ОДЗВОНИЛО ШКОЛСКО ЗВОНО! Ролеркостер најчуднијег полугодишта у српском школству: Право време да сумирамо утиске!
Потпуно је измењен појам школе са којим се ђаци суочавају овог полугодишта
Потпуни прелазак на онлајн, једне недеље у школи, друге код куће, скраћени часови, подела у групе, ношење маски, сами у клупама, нема делења ужине, без певања и чаврљања на одмору, без колективних спортова, приредби, излета - једном речју, потпуно је измењен појам школе са којим се ђаци суочавају овог полугодишта.
ДОБРА ВЕСТ ЗА СВЕ ЂАКЕ У СРБИЈИ: Сутра почиње зимски распуст, али шта је са онима који су НЕОЦЕЊЕНИ?
МАТУРАНТИ СВЕ ГОРИ ИЗ СРПСКОГ: Провера знања изнела на видело велики проблем
МАТУРАНТИ СВЕ ГОРИ ИЗ СРПСКОГ: Провера знања изнела на видело велики проблем
Јуче је одзвонио виртуелно, али и оно право школско звоно, које је огласило крај првог полугодишта. Стога, право је време да сумирамо утиске о томе шта је обележило период од септембра до почетка овог зимског распуста, који је за све ученике данас званично почео.
Пре тога, морамо да се осврнемо на саме корене онлајн наставе у Србији, условљене епидемијом вируса корона. Крај протекле школске године обележио је прелазак на наставу на даљину, који је практично био један експеримент у којем су се школе окушале у оваквом виду организовања наставе.
Нико није имао одговор на то питање до пред крај августа, јер нам је вирус корона из дана у дан мењао околности, па тако и планове.
Коначно, неколико дана пре првог септембра стигло је детаљно упуство Министарства просвете о томе како ће ђаци похађати наставу. Уједначено мишљење било је да млађи школарци треба да долазе у школу, док они старији имају нешто компликованије распореде.
Укратко, организовање наставе разликује се од школе до школе, у зависности од броја ђака и капацитета установе. Дакле, ученици нижих разреда свакодневно долазе у школу, с тим да су подељени у две групе које долазе у засебним терминима у преподневној смени. Старији разреди, од петог до осмог разреда, смењују се у школским клупама сваки други дан, а осталих дана прате онлајн наставу. Средњошколци једне недеље похађају наставу на даљину, а друге недеље долазе у школу.
Такође, родитељи су имали право да одлуче да ли ће њихова деца долазити у школу или похађати наставу онлајн, али највећи проценат њих одлучио да деца треба да иду у школу. Јер, живу реч наставника не може да замени ни најбоља онлајн настава.
Први дан нове школске године малишани су с нестрпљењем дочекали јер се након шест месеци враћају у школске клупе, док су родитељи бојажљиво посматрали ситуацију и још једном проверили да ли је све спаковано у ранчеве. Чинило се да је од књига и ужине било важније да ли су ђаци понели маске, резервне маске, гел за дезинфекцију, антибактеријске марамице...
Општи је утисак да су и ђаци и наставници једва чекали повратак у школу. Ипак, ништа није као пре. Као и увек, најтеже је у случају првака, а ове године то је нарочито дошло до изражаја, будући да су ђаци подељени у групе које долазе у различитим сменама, те првачићи нису ни упознали све другаре из одељења. Изостало је и оно право стандарно упознавање са учитељицама уз загрљај.
Старији ученице углавном су истицале да им је највише недостајало дружење и трачарење на малим одморима, док су дечаци остали жељни колективних спортова на физичком.
И док су ђаци једва чекали да се врате у школске клупе, родитељи су били под никад већим теретом. Страх, неизвесност, како ће се деца уклопити у новим околностима, да ли ће скидати маске, како испратити распоред који дан дете иде у школу, када је на настави на даљину, и оно она најважнија брига - да ли ће овакав начин рада оставити рупе у образовању деце.
Таман када смо помислили да је први дан школске године протекао у најбољем реду, већ сутрадан сачекала нас је вест да је корона вирус ушао у београдску основну школу "Браћа Јерковић". Реч је ученику трећег разреда кога су родитељи послали у школу 1. септембра иако су чекали резултате теста на ковид 19.
Да је ученик заражен короном, мајка је сазнала поподне и о томе одмах обавестила учитељицу. Међутим, дете је већ провело смену заједно с осталима из групе, због чега је цела група пребачена на онлајн.
Министарство просвете је против родитеља поднело пријаву Центру за социјални рад због повреде безбедности друге деце и несавесног понашања.
Готово идентичан случај догодио се у ОШ "Наталија Нана Недељковић" у Крагујевцу, када су родитељи послали на наставу ћерку, ученицу шестог разреда, а нису обавестили школу да је била у ризичном контакту.
За то је јавност сазнала 3. септембра, но касније током дана испоставило се да ученица није ни тестирана на ковид 19, да је дошло до великог неспоразума. Међутим, оно што је чињеница јесте то је да су јој оба родитеља била заражена и да је ученици због контаката припсана мера изолације.
И тако су дан за даном ређали нови случајеви несавесног понашања родитеља, па је 4. септембра обелодањено за још један случај заразе у Крагујевцу, у ОШ "Вук Караџић".
Како је тада изјавио директор школе Бојан Конатар, "ради се о ученици шестог разреда, која је са својом сестром близнакињом првог дана школске године била на часовима, и ако су родитељи знали да је била у ризичном контакту".
Већ на почетку године шириле су се гласине како ученици, нарочито средњошколци, не носе маске у школи, па чак ни да наставно особље не поштује прописане мере. Чланови Кризног штаба апеловали су да би зараза могла да експлодира у средњим школама.
