POSNA TRPEZA "SKUPA KAO ĐAVO": Koliko kod nas košta hrana tokom božićnog posta
Trgovci, po navici, kukaju kako propadaju, kako je teško i kako im se ništa ne isplati i - rastu iz godine u godinu i otvaraju nove prodavnice
Možda će se neko nadležniji za verska pitanja usprotiviti što pominjemo đavola usred posta, ali to možda baš i jeste suština - da odolimo iskušenju koje nam taj antihrist postavlja u ovo teško doba - pominjući njegovo ime i odbacujući ga u isto vreme kupujući samo preskupe posne namirnice u ime postizanja mira božjeg u sopstvenim dušama...
KRIZA TEK DOLAZI! Ističu subvencije, na naplatu stižu porezi: Da li će biti treći paket pomoći privredi u Srbiji?
KOJU JELKU NAJČEŠĆE KUPUJETE? Koje su prednosti veštačkih i prirodnih i kako se kreću cene ove godine
"NOVOGODIŠNJI POKLON" ZA NAJSTARIJE SUGRAĐANE: Konačno poznat datum jednokratne isplate penzionerima!
Bilo kako bilo, nezavisno od filosofije religije, Božićni post počeo je prošle subote, a riba će do 7. januara biti jedna od glavnih namirnica na trpezama brojnih srpskih porodica.
Povoljna vest za potrošače je da su cene ostale iste kao lane. Kako novinari saznaju u trgovinskim lancima i ribarnicama širom zemlje, potražnja za svežom ribom je već porasla za oko 20 odsto. Međutim, mnoge familije, ipak, neće moći često da priušte obrok sa ovom namirnicom.
- Mi postimo, ali riba nam je skupa, tako da je uglavnom jednom nedeljno jedemo. Najviše konzumiramo pasulj, krompir i kupus. Spremili smo zimnicu, ajvar, turšiju i džemove i to nam znači za kućni budžet - rekla je za medije Milica Đorđević iz Beograda.
Šaran ispod cene
Pandemija korone je prepolovila potrošnju ribe u Srbiji, žale se proizvođači. Ribarima bi zato dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 procenata, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih proizvođača.
U međuvremenu pokušavaju da bilo kako poprave tražnju. Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo PKS, navodi da se šaran trenutno nudi po veleprodajnoj ceni za manje od 200 dinara po kilogramu što je, dodaje, ispod proizvođačke cene.
Baka Nada, koju su novinari zatekli na jednoj prestoničkoj pijaci, odmahuje rukom i ističe da je sve skupo i da se teško krpi kraj s krajem.
U hipermarketima i ribarnicama najviše se kupuju pastrmka i šaran, a tražena je i morska riba, brancin, orada i fileti lososa, iako je njihova cena viša. Skuša od 250 do 330 dinara i oslić od 330 do 350 dinara su trenutno najpovoljnije ponude koje su naši reporteri pronašli. Najvišu cenu drži sušeni bakalar koji se u retko kojoj ribarnici može naći, a košta 4.800 dinara.
- Od početka posta potražnja za svežom ribom je porasla za oko 20 odsto, dok su cene ostale na nivou prošlogodišnjih - navode u jednom trgovinskom lancu.
I u drugom lancu potvrđuju da je potražnja skočila, a da se najviše kupuje šaran. Sniženja su, kako kažu, slična kao prošlogodišnja, a i cene nisu varirale.
Šaran i pastrmka se u trgovinskim lancima i ribarnicama prodaju uglavnom od 340 do 510 dinara za kilogram, dok je losos pastrmka nešto skuplja i košta oko 560 dinara. Brancin i orada imaju više cene i mogu se naći od 890 do 1.230 dinara. Najskuplji je losos, čiji fileti koštaju od 1.700 do 1.930 dinara.
Neki građani zbog radnih obaveza ne stižu redovno da pripremaju obroke, pa koriste usluge pečenja koje nude ribarnice, ali za to treba izdvojiti više novca. Pečeni šaran i pastrmka su od 1.100 do 1.300 dinara za kilogram, a fileti norveškog lososa su 2.900 dinara.
Bundevino ulje
Nutricionisti preporučuju konzumiranje hladno ceđenih ulja, posebno za prelivanje salata i povrća. Najpovoljnija cena za 250 mililitara bundevinog ulja koju su novinari pronašli u jednoj prodavnici zdrave hrane je vrtoglavih 700 dinara, dok je u nekim trgovinskim lancima na akciji, čak 799 dinara. Litar maslinovog ulja košta od 700 do 1.800 dinara...
Tokom posta mnogi koriste zamene za mleko i mlečne proizvode koje su značajno skuplje. Tako jedan litar napitka od soje, kokosa ili badema košta od 260 do 400 dinara. Cena 250 grama jogurta i kiselog mleka od soje se kreće od 160 do 200 dinara, a za 100 grama kačkavalja od ove biljke treba izdvojiti 130, koliko košta i pakovanje od 200 grama popularnog namaza od humusa.
U znatno većim količinama se troši jezgrasto i sušeno voće, koje je skupo. Kilogram oraha, badema i lešnika u rinfuzu košta od 800 do 1.200 dinara na zelenim pijacama i u prodavnicama "zdrave hrane", dok su ovi proizvodi u trgovinskim lancima značajno skuplji i u rasutom stanju, a upakovani imaju paprene cene. Kesica od 75 grama pečenog badema košta od 200 do 300, a lešnika i do 400 dinara.
Od sušenog voća šljive su najjeftinije i kreću se od 300 do 350 dinara za kilogram na zelenim pijacama, smokve od 500 do 600, a najskuplje su suve kajsije za koje potrošači treba da izdvoje do 700 dinara. Pakovanje sušenog voća od 200 grama u trgovinskim lancima košta od 140 do 310 dinara u zavisnosti od vrste.
