ODZVONILO ŠKOLSKO ZVONO! Rolerkoster najčudnijeg polugodišta u srpskom školstvu: Pravo vreme da sumiramo utiske!
Potpuno je izmenjen pojam škole sa kojim se đaci suočavaju ovog polugodišta
Potpuni prelazak na onlajn, jedne nedelje u školi, druge kod kuće, skraćeni časovi, podela u grupe, nošenje maski, sami u klupama, nema delenja užine, bez pevanja i čavrljanja na odmoru, bez kolektivnih sportova, priredbi, izleta - jednom rečju, potpuno je izmenjen pojam škole sa kojim se đaci suočavaju ovog polugodišta.
DOBRA VEST ZA SVE ĐAKE U SRBIJI: Sutra počinje zimski raspust, ali šta je sa onima koji su NEOCENJENI?
MATURANTI SVE GORI IZ SRPSKOG: Provera znanja iznela na videlo veliki problem
MATURANTI SVE GORI IZ SRPSKOG: Provera znanja iznela na videlo veliki problem
Juče je odzvonio virtuelno, ali i ono pravo školsko zvono, koje je oglasilo kraj prvog polugodišta. Stoga, pravo je vreme da sumiramo utiske o tome šta je obeležilo period od septembra do početka ovog zimskog raspusta, koji je za sve učenike danas zvanično počeo.
Pre toga, moramo da se osvrnemo na same korene onlajn nastave u Srbiji, uslovljene epidemijom virusa korona. Kraj protekle školske godine obeležio je prelazak na nastavu na daljinu, koji je praktično bio jedan eksperiment u kojem su se škole okušale u ovakvom vidu organizovanja nastave.
Niko nije imao odgovor na to pitanje do pred kraj avgusta, jer nam je virus korona iz dana u dan menjao okolnosti, pa tako i planove.
Konačno, nekoliko dana pre prvog septembra stiglo je detaljno upustvo Ministarstva prosvete o tome kako će đaci pohađati nastavu. Ujednačeno mišljenje bilo je da mlađi školarci treba da dolaze u školu, dok oni stariji imaju nešto komplikovanije rasporede.
Ukratko, organizovanje nastave razlikuje se od škole do škole, u zavisnosti od broja đaka i kapaciteta ustanove. Dakle, učenici nižih razreda svakodnevno dolaze u školu, s tim da su podeljeni u dve grupe koje dolaze u zasebnim terminima u prepodnevnoj smeni. Stariji razredi, od petog do osmog razreda, smenjuju se u školskim klupama svaki drugi dan, a ostalih dana prate onlajn nastavu. Srednjoškolci jedne nedelje pohađaju nastavu na daljinu, a druge nedelje dolaze u školu.
Takođe, roditelji su imali pravo da odluče da li će njihova deca dolaziti u školu ili pohađati nastavu onlajn, ali najveći procenat njih odlučio da deca treba da idu u školu. Jer, živu reč nastavnika ne može da zameni ni najbolja onlajn nastava.
Prvi dan nove školske godine mališani su s nestrpljenjem dočekali jer se nakon šest meseci vraćaju u školske klupe, dok su roditelji bojažljivo posmatrali situaciju i još jednom proverili da li je sve spakovano u rančeve. Činilo se da je od knjiga i užine bilo važnije da li su đaci poneli maske, rezervne maske, gel za dezinfekciju, antibakterijske maramice...
Opšti je utisak da su i đaci i nastavnici jedva čekali povratak u školu. Ipak, ništa nije kao pre. Kao i uvek, najteže je u slučaju prvaka, a ove godine to je naročito došlo do izražaja, budući da su đaci podeljeni u grupe koje dolaze u različitim smenama, te prvačići nisu ni upoznali sve drugare iz odeljenja. Izostalo je i ono pravo standarno upoznavanje sa učiteljicama uz zagrljaj.
Stariji učenice uglavnom su isticale da im je najviše nedostajalo druženje i tračarenje na malim odmorima, dok su dečaci ostali željni kolektivnih sportova na fizičkom.
I dok su đaci jedva čekali da se vrate u školske klupe, roditelji su bili pod nikad većim teretom. Strah, neizvesnost, kako će se deca uklopiti u novim okolnostima, da li će skidati maske, kako ispratiti raspored koji dan dete ide u školu, kada je na nastavi na daljinu, i ono ona najvažnija briga - da li će ovakav način rada ostaviti rupe u obrazovanju dece.
