KURSADŽIJE PROTIV AKADEMACA: Šta se više isplati omladini u Srbiji, danonoćno BDENJE nad knjigom ili NOVAC U RUKE za diplomu
Ukoliko imate novca, možete naučiti sve veštine ovog sveta.
Dok je neko godinama osvanjavao iznad knjige da bi stekao fakultetsku diplomu, drugi neko se zezao, a onda za par stotina evra na kursu stekao diplomu i sa njom na tržištu rada ravnopravno konkuriše ovom prvom.
Zakoračite u posao budućnosti: Upišite osnovne studije Informacionih tehnologija
Završili ste fakultet ali nemate radno iskustvo neophodno za zaposlenje? Evo kako da ga steknete još tokom studiranja
Zanima te posao HR menadžera? Otkrivamo ti kako možeš zakoračiti u ovu profesiju
Poplava raznih kurseva na kojima se, ako imate para, mogu naučiti sve veštine ovoga sveta, ozbiljno dovodi u pitanje svrsishodnost postojanja ozbiljnih obrazovnih ustanova u kojima se znanje stiče godinama.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da je strašno što sve više ljudi sa diplomama sa kurseva radi u Srbiji i to pre svega u deficitarnim zanimanjima.
- Strašno je što 70 odsto medicinskih sestara koje rade u zdravstu u Srbiji dolaze sa prekvalifikacije i imaju diplomu stečenu na kursevima u privatnim školama. To je propast jer nam one vade krv. I veliki broj frizera je u toj priči. Ti ljudi ne znaju da rade posao. Imate svih zanimanja koja su deficitarna sa diplomama stečenim na kursevima i rade gde hoće i kako hoće. Kvalitet rada tih privatnih škola je nikakav i prema tome i rad tih diplomaca ja loš. Mora da se vodi računa naročito u medicini šta i kako se radi - ističe Antić.
Uz novac je sve moguće, pa tako, kako bi postali knjigovođa, možete platiti diplomu kursa 400e. Što se novinarstva tiče, cena je oko 200e, dok za kurs javnog nastupa treba izdvijiti samo 50 evra.
A kako poslodavci gledaju na ove diplome odgovor smo potražili od Nebojše Atanackovića, počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije.
- Poslodavca ne interesuje diploma, već da li taj neko ko konkuriše za posao dovoljno zna i da li će od njega imati određen nivo produktivnosti. Često sam u privatnoj praksi dugoj 40 godina sretao i zapošljavao ljude jer su nešto znali. Važno je da li taj nešto zna da radi i da li će brzo da nauči. Sigurno neko ko završi krus ne može da radi kvalitetno u nekoj laboratoriji i slično, ali za velike grupe zanimanja nije neophodno da je neko završio fakultet - kaže Atanacković.
On dodaje da je u firmi imao čoveka koji je od molera dogurao do direktora.
- Zaposlio sam čoveka kao molera, a znao je i posao električara. Bio je vrlo koristan i posle nekoliko godina je došao do mesta direktora. Kasnije sam saznao da je završio Stomatološki fakultet ali da je radio na građevinskim poslovima jer nije mogao da nađe posao u struci. Naučio je u praksi poslove koji su firmi trebali, a očigledno je bio pametan. Poslodavci traže ljude koji će moći da zadovolje na određenom poslu bez obzira na diplomu, a ako se traži fakultetska diploma radije zapošljavaju ljude sa državnih nego sa privatnih fakulteta - ističe Atanacković.
Izvor: Srbija Danas/Kurir/Autor: Slavica Čolić
