ПОСНА ТРПЕЗА "СКУПА КАО ЂАВО": Колико код нас кошта храна током божићног поста
Трговци, по навици, кукају како пропадају, како је тешко и како им се ништа не исплати и - расту из године у годину и отварају нове продавнице
Можда ће се неко надлежнији за верска питања успротивити што помињемо ђавола усред поста, али то можда баш и јесте суштина - да одолимо искушењу које нам тај антихрист поставља у ово тешко доба - помињући његово име и одбацујући га у исто време купујући само прескупе посне намирнице у име постизања мира божјег у сопственим душама...
КРИЗА ТЕК ДОЛАЗИ! Истичу субвенције, на наплату стижу порези: Да ли ће бити трећи пакет помоћи привреди у Србији?
КОЈУ ЈЕЛКУ НАЈЧЕШЋЕ КУПУЈЕТЕ? Које су предности вештачких и природних и како се крећу цене ове године
"НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН" ЗА НАЈСТАРИЈЕ СУГРАЂАНЕ: Коначно познат датум једнократне исплате пензионерима!
Било како било, независно од философије религије, Божићни пост почео је прошле суботе, а риба ће до 7. јануара бити једна од главних намирница на трпезама бројних српских породица.
Повољна вест за потрошаче је да су цене остале исте као лане. Како новинари сазнају у трговинским ланцима и рибарницама широм земље, потражња за свежом рибом је већ порасла за око 20 одсто. Међутим, многе фамилије, ипак, неће моћи често да приуште оброк са овом намирницом.
- Ми постимо, али риба нам је скупа, тако да је углавном једном недељно једемо. Највише конзумирамо пасуљ, кромпир и купус. Спремили смо зимницу, ајвар, туршију и џемове и то нам значи за кућни буџет - рекла је за медије Милица Ђорђевић из Београда.
Шаран испод цене
Пандемија короне је преполовила потрошњу рибе у Србији, жале се произвођачи. Рибарима би зато добродошло умањење дажбина за коришћење вода за 50 процената, или да се потпуно укину, да им се отпишу дуговања по том основу и повећају субвенције по килограму произведене рибе, наводи се у иницијативи домаћих произвођача.
У међувремену покушавају да било како поправе тражњу. Крум Анастасов, председник Групације за рибарство ПКС, наводи да се шаран тренутно нуди по велепродајној цени за мање од 200 динара по килограму што је, додаје, испод произвођачке цене.
Бака Нада, коју су новинари затекли на једној престоничкој пијаци, одмахује руком и истиче да је све скупо и да се тешко крпи крај с крајем.
У хипермаркетима и рибарницама највише се купују пастрмка и шаран, а тражена је и морска риба, бранцин, орада и филети лососа, иако је њихова цена виша. Скуша од 250 до 330 динара и ослић од 330 до 350 динара су тренутно најповољније понуде које су наши репортери пронашли. Највишу цену држи сушени бакалар који се у ретко којој рибарници може наћи, а кошта 4.800 динара.
- Од почетка поста потражња за свежом рибом је порасла за око 20 одсто, док су цене остале на нивоу прошлогодишњих - наводе у једном трговинском ланцу.
И у другом ланцу потврђују да је потражња скочила, а да се највише купује шаран. Снижења су, како кажу, слична као прошлогодишња, а и цене нису варирале.
Шаран и пастрмка се у трговинским ланцима и рибарницама продају углавном од 340 до 510 динара за килограм, док је лосос пастрмка нешто скупља и кошта око 560 динара. Бранцин и орада имају више цене и могу се наћи од 890 до 1.230 динара. Најскупљи је лосос, чији филети коштају од 1.700 до 1.930 динара.
Неки грађани због радних обавеза не стижу редовно да припремају оброке, па користе услуге печења које нуде рибарнице, али за то треба издвојити више новца. Печени шаран и пастрмка су од 1.100 до 1.300 динара за килограм, а филети норвешког лососа су 2.900 динара.
Бундевино уље
Нутриционисти препоручују конзумирање хладно цеђених уља, посебно за преливање салата и поврћа. Најповољнија цена за 250 милилитара бундевиног уља коју су новинари пронашли у једној продавници здраве хране је вртоглавих 700 динара, док је у неким трговинским ланцима на акцији, чак 799 динара. Литар маслиновог уља кошта од 700 до 1.800 динара...
Током поста многи користе замене за млеко и млечне производе које су значајно скупље. Тако један литар напитка од соје, кокоса или бадема кошта од 260 до 400 динара. Цена 250 грама јогурта и киселог млека од соје се креће од 160 до 200 динара, а за 100 грама качкаваља од ове биљке треба издвојити 130, колико кошта и паковање од 200 грама популарног намаза од хумуса.
У знатно већим количинама се троши језграсто и сушено воће, које је скупо. Килограм ораха, бадема и лешника у ринфузу кошта од 800 до 1.200 динара на зеленим пијацама и у продавницама "здраве хране", док су ови производи у трговинским ланцима значајно скупљи и у расутом стању, а упаковани имају папрене цене. Кесица од 75 грама печеног бадема кошта од 200 до 300, а лешника и до 400 динара.
Од сушеног воћа шљиве су најјефтиније и крећу се од 300 до 350 динара за килограм на зеленим пијацама, смокве од 500 до 600, а најскупље су суве кајсије за које потрошачи треба да издвоје до 700 динара. Паковање сушеног воћа од 200 грама у трговинским ланцима кошта од 140 до 310 динара у зависности од врсте.
