SVE JE SPREMNO ZA MALU MATURU: Nivo znanja zbog "korona" školske godine nešto niži, ali dve stvari ohrabruju sve đake
Od sutra osnovci započinju najvažnije testiranje na kraju osmogodišnjeg školovanja i određuju dalji tok svog obrazovanja. Kakav je test i još bitnije pitanje, kakvo su znanje učenici pokupili nakon "haotične" korona školske godine videće se po rezultatima male mature.
Učenici osmog razreda su na raspustu od 8. juna tačno dve sedmice duže od drugih osnovaca baš kako bi imali više vremena da se spreme za polaganje male mature. Neki su se za prijemni spremali od kuće, a neki u svojim školama.
U sredu počinje mala matura, a budući srednjoškolci prvo će raditi test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i to od 9.00 do 11.00 časova. Pred sobom će imati test sa 20 zadataka.
BUDUĆI BRUCOŠI, POČELO JE! Od danas ne zaboravite da uradite najvažnije kako biste izašli na prijemni ispit
MALA MATURA - OSNOVCI BROJE POSLEDNJE DANE: Ovo je prošlogodišnji test - na neka pitanja sigurno ne znate odgovore
DUALNIM OBRAZOVANJEM U BUDUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA: Dosad 4.000 učenika završilo srednje škole po ovom programu
Drugi dana male mature kada će budući srednjoškolci raditi test iz matematike. Kao i prvog dana termin je od 9.00 do 11.00 časova, a pred svršenim osnovcima takođe će biti 20 zadataka.
Mala matura biće završena trećim, kombinovanim testom (9.00-11.00) na kojem će biti pitanja iz geografije, biologije, fizike, hemije i istorije. On je ujedno i najvredniji jer za razliku od srpskog i matematike koji nose po maksimalnih 13 poena, ovaj vredi 14.
Kako osnovci najviše strepe od kombinovanog testa pogotovo posle godinu dana onlajn nastave, Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavio je da će testovi ove godine biti lakši.
- Sama struktura testova je takva da će biti mnogo više nego ranije onih pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše. Uvek je intencija da završni testovi budu lakši od probnih završnih testova koji su održani 9. i 10. aprila - rekao je Ružić i dodao da je ova školska godina održana pod posebnim okolnostima i zbog toga učenici zavređuju i drugačiji test.
Apelovao je na roditelje da se ne podiže tenzija na decu, kao i da relaksirano pristupe testu.
- Bilo je sasvim dovoljno vremena, mislim da nema razloga niti za tremu niti za nervozu - naglasio je Ružić.
Na pitanje kako se testovi čuvaju, ministar kaže da je stepen bezbednosti na najvišem mogućem nivou.
- Mi smo digitalizovali u velikoj meri još više taj proces, decentralizovali smo skeniranje i pregledanje samih testova na sedam punktova u centralnoj Sriji i jedan punkt na teritoriji KiM - objasnio je Ružić.
Ukazao je da su svi testovi već zapakovani i spremni, kao i da svaki ima svoju šifru.
- Do distribucije se čuvaju u nadležnom Zavodu. Doći će možda do nekih malih pomeranja u odnosu na brojno stanje same dece zbog nekih premeštaja, ali ne očekujem bilo kakve probleme - rekao je ministar.
Istakao je da odgovornost nose direktori.
- Naravno i oni nastavnici iz tih škola koji budu zaduženi za kontrolu sprovođenja samog testa. U onim školama gde je manje od 50 učenika moguće da se organizuju testovi i u svečanoj sali ili fiskulturnoj, gde ih ima više po učionici će biti 12 učenika sa dva kontrolora - rekao je Ružić i naglasio da će svi pokušaju da zloupotrebe testve biti kažnjeni.
Objasnio je testove čuva policija, kao i da će 24 sata pred samo polaganje 23. juna biti dopremljeni na punktove.
Takođe, ono što bi moglo da umiri buduće srednjoškolce jeste da u srednjim školama ima više slobodnih mesta nego svršenih osnovaca što znači da će se svi upisati.