Taman kada smo pomislili da je prvi dan školske godine protekao u najboljem redu, već sutradan sačekala nas je vest da je korona virus ušao u beogradsku osnovnu školu "Braća Jerković". Reč je učeniku trećeg razreda koga su roditelji poslali u školu 1. septembra iako su čekali rezultate testa na kovid 19.
Da je učenik zaražen koronom, majka je saznala popodne i o tome odmah obavestila učiteljicu. Međutim, dete je već provelo smenu zajedno s ostalima iz grupe, zbog čega je cela grupa prebačena na onlajn.
Ministarstvo prosvete je protiv roditelja podnelo prijavu Centru za socijalni rad zbog povrede bezbednosti druge dece i nesavesnog ponašanja.
Gotovo identičan slučaj dogodio se u OŠ "Natalija Nana Nedeljković" u Kragujevcu, kada su roditelji poslali na nastavu ćerku, učenicu šestog razreda, a nisu obavestili školu da je bila u rizičnom kontaktu.
Za to je javnost saznala 3. septembra, no kasnije tokom dana ispostavilo se da učenica nije ni testirana na kovid 19, da je došlo do velikog nesporazuma. Međutim, ono što je činjenica jeste to je da su joj oba roditelja bila zaražena i da je učenici zbog kontakata pripsana mera izolacije.
I tako su dan za danom ređali novi slučajevi nesavesnog ponašanja roditelja, pa je 4. septembra obelodanjeno za još jedan slučaj zaraze u Kragujevcu, u OŠ "Vuk Karadžić".
Kako je tada izjavio direktor škole Bojan Konatar, "radi se o učenici šestog razreda, koja je sa svojom sestrom bliznakinjom prvog dana školske godine bila na časovima, i ako su roditelji znali da je bila u rizičnom kontaktu".
Već na početku godine širile su se glasine kako učenici, naročito srednjoškolci, ne nose maske u školi, pa čak ni da nastavno osoblje ne poštuje propisane mere. Članovi Kriznog štaba apelovali su da bi zaraza mogla da eksplodira u srednjim školama.
Kao bomba odjeknula je vest da je u prvim danima školske godine, tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević smenio tri direktora u Beogradu, Pančevu i Nišu, a da njihova smena ima veze sa nepoštovanjem mera.
- Nećemo tolerisati ni najmanje kršenje mera. Nema opuštanja. Učenici treba da budu odgovorni, nastavnici još više, a direktori najviše, jer je na njima najveća odgovornost - rekao je povodom smene direktora Šarčević.
Tom prilikom istakao je da i on sam svakodnevno dobija snimke na kojima se vide đaci, pa i nastavnici bez maski, i upozorio da će reagovati na svaki takav slučaj.
Početkom novembra zabeležen je 61 novi slučaj zaraze u srednjim i 57 u osnovnim školama, što je bilo dva i po puta više u odnosu na prethodni period. Zbog toga je Krizni štab odlučio da na petodnevni jesenji raspust idu svi i osnovci i srednjoškolci.
Premda ovaj raspust prvobitno nije bio planiran za srednje škole, odluka je ipak promenjena zbog epidemiološke situacije.
Javnost je juče bila šokirana ovim skandalom i apsurdom - da su direktori više od 300 osnovnih i srednjih škola u Beogradu tuženi su zato što su uslovljavali učenike i zaposlene da nose zaštitne maske u školama! Podsetimo da se to odnosi na aktuelni period, odnsono sada u doba pandemije korona virusa, kada je glavna i osnovna obaveza svih nas, pa tako i đaka i nastavnika, da u zatvorenom prostoru nosimo maske.
Krajem prošlog meseca Krizni štab za borbu protiv kovida 19 doneo je odluku da svi učenici srednjih škola kao i stariji osnovci od petog do osmog razreda nastavu pohađaju onlajn. Tako su đaci nižih razreda osnovnih škola, kao i predškolci nastavili normalno rad.
Ovu odluku su predstavnici prosvetnih sindikalca ocenili kao neprimerenu, zahtevajući da i učitelji i đaci nižih razreda prate nastavu na daljinu. Ipak, njihov zahtev nije ispunjen, jer je stav struke nepokolebljiv.
Zašto je doneta odluka da mlađi školarci nastavu prate u školi, objasnio je član Kriznog štaba i epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.
