Ево како да у Србији са средњом школом зарадите 50 евра дневно

Након завршетка основне школе, деца се налазе пред великом животном одлуком који средњу школу треба да упишу и тада их неретко родитељи саветују да упишу гимназију како би се током наставка школовања определили за животни позив, јер је логика свих да је након гимназије обавезан факултет и да та диплома доноси велику зараду.

Ипак, у данашње време може се приметити да је та логика и нетачна, јер више него икада расте потражња управо за мануелним радницима, који своје занате познају до танчина, а да притом нису у обавези да имају факултетску диплому. Неретко се догађа и да занатлије имају много већу зараду него академски грађани. 

Занатски рад се своди на учење кроз искуство, које људи стичу већ са првим средњошколским данима у радионицама старих мајстора или неких фабрика и сервиса. Тако се већ кроз средњу школу могу обучити готови радници који ће након матурирања бити спремни да узму занат у своје руке.

Занатлије дневно могу зарађивати и преко 5000 динара, али има и оних радника чија је дневница мања. Висина дохотка зависи и од спретности и умешности самог занатлије, као и од добре препоруке задовољних клијената.

Тако један просечни женски фризер дневно може за осам сати рада да услужи око 10 клијената и за тај дан заради и преко 5000 динара чисте дневнице, а познато је и да фризери имају и редован бакшиш.

- Дневно могу да услужим око десетак муштерија, уколико се ради само шишање и фенирање на пример, то доноси зараду око 5, 6 хиљада динара, а некад и више уколико имам захтевнијих услуга, које су и скупље и дуже трају - каже фризерка Виолета Цветковић.

Ситуација је још боља са радницима који раде на градилиштима као грађевинари. Њихове дневнице се крећу од 2500 динара па до преко 6000 динара, а углавном уз дневницу добијају храну  и превоз, а понекада и плаћени смештај уколико се посао обавља у другом граду.

- Радим као мајстор зидар и дневница ми је углавном око 4000 до 6000 динара у зависности од посла и договора. Шест дана у недељи радим по осам сати, додуше некад се остане и мало дуже. Помоћни радници на градилишту имају дневницу око 2500 динара зависно од погодбе са власником. Читав живот се бавим овим послом и никада нисам био без посла, да немам где да радим. Увек се нађе за оне који хоће да раде - каже мајстор Милоје Пантелић.

Диплома факултета наравно може донети велику зараду, али се на почетку свако сусреће са тим да уз недовољно искуство иде и мања зарада, док је са занатлијама тај проблем превазиђен тиме што они веома рано стичу искуство и оспособљени су за самостални рад.

Керамичари, тапетари, молери такође зарађују довољно добро да од тих послова могу да живе и издржавају своју породицу. Ипак сваки од ових занатлија има и великих трошкова за опрему и машине које им олакшавају радни дан.

Керамичарске услуге крећу се углавном у распону од 600 до 1800 динара по квадрату за лепљење плочица, али има и скупљих услуга. За кречење стана молери ће вам углавном наплаћивати по квадрату и то по цени од 100 динара, па и до 600 динара у зависности од боје, међутим молерски посао је такав да они за један радни дан могу да ураде кречење чак 50 квадрата и тако за дневницу зараде и преко 15 хиљада динара.

Водоинсталатери, аутомеханичари, електричари су занатлије које свакоме у неком тренутку олакшавају живот, те су њихове дневнице такође довољно велике да могу лепо да живе.

- Електричар сам 40 година и поред редовног посла у фирми радио сам одувек  и приватно. То ми је била додатна плата коју сам трошио на сина, а касније на унуку. Излазак на терен не наплаћујем, али неке моје колеге узимају 1000 динара само за долазак. Промена грејача на бојлеру кошта око 2500 динара, толико кошта и замена рингле на електричном шпорету на пример, док рађење целокупне електро инсталације може да кошта и преко 300 евра у зависности од квадратуре објекта. Свог помоћника плаћам 30 евра дневно када радимо веће послове - каже електричар Видоје Божовић.

Време у којем живимо донело је тренд факултетских диплома, док су се занатске радње гасиле и губиле своје мајсторе. Како је економска ситуација не тако добра, људи се све чешће окрећу управо мануелним пословима и преквалификацији, како би за свој живот обезбедили довољно новца.

Занатски посао тежак је и захтеван, али свакако да доноси добру зараду која је довољан подстицај да се буде још бољи, ако не и најбољи у свом послу.