СВЕ ЈЕ СПРЕМНО ЗА МАЛУ МАТУРУ: Ниво знања због "корона" школске године нешто нижи, али две ствари охрабрују све ђаке
Од сутра основци започињу најважније тестирање на крају осмогодишњег школовања и одређују даљи ток свог образовања. Какав је тест и још битније питање, какво су знање ученици покупили након "хаотичне" корона школске године видеће се по резултатима мале матуре.
Ученици осмог разреда су на распусту од 8. јуна тачно две седмице дуже од других основаца баш како би имали више времена да се спреме за полагање мале матуре. Неки су се за пријемни спремали од куће, а неки у својим школама.
У среду почиње мала матура, а будући средњошколци прво ће радити тест из српског, односно матерњег језика и то од 9.00 до 11.00 часова. Пред собом ће имати тест са 20 задатака.
БУДУЋИ БРУЦОШИ, ПОЧЕЛО ЈЕ! Од данас не заборавите да урадите најважније како бисте изашли на пријемни испит
МАЛА МАТУРА - ОСНОВЦИ БРОЈЕ ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ: Ово је прошлогодишњи тест - на нека питања сигурно не знате одговоре
ДУАЛНИМ ОБРАЗОВАЊЕМ У БУДУЋНОСТ ЗАПОШЉАВАЊА: Досад 4.000 ученика завршило средње школе по овом програму
Други дана мале матуре када ће будући средњошколци радити тест из математике. Као и првог дана термин је од 9.00 до 11.00 часова, а пред свршеним основцима такође ће бити 20 задатака.
Мала матура биће завршена трећим, комбинованим тестом (9.00-11.00) на којем ће бити питања из географије, биологије, физике, хемије и историје. Он је уједно и највреднији јер за разлику од српског и математике који носе по максималних 13 поена, овај вреди 14.
Како основци највише стрепе од комбинованог теста поготово после годину дана онлајн наставе, Бранко Ружић, министар просвете, науке и технолошког развоја најавио је да ће тестови ове године бити лакши.
- Сама структура тестова је таква да ће бити много више него раније оних питања на заокруживање и у том смислу је лакше. Увек је интенција да завршни тестови буду лакши од пробних завршних тестова који су одржани 9. и 10. априла - рекао је Ружић и додао да је ова школска година одржана под посебним околностима и због тога ученици завређују и другачији тест.
Апеловао је на родитеље да се не подиже тензија на децу, као и да релаксирано приступе тесту.
- Било је сасвим довољно времена, мислим да нема разлога нити за трему нити за нервозу - нагласио је Ружић.
На питање како се тестови чувају, министар каже да је степен безбедности на највишем могућем нивоу.
- Ми смо дигитализовали у великој мери још више тај процес, децентрализовали смо скенирање и прегледање самих тестова на седам пунктова у централној Срији и један пункт на територији КиМ - објаснио је Ружић.
Указао је да су сви тестови већ запаковани и спремни, као и да сваки има своју шифру.
- До дистрибуције се чувају у надлежном Заводу. Доћи ће можда до неких малих померања у односу на бројно стање саме деце због неких премештаја, али не очекујем било какве проблеме - рекао је министар.
Истакао је да одговорност носе директори.
- Наравно и они наставници из тих школа који буду задужени за контролу спровођења самог теста. У оним школама где је мање од 50 ученика могуће да се организују тестови и у свечаној сали или фискултурној, где их има више по учионици ће бити 12 ученика са два контролора - рекао је Ружић и нагласио да ће сви покушају да злоупотребе тестве бити кажњени.
Објаснио је тестове чува полиција, као и да ће 24 сата пред само полагање 23. јуна бити допремљени на пунктове.
Такође, оно што би могло да умири будуће средњошколце јесте да у средњим школама има више слободних места него свршених основаца што значи да ће се сви уписати.
- Ја не знам да ли то родитељи и ученици знају, али већ годинама уназад имамо више слободних места у средњим школама него што има основаца тако да ће се сви на крају уписати негде. Зато се и праве оне листе жеља са по 13 предлога - рекла је Јасана Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.
Ипак, иако ће сви осмаци уписати средње школе и можда не ону коју су планирали, Јанковић је забринута због количине знања коју основци носе, а сматра и да оваква мала матура није добар начин.