- Deca nemaju taj receptor ACE-2 koji je dovoljan da bi se vezao za ćeliju u sistemu. A istu preporuku, da deca do tog uzrasta treba da idu u školu i da nema opasnosti, dala je i Svetska zdravstvena organizacija. To je i stav pedijatara, nismo tu odluku doneli zbog toga da bi neko čuvao ili ne decu. Dakle, doneli smo je iz pedagoških i psiholoških razloga. Deca u tom uzrastu trebalo bi da idu u školu - rekao je prof. dr Tiodorović.
Inače, u ovom periodu bio je primetan povećan broj roditelja mlađih osnovaca koji su, u strahu od zaraze, masovno povlačili svoju decu iz škole na onlajn nastavu.
Takođe, krajem novembra, javnost je bila šokirana saznanjem da su direktori više od 300 osnovnih i srednjih škola u Beogradu tuženi su zbog apsurdnog razloga - ni manje ni više nego zbog toga što su uslovljavali učenike i zaposlene da nose zaštitne maske u školama!
Naime, reč je bila o hitroj reakciji javnog tužioca na tužbu koju je podneo predsednik policijskog sindikata protiv direktora svih beogradskih škola. Nekoliko direktora škola čak je saslušano u policiji, kako bi navodi iz krivične prijave bili provereni.
Međutim, ubrzo se u ceo slučaj uključilo se i Ministarstvo prosvete, te je nakon sagledavanja situacije Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu obustavilo postupak protiv direktora.
- Daljih ovakvih razgovora sa direktorima neće biti - kazao je tada ministar prosvete Branko Ružić.
Prema važećem školskom kalendaru, đaci u Vojvodini treba da se raspuste 23. decembra, uoči katoličkog Božića, a u klupe da se vrate 18. januara naredne godine.
U centralnom delu Srbije, raspust je planiran u dva dela - prvi deo od 31. decembra do 8. januara, posle čega sledi vikend, pa bi prvi radni dan bio 11. januar 2021. Drugi deo zimskog raspusta planiran je od 1. do 16. februara.
Iako je u više navrata isticano da ne postoje veći problemi sa širenjem kovid infekcije u školama, Krizni štab je ipak odlučio da zimski raspust bude pomeren i trajaće od danas do 18. januara za sve učenike u Srbiji.
Treba reći da pomeranje zimskog raspusta nije ništa novo, jer je prethodne dve godine raspust u februaru bio produžavan za po sedmicu zbog sezonskog gripa.
Đaci se obično bude poslednje nedelje pred rasput, jer valja požuriti sa popravljanjem ocena. Tako je bilo i ovog puta, a budući da su stariji osnovci i srednjoškolci nedavno u potpunosti prešli na onlajn nastavu, popravljanje ocena ispred školske table zamenilo je odgovaranje putem "google meet-a", "zoom-a", vibera i sličnih digitalnih alatki.
Ipak, većina škola omogućila je učenicima da ukoliko žele dođu u učionicu i da poprave ocene ukoliko to žele. Kako je to uzgledalo opisala je profesorka hemije u Devetoj beogradskoj gimnaziji Branka Kujović.
- Organizacija je po redovnom rasporedu - ali je to problem pošto deca trčkaraju od škole na onlajn. Ocene su visoke, a znanje je upitno. Nismo sigurni da je to to. Nije lako ni deci, ni roditeljima, ni nastavnicima. Mogu samo da zaključim da je ipak kombinovana nastava smanjila i sprečila prenošenje virusa po školama. Valjda ćemo jednog dana znanje nadoknaditi - istakla je profesorka Kujović.
A kako roditelji vide popravljanje ocena na kraju ovog izazovnog polugodišta, najbolje govori iskustvo oca jednog srednjoškolca iz Beograda:
- Ma kakvo popravljanje, deci je važno samo da su im zaključene ocene i da ne moraju da uče do februara. Nude oni kao mogućnost popravljanje ocena, ali je to veoma retko. Realno, nastavnicima je muka i gledaju da ne dolaze u školu, pa poklanjaju ocene - rekao je on.
Na kraju ove godine ostaje nam jedino nada da ćemo se tokom sledeće vratiti koliko-toliko normalnom životu, pa tako i regularnim školskim aktivnostima. A uz dodatni napor valjda ćemo zakrpiti "rupe" u obrazovanju nastale tokom ove 2020. godine.
