Ministar Ružić ekskluzivno o obrazovanju: Nema diplome za dan, a poznato i od čega zavisi uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja

Uvedeni su digitalni udžbenici i učionice, a uspešno se realizuje i onlajn nastava, što je jasan pokazatelj da Srbija ide dobrim putem ka obrazovnom sitemu po meri modernog vremena i za dobrobit društva.

Osim na polju digitalizacije, prosvetni sistem ušao je u reforme poput obezbeđivanja boljeg infrastrukturnog prostora za predškolce, đake i studente i povećanje kapaciteta istih, kvalitetnije nastave, a radi se svakodnevno i na modernizovanju školskog prostora i naučnih sredstava na celokupnoj teritoriji države. Važan segment reforme obrazovnog sistema predstavlja i formiranje sistema podrške naučnika i naučnih radova, kao i potpuno implementiranje Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, a sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije Brankom Ružićem razgovarali smo i o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić je posebno istakao u razgovoru za portal Obrazovanje da će država do kraja godine započeti radove na izgradnji i dogradnji objekata predškolskih ustanova u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu i Novom Pazaru koji će obezbediti dodatna mesta za vrtićku decu.

– Važno je da se uvek sagledaju iskustva sa terena, saslušaju ljudi koji su na prvoj liniji, i da se donese odluka koja je dobra za sve. Pravilnik je jedan od takvih odluka, budući da je bilo slučajeva da deca ne dolaze u vrtić, bez nekog objašnjenja, lekarskog opravdanja, a zadržavaju mesto i plaćaju pola cene. Pravilnik samo definiše fer odnos – ako je dete odsutno zbog bolesti i postoji opravdanje izabranog lekara, odnosno pedijatra, roditelj nema razloga da plaća punu cenu, već njenu polovinu. U slučaju godišnjeg odmora ili u slučaju izolacije zbog korone takođe se plaća upola niža cena.

– Kao jedna od aktivnosti povećanja kapaciteta vrtića je i projekat koji realizujemo od 2018. godine na osnovu zajma Svetske banke, a kojim smo predvideli podizanje kapaciteta vrtića. Radimo adaptaciju ili prenamenu postojećih objekata ili izgradnju novih vrtića, kao i potpuno opremanje za pravilan dečiji razvoj. Do sada smo izgradili tri potpuno nova objekta sa kapacitetima od 210 mesta, i to u Doljevcu, Žitorađi i Sremskoj Mitrovici, dok je izgradnja objekata počela u Merošini, Kruševcu i Loznici. Do kraja godine očekujemo da započnu radovi na izgradnji i dogradnji objekata u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Tutinu, Smederevu, Šidu i Novom Pazaru koji će obezbediti 840 novih mesta. U saradnji sa Fondacijom “Novak Đoković” radimo i adaptaciju i prenamenu postojećih prostora u više gradova.

– U poslednjih desetak godina opada interesovanje za pojedine obrazovne profile u trogodišnjem trajanju, posebno u oblasti građevinarstva, tekstila, mašinstva, poljoprivrede i trgovine. Međutim, postoji veliko interesovanje za smerove iz drugih područija rada, kao što su za kuvara, poslastičara, vozača, masera, frizera. Na atraktivnost pojedinih profila u velikoj meri utiču uslovi rada, mogućnosti brzog zapošljavanja i promene posla, kao i status te profesije, odnosno prosečna plata na tržištu rada, ali to nije nešto što je u domenu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Odluka da li će neki trogodišnji profil biti zamenjen srodnim četvorogodišnjim treba da se donese kroz postupak dijaloga sa sferom rada i definisanje standarda kvalifikacije, uz uverenje da će tako definisane kvalifikacije biti realan odraz aktuelnih i budućih potreba na tržištu rada.

– Uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja jeste strateški pravac definisan u našoj Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja, ali ova promena zahteva i izmenu Ustava i brojnih propisa koji nisu deo oblasti obrazovanja.

– Tačno je da se radi o jednom veoma složenom, kompleksnom i sveobuhvatnom sistemu. Na implementaciji i uvođenju sistema se naporno radi već više od dve godine. Sistem je implementiran u punom obimu i uveden u sve ustanove, s tim da nisu sve ustanove podjednako agilne prilikom unosa podataka. Napominjem da se radi o inicijalnom unosu podataka koji je izuzetno obiman. Najzahtevniji je Registar dece, učenika, odraslih i studenata, posebno za ustanove koje ne vode evidencije u elektronskom obliku. Ako se prethodnom pridoda i potreba da se pri inicijalnom unosu podataka unesu podaci retroaktivno, za 3 godine unazad, jasno je da je reč o nezavidnom obimu posla. Zato kontinuirano pratimo ovaj proces i pružamo podršku ustanovama kako bi se ovaj proces priveo kraju u narednim danima.

-JISP ima veoma važnu ulogu u kontroli kvaliteta našeg obrazovnog sistema i nema alternativu. JISP je implementiran i sve ustanove imaju zakonsku obavezu unosa podataka, a neispunjavanje njihovih zakonskih obaveza će svakako biti sankcionisano i predstavljaće signal inspekciji da treba da pojača nadzor nad radom ustanove, što u slučaju otkrivanja ozbiljnih neregularnosti može dovesti i do zabrane daljeg rada. Kada je reč o kupovini diplome i studiranju na jedan dan, redovan unos podataka o svakom studentu od upisa na fakultet, preko ostvarenog uspeha na fakultetu za svaku godinu studiranja, sve do završetka studija omogućiće da se veoma lako otkrije neočekivano brzo sticanje diplome, što mora da se ispita i utvrdi da li je došlo do kršenja zakona.

– Proces digitalizacije u svim oblastima, uključujući i prosvetu, nosi sa sobom višestruke prednosti za celokupno društvo. E-upis je samo jedan primer koji je znatno olakšao upis dece u vrtiće i škole, čineći ga znatno efikasnijim i donoseći značajnu korist i uštede roditeljima. Postoje i mnogi drugi pozitivni primeri digitalizacije u našoj zemlji koji državnu upravu čine znatno efikasnijom i pristupačnijom za građane, donoseći im mnogobrojne olakšice. Zato snažno podržavam proces digitalizacije svih segmenata našeg društva i činim sve da potencijal digitalizacije iskoristimo na najbolji mogući način i u našem sistemu obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu sagledaćemo, kako potrebu i mogućnost, tako i sve prednosti i eventualne mane uvođenja elektronskih đačkih knjižica.

– Ministarstvo već ima program kojim se sufinansira objavljivanje naučnih časopisa izdavača iz Republike Srbije koji se nalaze na vrhunskim svetskim listama naučnih časopisa kao što su Web of Science, Scopus i dr. Časopisi su u ovim bazama već rangirani na osnovu impakt faktora. Vidljivost naučnih rezultata naših istraživača na svetskoj naučnoj mapi svakako je jedan od prioriteta Ministarstva, i podržavamo svaku inicijativu koja vodi ka tome. Da bi se podržala ova inicijativa, neophodno je konsultovati se sa Ministarstvom finanasija radi izdvajanja finasijskih sredstava za ovu namenu, uz prethodno striktno definisane kriterijume po kojima će se vršiti rangiranje.