- Ja ne znam da li to roditelji i učenici znaju, ali već godinama unazad imamo više slobodnih mesta u srednjim školama nego što ima osnovaca tako da će se svi na kraju upisati negde. Zato se i prave one liste želja sa po 13 predloga - rekla je Jasana Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ipak, iako će svi osmaci upisati srednje škole i možda ne onu koju su planirali, Janković je zabrinuta zbog količine znanja koju osnovci nose, a smatra i da ovakva mala matura nije dobar način.
- Imali smo godinu dana onlajn nastave, a jedno vreme i bez ikakve nastave. Možemo samo da kažemo da su deca mnogo izgubila, tu je mnogo izgubljenih lekcija. Tu je dosta i velikih rupa u znanju i pitanje je kako ćemo sve to nadoknaditi. Zato smo mi kao Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije predložili ministarstvu da ove godine ne bude kombinovani test, baš iz ovih razloga o kojima sam pričala. Takođe, takav ispit posle ovah godinu i po dana je veliki stres za đake. To su onda i u ministarstvu shvtili pa su poručili da će test biti lakši. To je loš put, jer tako poručujemo deci da je bitno samo zadovoljiti formu, a suština nam promiče - objašnjava Janković.
Ona tvrdi i da su rezltati probe male mature pokazali da veoma loše rezultate, odnosno nizak nivo znanja kod dece.
- Rezultati nisu nigde ni objavljivani, nemamo zvaničan presek. Objavljivani su po pojedinim školama. Verovatno će i zbog toga test biti lakši - kaže Janković i dodaje da i ove godine očekuje probleme na terenu sa kavim smo se susretali i prethodnih godina.
Sa druge strane, Mladen Stevanović direktro OŠ "Kralj Petar I" u Beogradu kaže da su u njegovoj školi rezultati probe male mature bili dobri.
- Rezultati probe su bili zadovoljavajući, a očekujem da će rezultati na pravoj maturi biti bar za dva ili tri puta bolji. Nismo nezadovoljni, bili su solidni. Računamo da su učenici imali vremena da se spreme bolje i da na probi uvide šta dobro znaju, a gde "škripi" - kaže Stevanović i dodaje da rezultati nisu za poređenje sa prethodnim godinama jer "svaka generacija učenika je drugačija".
Čini se da će i ove godine najveća navala biti na gimnazije koje će biti i najteže upisati. Međutim, i u sam odabir škole korona je uplela prste. Tako se čini da će od ove godine biti navale i na medicinske škole.
U prestonici je na ceni je Medicinska škola "Beograd". Direktor Predrag Jovanović smatra da bi ove godine zbog pandemije virusa korona medicinske škole mogle biti traženije nego ikada.
- Sudeći kolika je potražnja za medicinskim osobljem tokom pandemije virusa korona, očekujem da će se i više učenika prijaviti za upis kod nas - objašnjava Jovanović.
Đaci na prijemnom ispitu mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani čak 14. Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi učeniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako biste dobili bodove koji se računaju pri upisu u srednje škole.
Đaci iz škole mogu maksimalno da prenesu 60 bodova, a računa se samo uspeh ostvaren u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.
Psiholozi savetuju da đaci na test treba da odu naspavani i odmorni bez negativnih misli, a savetuju i roditelje da deci pomognu u tome i podignu im samopouzdanje umesto da im stvaraju tenziju.
- Od suštinskog je značaja psihološka priprema. Ovih nekoliko dana veoma je važno da im i roditelji i okruženje ove dece pruže što veću podršku u smislu razvijanja njihovog samopouzdanja, odnosno ideje da oni to mogu i da je to polaganje još jedna malo ozbiljnija školska obaveza. Da to nije ništa drastično i dramatično, već prosto nešto što će pokazati koliko su naučili tokom školovanja - savetuje Marina Nadejin Simić, psiholog.
Ona dodaje i da bi najbolje bilo da deca dan pred maturu ne uče, već se posvete nekim drugim aktivnostima kako se ne bi prforsirala.
- Ono što je važno za svu decu je to da se dan pred prijemni odmaraju i ne uče. Tada bi trebalo da se posvete aktivnostima koje ih opuštaju da bi im se misli malo razbistrile. Neka odu taj dan sa porodicom ili drugarima negde, neka se druže, gledaju film, šetaju, pričaju, ali ne o prijemnom ispitu, jer bi to kod deteta stvorilo dodatnu tenziju - pojašnjava psiholog Nadejin Simić.