Као бомба одјекнула је вест да је у првим данима школске године, тадашњи министар просвете Младен Шарчевић сменио три директора у Београду, Панчеву и Нишу, а да њихова смена има везе са непоштовањем мера.
- Нећемо толерисати ни најмање кршење мера. Нема опуштања. Ученици треба да буду одговорни, наставници још више, а директори највише, јер је на њима највећа одговорност - рекао је поводом смене директора Шарчевић.
Том приликом истакао је да и он сам свакодневно добија снимке на којима се виде ђаци, па и наставници без маски, и упозорио да ће реаговати на сваки такав случај.
Почетком новембра забележен је 61 нови случај заразе у средњим и 57 у основним школама, што је било два и по пута више у односу на претходни период. Због тога је Кризни штаб одлучио да на петодневни јесењи распуст иду сви и основци и средњошколци.
Премда овај распуст првобитно није био планиран за средње школе, одлука је ипак промењена због епидемиолошке ситуације.
Јавност је јуче била шокирана овим скандалом и апсурдом - да су директори више од 300 основних и средњих школа у Београду тужени су зато што су условљавали ученике и запослене да носе заштитне маске у школама! Подсетимо да се то односи на актуелни период, однсоно сада у доба пандемије корона вируса, када је главна и основна обавеза свих нас, па тако и ђака и наставника, да у затвореном простору носимо маске.
Крајем прошлог месеца Кризни штаб за борбу против ковида 19 донео је одлуку да сви ученици средњих школа као и старији основци од петог до осмог разреда наставу похађају онлајн. Тако су ђаци нижих разреда основних школа, као и предшколци наставили нормално рад.
Ову одлуку су представници просветних синдикалца оценили као непримерену, захтевајући да и учитељи и ђаци нижих разреда прате наставу на даљину. Ипак, њихов захтев није испуњен, јер је став струке непоколебљив.
Зашто је донета одлука да млађи школарци наставу прате у школи, објаснио је члан Кризног штаба и епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић.
- Деца немају тај рецептор АЦЕ-2 који је довољан да би се везао за ћелију у систему. А исту препоруку, да деца до тог узраста треба да иду у школу и да нема опасности, дала је и Светска здравствена организација. То је и став педијатара, нисмо ту одлуку донели због тога да би неко чувао или не децу. Дакле, донели смо је из педагошких и психолошких разлога. Деца у том узрасту требало би да иду у школу - рекао је проф. др Тиодоровић.
Иначе, у овом периоду био је приметан повећан број родитеља млађих основаца који су, у страху од заразе, масовно повлачили своју децу из школе на онлајн наставу.
Такође, крајем новембра, јавност је била шокирана сазнањем да су директори више од 300 основних и средњих школа у Београду тужени су због апсурдног разлога - ни мање ни више него због тога што су условљавали ученике и запослене да носе заштитне маске у школама!
Наиме, реч је била о хитрој реакцији јавног тужиоца на тужбу коју је поднео председник полицијског синдиката против директора свих београдских школа. Неколико директора школа чак је саслушано у полицији, како би наводи из кривичне пријаве били проверени.
Међутим, убрзо се у цео случај укључило се и Министарство просвете, те је након сагледавања ситуације Треће основно јавно тужилаштво у Београду обуставило поступак против директора.
- Даљих оваквих разговора са директорима неће бити - казао је тада министар просвете Бранко Ружић.
Према важећем школском календару, ђаци у Војводини треба да се распусте 23. децембра, уочи католичког Божића, а у клупе да се врате 18. јануара наредне године.
У централном делу Србије, распуст је планиран у два дела - први део од 31. децембра до 8. јануара, после чега следи викенд, па би први радни дан био 11. јануар 2021. Други део зимског распуста планиран је од 1. до 16. фебруара.
Иако је у више наврата истицано да не постоје већи проблеми са ширењем ковид инфекције у школама, Кризни штаб је ипак одлучио да зимски распуст буде померен и трајаће од данас до 18. јануара за све ученике у Србији.
Треба рећи да померање зимског распуста није ништа ново, јер је претходне две године распуст у фебруару био продужаван за по седмицу због сезонског грипа.
Ђаци се обично буде последње недеље пред распут, јер ваља пожурити са поправљањем оцена. Тако је било и овог пута, а будући да су старији основци и средњошколци недавно у потпуности прешли на онлајн наставу, поправљање оцена испред школске табле заменило је одговарање путем "гоогле меет-а", "зоом-а", vibera и сличних дигиталних алатки.
Ипак, већина школа омогућила је ученицима да уколико желе дођу у учионицу и да поправе оцене уколико то желе. Како је то узгледало описала је професорка хемије у Деветој београдској гимназији Бранка Кујовић.
- Организација је по редовном распореду - али је то проблем пошто деца трчкарају од школе на онлајн. Оцене су високе, а знање је упитно. Нисмо сигурни да је то то. Није лако ни деци, ни родитељима, ни наставницима. Могу само да закључим да је ипак комбинована настава смањила и спречила преношење вируса по школама. Ваљда ћемо једног дана знање надокнадити - истакла је професорка Кујовић.
А како родитељи виде поправљање оцена на крају овог изазовног полугодишта, најбоље говори искуство оца једног средњошколца из Београда:
- Ма какво поправљање, деци је важно само да су им закључене оцене и да не морају да уче до фебруара. Нуде они као могућност поправљање оцена, али је то веома ретко. Реално, наставницима је мука и гледају да не долазе у школу, па поклањају оцене - рекао је он.
На крају ове године остаје нам једино нада да ћемо се током следеће вратити колико-толико нормалном животу, па тако и регуларним школским активностима. А уз додатни напор ваљда ћемо закрпити "рупе" у образовању настале током ове 2020. године.