- Имали смо годину дана онлајн наставе, а једно време и без икакве наставе. Можемо само да кажемо да су деца много изгубила, ту је много изгубљених лекција. Ту је доста и великих рупа у знању и питање је како ћемо све то надокнадити. Зато смо ми као Унија синдиката просветних радника Србије предложили министарству да ове године не буде комбиновани тест, баш из ових разлога о којима сам причала. Такође, такав испит после овах годину и по дана је велики стрес за ђаке. То су онда и у министарству схвтили па су поручили да ће тест бити лакши. То је лош пут, јер тако поручујемо деци да је битно само задовољити форму, а суштина нам промиче - објашњава Јанковић.
Она тврди и да су резлтати пробе мале матуре показали да веома лоше резултате, односно низак ниво знања код деце.
- Резултати нису нигде ни објављивани, немамо званичан пресек. Објављивани су по појединим школама. Вероватно ће и због тога тест бити лакши - каже Јанковић и додаје да и ове године очекује проблеме на терену са кавим смо се сусретали и претходних година.
Са друге стране, Младен Стевановић директро ОШ "Краљ Петар И" у Београду каже да су у његовој школи резултати пробе мале матуре били добри.
- Резултати пробе су били задовољавајући, а очекујем да ће резултати на правој матури бити бар за два или три пута бољи. Нисмо незадовољни, били су солидни. Рачунамо да су ученици имали времена да се спреме боље и да на проби увиде шта добро знају, а где "шкрипи" - каже Стевановић и додаје да резултати нису за поређење са претходним годинама јер "свака генерација ученика је другачија".
Чини се да ће и ове године највећа навала бити на гимназије које ће бити и најтеже уписати. Међутим, и у сам одабир школе корона је уплела прсте. Тако се чини да ће од ове године бити навале и на медицинске школе.
У престоници је на цени је Медицинска школа "Београд". Директор Предраг Јовановић сматра да би ове године због пандемије вируса корона медицинске школе могле бити траженије него икада.
- Судећи колика је потражња за медицинским особљем током пандемије вируса корона, очекујем да ће се и више ученика пријавити за упис код нас - објашњава Јовановић.
Ђаци на пријемном испиту могу да освоје максимално 40 бодова на три теста: српски/матерњи, математика и комбиновани. Међутим, не доноси сваки тест исти број бодова: српски/матерњи језик и математика гарантују по максималних 13 поена, а комбиновани чак 14. Сваки од тестова завршног испита имаће 20 питања. Сваки тачан одговор доноси ученику један поен, дакле највише 20 у укупном скору. Број поена из српског и математике множите коефицијентом 0,65, а број бодова са комбинованог теста коефицијентом 0,7, како бисте добили бодове који се рачунају при упису у средње школе.
Ђаци из школе могу максимално да пренесу 60 бодова, а рачуна се само успех остварен у шестом, седмом и осмом разреду основне школе. Рачунање је једноставно, збраја се просек оцена на крају сва три разреда и множи се са четири. За вуковце би то било 5.00 5.00 5.00 x 4. што даје максималних 60 бодова. Неко други ко је имао 4,50 4,50 4,50 X 4 на матурски испит би кренуо са 44 бода.
Психолози саветују да ђаци на тест треба да оду наспавани и одморни без негативних мисли, а саветују и родитеље да деци помогну у томе и подигну им самопоуздање уместо да им стварају тензију.
- Од суштинског је значаја психолошка припрема. Ових неколико дана веома је важно да им и родитељи и окружење ове деце пруже што већу подршку у смислу развијања њиховог самопоуздања, односно идеје да они то могу и да је то полагање још једна мало озбиљнија школска обавеза. Да то није ништа драстично и драматично, већ просто нешто што ће показати колико су научили током школовања - саветује Марина Надејин Симић, психолог.
Она додаје и да би најбоље било да деца дан пред матуру не уче, већ се посвете неким другим активностима како се не би прфорсирала.
- Оно што је важно за сву децу је то да се дан пред пријемни одмарају и не уче. Тада би требало да се посвете активностима које их опуштају да би им се мисли мало разбистриле. Нека оду тај дан са породицом или другарима негде, нека се друже, гледају филм, шетају, причају, али не о пријемном испиту, јер би то код детета створило додатну тензију - појашњава психолог Надејин Симић.
