SUTRA PADA ODLUKA! Deca na udaru OMIKRONA, da li će svi đaci preći na ONLAJN NASTAVU? Ovo je stav lekara
Lekari složni u oceni da đaci treba da pređu na onlajn nastavu
Ono što roditelje đaka ovih dana najviše muči, to je da li će đaci uskoro svi preći na onlajn nastavi zbog alarmantnih korona brojki u Srbiji. Podsećamo, juče je oboren novi korona rekord u Srbiji, sa više od 19.000 zaraženih. Samim tim postavlja se pitanje da li je za školarce bezbedno da sede u školskim klupama, i da li je bolje ipak preći na onlajn nastavu, na teritoriji cele zemlje Odgovore na to dali su profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba kao i dr Georgios Konstandinidis.
ONLAJN NASTAVA NA SRPSKOM I U INOSTRANSTVU: Đaci i roditelji oduševljeni, a dobar primer iz Grčke ohrabruje i ostale zemlje
OVA VEST ĆE OBRADOVATI STUDENTE IZ VELIKE PLANE: Opštinska stipendija bez materijalnog limita
OGLASILI SE OSNOVCI Evo kako komentarišu trenutni rad škola zbog pandemije: "Sve u svemu, teško je..."
Tim za škole razmatraće na sutrašnjoj sednici odluku o radu škola za narednu nedelju, ona će biti saopštena u petak pre podne, najverovatnije će svi đaci preći na onlajn nastavu, što su već učinile neke ustanove. Da bi trebalo škole da pređu na onlajn nastavu, mišljenja su i profesor Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, a i predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis, koji upozoravaju da raste broj zaražene dece, a samim tim i one koja se hospitalizuju u bolnicama.
Prof. dr Konstantinidis navodi da je stav Udruženja pedijatara ostao nepromenjen, iako je generalni stav Udruženja da škole treba poslednje zatvarati a prve otvarati. Podseća da su oni bili za to da se deci odmah produži rasput ili da odmah svi budu onlajn, a razlog za to zašto bi sad trebalo tako učiniti potkrepljuje brojkama - samo u Vojvodini, gde su deca pošla sedmicu ranije u školu, za nedelju dana porastao je za 20 odsto broj zaražene dece.
- Bili smo i ostali pri mišljenju da školu treba odložiti za dve nedelje, dok se malo špic epidemije i čitava priča sa dve epidemije ne razvije. Argument za to je, bez obzira na to što je izvesno da se sa omikronom vrlo lako zaražava, ali da daje slabiju odnosno blažu kliničku sliku, činjenica da ne moramo da izlažemo najnezaštićeniju grupu u tolikom riziku infekciji a to su, upravo, deca jer nemaju vakcinu i nemaju nikakve druge terapije sem te simptomatske - kaže prof. dr Konstantinidis.
Kako kaže, podaci upozoravaju da raste broj bolnički lečene dece, ne zato što omikron daje težak oblik bolesti, nego zato što jako puno dece oboleva.
- Ova događanja, nažalost, idu nam u prilog. Imam podatke za Vojvodinu, a to je da je za oko 20 odsto prve nedelje škole porastao broj zaražene dece. U Hrvatskoj je za prvih 5 dana škole porastao za 67,5 odsto, jer oni imaju isti model kao i mi. Stav Udruženja je da škole treba poslednje zatvarati, a prve otvarati, ali zbog specifičnosti naše situacije sa ovako nezaštićenom grupom i velikim brojem nevakcinisanih stanovnika koji dolaze u kontakt sa decom, naš stav je ostao isti kao i pred početak škole - ili da ne počne, ili da bude onlajn - ponavlja Georgios.
Napominje da nije srećan zbog odluke da deca cele nedelje idu u školu.
- Ova priča više nije čisto zdravstvena. I to moram da kažem, ova priča je dobrim delom sociološka i kulturološka, više sociološki fenomen - kaže prof. dr Konstantinidis i dodaje da su u zapadnim zemljama deca pošla u škole, pa su počeli da ih zatvaraju, shvatili su da su napravili propust bez obzira na visoku stopu vakcinisanosti.
Prof. dr Branislav Tiodorović kaže da se apsolutno slaže sa stavom Udruženja pedijatara da deca treba da se preusmere na onlajn nastavu.
- Pored dece ima i prosvetnih radnika koji su u značajnom broju zaraženi. Moraće da se vrate na onlajn a neke sredine su već same odlučile. Ovo je bila privremena odluka, rekao sam još onda da će morati da se usklađuje sa stvarnom situacijom, i lično smatram da nikakva centralna odluka nije bolja od one koju lokalna zajednica donosi kao odluku. Znamo da je velika šteta za decu prelazak na onlajn nastavu u smislu kvaliteta nastave, bez obzira na to što je i ona dobro urađena. Mi smo zato predlagali onda da makar raspust produžimo još nedelju dana, čak i do 10, eventulano 14 - kaže prof. dr Tiodorović.
Predškolci i osnovci najviše na udaru korone među decom
On navodi da je problem sa predškolskom i decom do 5. razreda osnovne škole.
- Oni najviše obolevaju. Vidimo da se i učešće te predškolske dece povećava. Može da se postavi pitanje kako sada deca obolevaju, a tvrdili smo na početku da ne obolevaju. Pa da, ali virus se adaptirao, i ovoliko nevakcinisanih i osetljivih je stvorilo uslove za njegovu mutaciju i adaptaciju, da on dobije i te karakteristike koje nije imao, a to je da deca obolevaju u tom broju - objašnjava prof. dr Tiodorović.
Na pitanje da li treba zatvoriti vrtiće, podseća da bi u tom slučaju poslodvaci trebalo da omoguće bar jednom roditelju rad od kuće:
- Država bi u tom slučaju trebalo da preporuči poslodavcima da omoguće rad od kuće. Nije to dug vremenski period. Kod dece virus brzo prolazi, za 5 dana maksimalno. Deca od 12 godina ne smeju sama da ostaju kod kuće, a takvim poslodavcima treba obezbediti benefite.
Ove nedelje stariji osnovci i srednjoškolci imaju kombinovanu nastavu, dok učenici od 1. do 4. razreda prisustvuju nastavi u školi.
Sindikat prosvetnih radnika Niša zatražio je juče od Unije SPRS da se obrati Ministarstvu prosvete sa zahtevom da se odmah pređe na onlajn nastavu. Predsednik sindikata Vladan Ćirić rekao je za Tanjug da je u niškim školama zaraženo više od 1.200 učenika i da raste broj obolelog nastavnog kadra.
On kaže da na osnovu podataka dobijenih od predsednika školskih sindikata, broj kovid pozitivnih u školama u Nišu stalno raste.
- Već juče ta brojka je bila uvećana, sada je još veća. Mnogi roditelji nisu prijavili svoju decu koja su pozitivna na kovid - rekao je Ćirić.
Naveo je da su zahtev za onlajn nastavu uputili Ministarstvu prosvete.
- Nadamo se da će to uroditi plodom, nemoguće je nastaviti nastavu ako se ovako bude odvijala. Plašim se da stvarno ne budemo mogli da organizujemo nastavu kako treba - naglasio je Ćirić i dodao da je najbolje rešenje bilo produžetak raspusta, koji je završen 21. januara.
