КУРСАЏИЈЕ ПРОТИВ АКАДЕМАЦА: Шта се више исплати омладини у Србији, даноноћно БДЕЊЕ над књигом или НОВАЦ У РУКЕ за диплому
Уколико имате новца, можете научити све вештине овог света.
Док је неко годинама освањавао изнад књиге да би стекао факултетску диплому, други неко се зезао, а онда за пар стотина евра на курсу стекао диплому и са њом на тржишту рада равноправно конкурише овом првом.
Закорачите у посао будућности: Упишите основне студије Информационих технологија
Завршили сте факултет али немате радно искуство неопходно за запослење? Ево како да га стекнете још током студирања
Занима те посао ХР менаџера? Откривамо ти како можеш закорачити у ову професију
Поплава разних курсева на којима се, ако имате пара, могу научити све вештине овога света, озбиљно доводи у питање сврсисходност постојања озбиљних образовних установа у којима се знање стиче годинама.
Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа каже да је страшно што све више људи са дипломама са курсева ради у Србији и то пре свега у дефицитарним занимањима.
- Страшно је што 70 одсто медицинских сестара које раде у здравсту у Србији долазе са преквалификације и имају диплому стечену на курсевима у приватним школама. То је пропаст јер нам оне ваде крв. И велики број фризера је у тој причи. Ти људи не знају да раде посао. Имате свих занимања која су дефицитарна са дипломама стеченим на курсевима и раде где хоће и како хоће. Квалитет рада тих приватних школа је никакав и према томе и рад тих дипломаца ја лош. Мора да се води рачуна нарочито у медицини шта и како се ради - истиче Антић.
Уз новац је све могуће, па тако, како би постали књиговођа, можете платити диплому курса 400е. Што се новинарства тиче, цена је око 200е, док за курс јавног наступа треба издвијити само 50 евра.
А како послодавци гледају на ове дипломе одговор смо потражили од Небојше Атанацковића, почасног председника Уније послодаваца Србије.
- Послодавца не интересује диплома, већ да ли тај неко ко конкурише за посао довољно зна и да ли ће од њега имати одређен ниво продуктивности. Често сам у приватној пракси дугој 40 година сретао и запошљавао људе јер су нешто знали. Важно је да ли тај нешто зна да ради и да ли ће брзо да научи. Сигурно неко ко заврши крус не може да ради квалитетно у некој лабораторији и слично, али за велике групе занимања није неопходно да је неко завршио факултет - каже Атанацковић.
Он додаје да је у фирми имао човека који је од молера догурао до директора.
- Запослио сам човека као молера, а знао је и посао електричара. Био је врло користан и после неколико година је дошао до места директора. Касније сам сазнао да је завршио Стоматолошки факултет али да је радио на грађевинским пословима јер није могао да нађе посао у струци. Научио је у пракси послове који су фирми требали, а очигледно је био паметан. Послодавци траже људе који ће моћи да задовоље на одређеном послу без обзира на диплому, а ако се тражи факултетска диплома радије запошљавају људе са државних него са приватних факултета - истиче Атанацковић.
Извор: Србија Данас/Курир/Аутор: Славица Чолић
