Evo kako da u Srbiji sa srednjom školom zaradite 50 evra dnevno

Nakon završetka osnovne škole, deca se nalaze pred velikom životnom odlukom koji srednju školu treba da upišu i tada ih neretko roditelji savetuju da upišu gimnaziju kako bi se tokom nastavka školovanja opredelili za životni poziv, jer je logika svih da je nakon gimnazije obavezan fakultet i da ta diploma donosi veliku zaradu.

Ipak, u današnje vreme može se primetiti da je ta logika i netačna, jer više nego ikada raste potražnja upravo za manuelnim radnicima, koji svoje zanate poznaju do tančina, a da pritom nisu u obavezi da imaju fakultetsku diplomu. Neretko se događa i da zanatlije imaju mnogo veću zaradu nego akademski građani. 

Zanatski rad se svodi na učenje kroz iskustvo, koje ljudi stiču već sa prvim srednjoškolskim danima u radionicama starih majstora ili nekih fabrika i servisa. Tako se već kroz srednju školu mogu obučiti gotovi radnici koji će nakon maturiranja biti spremni da uzmu zanat u svoje ruke.

Zanatlije dnevno mogu zarađivati i preko 5000 dinara, ali ima i onih radnika čija je dnevnica manja. Visina dohotka zavisi i od spretnosti i umešnosti samog zanatlije, kao i od dobre preporuke zadovoljnih klijenata.

Tako jedan prosečni ženski frizer dnevno može za osam sati rada da usluži oko 10 klijenata i za taj dan zaradi i preko 5000 dinara čiste dnevnice, a poznato je i da frizeri imaju i redovan bakšiš.

- Dnevno mogu da uslužim oko desetak mušterija, ukoliko se radi samo šišanje i feniranje na primer, to donosi zaradu oko 5, 6 hiljada dinara, a nekad i više ukoliko imam zahtevnijih usluga, koje su i skuplje i duže traju - kaže frizerka Violeta Cvetković.

Situacija je još bolja sa radnicima koji rade na gradilištima kao građevinari. Njihove dnevnice se kreću od 2500 dinara pa do preko 6000 dinara, a uglavnom uz dnevnicu dobijaju hranu  i prevoz, a ponekada i plaćeni smeštaj ukoliko se posao obavlja u drugom gradu.

- Radim kao majstor zidar i dnevnica mi je uglavnom oko 4000 do 6000 dinara u zavisnosti od posla i dogovora. Šest dana u nedelji radim po osam sati, doduše nekad se ostane i malo duže. Pomoćni radnici na gradilištu imaju dnevnicu oko 2500 dinara zavisno od pogodbe sa vlasnikom. Čitav život se bavim ovim poslom i nikada nisam bio bez posla, da nemam gde da radim. Uvek se nađe za one koji hoće da rade - kaže majstor Miloje Pantelić.

Diploma fakulteta naravno može doneti veliku zaradu, ali se na početku svako susreće sa tim da uz nedovoljno iskustvo ide i manja zarada, dok je sa zanatlijama taj problem prevaziđen time što oni veoma rano stiču iskustvo i osposobljeni su za samostalni rad.

Keramičari, tapetari, moleri takođe zarađuju dovoljno dobro da od tih poslova mogu da žive i izdržavaju svoju porodicu. Ipak svaki od ovih zanatlija ima i velikih troškova za opremu i mašine koje im olakšavaju radni dan.

Keramičarske usluge kreću se uglavnom u rasponu od 600 do 1800 dinara po kvadratu za lepljenje pločica, ali ima i skupljih usluga. Za krečenje stana moleri će vam uglavnom naplaćivati po kvadratu i to po ceni od 100 dinara, pa i do 600 dinara u zavisnosti od boje, međutim molerski posao je takav da oni za jedan radni dan mogu da urade krečenje čak 50 kvadrata i tako za dnevnicu zarade i preko 15 hiljada dinara.

Vodoinstalateri, automehaničari, električari su zanatlije koje svakome u nekom trenutku olakšavaju život, te su njihove dnevnice takođe dovoljno velike da mogu lepo da žive.

- Električar sam 40 godina i pored redovnog posla u firmi radio sam oduvek  i privatno. To mi je bila dodatna plata koju sam trošio na sina, a kasnije na unuku. Izlazak na teren ne naplaćujem, ali neke moje kolege uzimaju 1000 dinara samo za dolazak. Promena grejača na bojleru košta oko 2500 dinara, toliko košta i zamena ringle na električnom šporetu na primer, dok rađenje celokupne elektro instalacije može da košta i preko 300 evra u zavisnosti od kvadrature objekta. Svog pomoćnika plaćam 30 evra dnevno kada radimo veće poslove - kaže električar Vidoje Božović.

Vreme u kojem živimo donelo je trend fakultetskih diploma, dok su se zanatske radnje gasile i gubile svoje majstore. Kako je ekonomska situacija ne tako dobra, ljudi se sve češće okreću upravo manuelnim poslovima i prekvalifikaciji, kako bi za svoj život obezbedili dovoljno novca.

Zanatski posao težak je i zahtevan, ali svakako da donosi dobru zaradu koja je dovoljan podsticaj da se bude još bolji, ako ne i najbolji u svom poslu.