Министар Ружић ексклузивно о образовању: Нема дипломе за дан, а познато и од чега зависи увођење обавезног средњег образовања

Уведени су дигитални уџбеници и учионице, а успешно се реализује и онлајн настава, што је јасан показатељ да Србија иде добрим путем ка образовном ситему по мери модерног времена и за добробит друштва.

Осим на пољу дигитализације, просветни систем ушао је у реформе попут обезбеђивања бољег инфраструктурног простора за предшколце, ђаке и студенте и повећање капацитета истих, квалитетније наставе, а ради се свакодневно и на модернизовању школског простора и научних средстава на целокупној територији државе. Важан сегмент реформе образовног система представља и формирање система подршке научника и научних радова, као и потпуно имплементирање Јединственог информационог система просвете, а са министром просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије Бранком Ружићем разговарали смо и о увођењу обавезног средњошколског образовања.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић је посебно истакао у разговору за портал Образовање да ће држава до краја године започети радове на изградњи и доградњи објеката предшколских установа у Прокупљу, Владичином Хану, Тутину, Смедереву, Шиду и Новом Пазару који ће обезбедити додатна места за вртићку децу.

– Важно је да се увек сагледају искуства са терена, саслушају људи који су на првој линији, и да се донесе одлука која је добра за све. Правилник је један од таквих одлука, будући да је било случајева да деца не долазе у вртић, без неког објашњења, лекарског оправдања, а задржавају место и плаћају пола цене. Правилник само дефинише фер однос – ако је дете одсутно због болести и постоји оправдање изабраног лекара, односно педијатра, родитељ нема разлога да плаћа пуну цену, већ њену половину. У случају годишњег одмора или у случају изолације због короне такође се плаћа упола нижа цена.

– Као једна од активности повећања капацитета вртића је и пројекат који реализујемо од 2018. године на основу зајма Светске банке, а којим смо предвидели подизање капацитета вртића. Радимо адаптацију или пренамену постојећих објеката или изградњу нових вртића, као и потпуно опремање за правилан дечији развој. До сада смо изградили три потпуно нова објекта са капацитетима од 210 места, и то у Дољевцу, Житорађи и Сремској Митровици, док је изградња објеката почела у Мерошини, Крушевцу и Лозници. До краја године очекујемо да започну радови на изградњи и доградњи објеката у Прокупљу, Владичином Хану, Тутину, Смедереву, Шиду и Новом Пазару који ће обезбедити 840 нових места. У сарадњи са Фондацијом “Новак Ђоковић” радимо и адаптацију и пренамену постојећих простора у више градова.

– У последњих десетак година опада интересовање за поједине образовне профиле у трогодишњем трајању, посебно у области грађевинарства, текстила, машинства, пољопривреде и трговине. Међутим, постоји велико интересовање за смерове из других подручија рада, као што су за кувара, посластичара, возача, масера, фризера. На атрактивност појединих профила у великој мери утичу услови рада, могућности брзог запошљавања и промене посла, као и статус те професије, односно просечна плата на тржишту рада, али то није нешто што је у домену Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Одлука да ли ће неки трогодишњи профил бити замењен сродним четворогодишњим треба да се донесе кроз поступак дијалога са сфером рада и дефинисање стандарда квалификације, уз уверење да ће тако дефинисане квалификације бити реалан одраз актуелних и будућих потреба на тржишту рада.

– Увођење обавезног средњег образовања јесте стратешки правац дефинисан у нашој Стратегији развоја образовања и васпитања, али ова промена захтева и измену Устава и бројних прописа који нису део области образовања.

– Тачно је да се ради о једном веома сложеном, комплексном и свеобухватном систему. На имплементацији и увођењу система се напорно ради већ више од две године. Систем је имплементиран у пуном обиму и уведен у све установе, с тим да нису све установе подједнако агилне приликом уноса података. Напомињем да се ради о иницијалном уносу података који је изузетно обиман. Најзахтевнији је Регистар деце, ученика, одраслих и студената, посебно за установе које не воде евиденције у електронском облику. Ако се претходном придода и потреба да се при иницијалном уносу података унесу подаци ретроактивно, за 3 године уназад, јасно је да је реч о незавидном обиму посла. Зато континуирано пратимо овај процес и пружамо подршку установама како би се овај процес привео крају у наредним данима.

-ЈИСП има веома важну улогу у контроли квалитета нашег образовног система и нема алтернативу. ЈИСП је имплементиран и све установе имају законску обавезу уноса података, а неиспуњавање њихових законских обавеза ће свакако бити санкционисано и представљаће сигнал инспекцији да треба да појача надзор над радом установе, што у случају откривања озбиљних нерегуларности може довести и до забране даљег рада. Када је реч о куповини дипломе и студирању на један дан, редован унос података о сваком студенту од уписа на факултет, преко оствареног успеха на факултету за сваку годину студирања, све до завршетка студија омогућиће да се веома лако открије неочекивано брзо стицање дипломе, што мора да се испита и утврди да ли је дошло до кршења закона.

– Процес дигитализације у свим областима, укључујући и просвету, носи са собом вишеструке предности за целокупно друштво. Е-упис је само један пример који је знатно олакшао упис деце у вртиће и школе, чинећи га знатно ефикаснијим и доносећи значајну корист и уштеде родитељима. Постоје и многи други позитивни примери дигитализације у нашој земљи који државну управу чине знатно ефикаснијом и приступачнијом за грађане, доносећи им многобројне олакшице. Зато снажно подржавам процес дигитализације свих сегмената нашег друштва и чиним све да потенцијал дигитализације искористимо на најбољи могући начин и у нашем систему образовања и васпитања. У том смислу сагледаћемо, како потребу и могућност, тако и све предности и евентуалне мане увођења електронских ђачких књижица.

– Министарство већ има програм којим се суфинансира објављивање научних часописа издавача из Републике Србије који се налазе на врхунским светским листама научних часописа као што су Web оф Сциенце, Сцопус и др. Часописи су у овим базама већ рангирани на основу импакт фактора. Видљивост научних резултата наших истраживача на светској научној мапи свакако је један од приоритета Министарства, и подржавамо сваку иницијативу која води ка томе. Да би се подржала ова иницијатива, неопходно је консултовати се са Министарством финанасија ради издвајања финасијских средстава за ову намену, уз претходно стриктно дефинисане критеријуме по којима ће се вршити рангирање.