СУТРА ПАДА ОДЛУКА! Деца на удару ОМИКРОНА, да ли ће сви ђаци прећи на ОНЛАЈН НАСТАВУ? Ово је став лекара
Лекари сложни у оцени да ђаци треба да пређу на онлајн наставу
Оно што родитеље ђака ових дана највише мучи, то је да ли ће ђаци ускоро сви прећи на онлајн настави због алармантних корона бројки у Србији. Подсећамо, јуче је оборен нови корона рекорд у Србији, са више од 19.000 заражених. Самим тим поставља се питање да ли је за школарце безбедно да седе у школским клупама, и да ли је боље ипак прећи на онлајн наставу, на територији целе земље Одговоре на то дали су професор Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба као и др Георгиос Констандинидис.
ОНЛАЈН НАСТАВА НА СРПСКОМ И У ИНОСТРАНСТВУ: Ђаци и родитељи одушевљени, а добар пример из Грчке охрабрује и остале земље
ОВА ВЕСТ ЋЕ ОБРАДОВАТИ СТУДЕНТЕ ИЗ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ: Општинска стипендија без материјалног лимита
ОГЛАСИЛИ СЕ ОСНОВЦИ Ево како коментаришу тренутни рад школа због пандемије: "Све у свему, тешко је..."
Тим за школе разматраће на сутрашњој седници одлуку о раду школа за наредну недељу, она ће бити саопштена у петак пре подне, највероватније ће сви ђаци прећи на онлајн наставу, што су већ учиниле неке установе. Да би требало школе да пређу на онлајн наставу, мишљења су и професор Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба за борбу против корона вируса, а и председник Удружења педијатара Србије проф. др Георгиос Константинидис, који упозоравају да расте број заражене деце, а самим тим и оне која се хоспитализују у болницама.
Проф. др Константинидис наводи да је став Удружења педијатара остао непромењен, иако је генерални став Удружења да школе треба последње затварати а прве отварати. Подсећа да су они били за то да се деци одмах продужи распут или да одмах сви буду онлајн, а разлог за то зашто би сад требало тако учинити поткрепљује бројкама - само у Војводини, где су деца пошла седмицу раније у школу, за недељу дана порастао је за 20 одсто број заражене деце.
- Били смо и остали при мишљењу да школу треба одложити за две недеље, док се мало шпиц епидемије и читава прича са две епидемије не развије. Аргумент за то је, без обзира на то што је извесно да се са омикроном врло лако заражава, али да даје слабију односно блажу клиничку слику, чињеница да не морамо да излажемо најнезаштићенију групу у толиком ризику инфекцији а то су, управо, деца јер немају вакцину и немају никакве друге терапије сем те симптоматске - каже проф. др Константинидис.
Како каже, подаци упозоравају да расте број болнички лечене деце, не зато што омикрон даје тежак облик болести, него зато што јако пуно деце оболева.
- Ова догађања, нажалост, иду нам у прилог. Имам податке за Војводину, а то је да је за око 20 одсто прве недеље школе порастао број заражене деце. У Хрватској је за првих 5 дана школе порастао за 67,5 одсто, јер они имају исти модел као и ми. Став Удружења је да школе треба последње затварати, а прве отварати, али због специфичности наше ситуације са овако незаштићеном групом и великим бројем невакцинисаних становника који долазе у контакт са децом, наш став је остао исти као и пред почетак школе - или да не почне, или да буде онлајн - понавља Георгиос.
Напомиње да није срећан због одлуке да деца целе недеље иду у школу.
- Ова прича више није чисто здравствена. И то морам да кажем, ова прича је добрим делом социолошка и културолошка, више социолошки феномен - каже проф. др Константинидис и додаје да су у западним земљама деца пошла у школе, па су почели да их затварају, схватили су да су направили пропуст без обзира на високу стопу вакцинисаности.
Проф. др Бранислав Тиодоровић каже да се апсолутно слаже са ставом Удружења педијатара да деца треба да се преусмере на онлајн наставу.
- Поред деце има и просветних радника који су у значајном броју заражени. Мораће да се врате на онлајн а неке средине су већ саме одлучиле. Ово је била привремена одлука, рекао сам још онда да ће морати да се усклађује са стварном ситуацијом, и лично сматрам да никаква централна одлука није боља од оне коју локална заједница доноси као одлуку. Знамо да је велика штета за децу прелазак на онлајн наставу у смислу квалитета наставе, без обзира на то што је и она добро урађена. Ми смо зато предлагали онда да макар распуст продужимо још недељу дана, чак и до 10, евентулано 14 - каже проф. др Тиодоровић.
Предшколци и основци највише на удару короне међу децом
Он наводи да је проблем са предшколском и децом до 5. разреда основне школе.
- Они највише оболевају. Видимо да се и учешће те предшколске деце повећава. Може да се постави питање како сада деца оболевају, а тврдили смо на почетку да не оболевају. Па да, али вирус се адаптирао, и оволико невакцинисаних и осетљивих је створило услове за његову мутацију и адаптацију, да он добије и те карактеристике које није имао, а то је да деца оболевају у том броју - објашњава проф. др Тиодоровић.
На питање да ли треба затворити вртиће, подсећа да би у том случају послодваци требало да омогуће бар једном родитељу рад од куће:
- Држава би у том случају требало да препоручи послодавцима да омогуће рад од куће. Није то дуг временски период. Код деце вирус брзо пролази, за 5 дана максимално. Деца од 12 година не смеју сама да остају код куће, а таквим послодавцима треба обезбедити бенефите.
Ове недеље старији основци и средњошколци имају комбиновану наставу, док ученици од 1. до 4. разреда присуствују настави у школи.
Синдикат просветних радника Ниша затражио је јуче од Уније СПРС да се обрати Министарству просвете са захтевом да се одмах пређе на онлајн наставу. Председник синдиката Владан Ћирић рекао је за Танјуг да је у нишким школама заражено више од 1.200 ученика и да расте број оболелог наставног кадра.
Он каже да на основу података добијених од председника школских синдиката, број ковид позитивних у школама у Нишу стално расте.
- Већ јуче та бројка је била увећана, сада је још већа. Многи родитељи нису пријавили своју децу која су позитивна на ковид - рекао је Ћирић.
Навео је да су захтев за онлајн наставу упутили Министарству просвете.
- Надамо се да ће то уродити плодом, немогуће је наставити наставу ако се овако буде одвијала. Плашим се да стварно не будемо могли да организујемо наставу како треба - нагласио је Ћирић и додао да је најбоље решење било продужетак распуста, који је завршен 21. јануара.
