UČENICI U PANICI! LUDA ŠKOLSKA GODINA BIĆE PO SISTEMU KRENI-STANI: Đaci ponovo na raspust, a problemi se gomilaju!
Roditelji starijih osnovaca i srednjoškolaca morali su ove godine da prođu i kroz još jedan model učenja - kombinovanu nastavu
Ako ne dođe do veleobrta, svi đaci će se narednog ponedeljka vratiti u školske klupe, ali su pred dvomesečni foto-finiš, čini se, u podjednakoj panici i učenici i roditelji i nastavnici!
Kakvi su novi udžbenici iz kojih uče srpska deca? Roditelji i nastavnici ljuti i u šoku
KAKO ĆE ŠKOLE FUNKCIONISATI OD 1. SEPTEMBRA? Ministar OTKRIO planove i ukazao na mogući PROBLEM iduće godine
MA MOŽE TO JOŠ MNOGO BOLJE! Povećao se odziv studenata za vakcinaciju u Srbiji: To je jedini način da se izborimo!
Nakon druge ture onlajn nastave (prva je bila u novembru i decembru), koja će za starije osnovce i srednjoškolce potrajati skoro mesec i po dana, te odgovaranja na daljinu ili povremenog svraćanja u škole, sledi ubrzano ocenjivanje i popravljanje ocena, odrađivanje svih zaostalih testova, a na sve to treba i savladati gradivo koje je preostalo.
Ne treba zaboraviti da đacima, praktično tek nakon što se vrate u školske klupe, sledi nova pauza, odnosno uskršnji raspust od 30. aprila do 9. maja. Dakle, biće po sistemu kreni-stani-kreni...
Sedmaci i osmaci će biti u najvećem problemu ukoliko nisu u kontinuitetu učili gradivo, a maturante čeka i upis u srednje škole. Angažovanje privatnih nastavnika postalo je nešto što se podrazumeva, a sada će biti još češće, nema sumnje. Prema proceni pedagoga, to je loš postupak ukoliko mu se pristupa po principu "za svaki slučaj", a ne zarad savladavanja određenog problema.
Školski pedagog Nevena Kraguljac tvrdi da je epidemija korona virusa nametnula novi način rada i učenja, što dodatno otežava školskoj deci i smatra da će biti problema prilikom ocenjivanja.
- Definitivno će biti problema jer su u pitanju adolescenti. Ima primera da su deca nedovoljno učila, što jedan broj učenika, prema nekim mojim saznanjima, dosta vremena provodi na internetu, ne samo u nastavi, nego igrajući se raznih igara, a ima ih i na društvenim mrežama. Dosta su neozbiljno shvatili nastavu. Govorim o jednoj povećoj grupi dece, dakle, ne mislim na sve, jer ima i one dece koja su sve vreme vredna, radna i ozbiljna i čiji su roditelji vršili kontrolu - objašnjava Kraguljac.
Nije tajna da su škole već duže vreme u svojevrsnom vanrednom stanju.
- Sve to sada teče kako treba, ali imate jedan zabrinjavajući broj koji nije učio, nije se spremio i koji onlajn nastavu nije shvatio na pravi način. Govorim iz iskustva, ne rade sve škole isto, nastavnici pristupaju različito, neki su samo kačili materijal, a deca možda nisu to shvatala ozbiljno. Sedmi i osmi razred, to su adolescenti, tu imamo jedno doba koje je vrlo neobično inače, a gradivo je ozbiljno - dodaje Nevena Kraguljac.
Ocenjivanje može biti problematično ne samo zato što su imali časove od po 30 umesto 45 minuta, pa prelazak na onlajn, a uz to nemaju svi uslove za dobar rad i učenje od kuće.
- Ne znam koliko je realno ocenjivanje, ali mogu da kažem da nemaju svi iste uslove za rad, nemaju svi 100 kvadrata da svako radi posebno. Zamislite da radite od kuće i da imate decu, peti i sedmi razred koji slušaju onlajn nastavu - objašnjava Nevenka Kraguljac.
Evidentno je, sudeći po komentarima roditelja i nastavnika, da su deca izgubila radne navike i odnos prema obrazovanju i da su im rupe u znanju - velike. Kada je prošle godine krenula onlajn nastava, delovalo je da kao zemlja imamo šansu da unapredimo i modernizujemo nastavu, ali sada se čini da smo tu priliku propustili.
- Promena životnog ritma učenika i nedostatak kontakta s vršnjacima uticali su na pad motivacije kod velikog broja dece. Deca rade na brzinu, pred školu. Odlaganje obaveza dovodi do toga da kada se one nagomilaju, od njih se lako odustane. Takođe, skraćeni časovi menjaju koncept nastave i predavanja - objašnjava psiholog Branka Tišma.
Psiholog još navodi da roditelji, koliko mogu, deci treba da pomognu da izgrade novu strukturu vremena, jer ona to često ne mogu sama. Pritom, kaže, ni roditeljima nije lako, jer ili rade od kuće, pa i oni treba da se naviknu na novu organizaciju, ili dolaze sa posla s minimumom koncentracije da detetu objasne ono što mu nije jasno.
- Korona nije samo dovela do drugačijeg odnosa dece prema obrazovanju već i do smanjenog druženja sa vršnjacima. Socijalizacija dece trpi, i to najviše fali tinejdžerima. Deca koja prolaze kroz pubertet sa grupom dele sve promene koje im se dešavaju, zajedno se bune, a sada kroz to moraju sama. Roditelji njima moraju da pruže dosta strpljenja i razgovora. Da bi se sve usaglasilo, potrebna je dobra i kontinuirana saradnja škole i porodice, strpljenje i rad - zaključuje psiholog.
Evidentan je pad motivacije učenika i gubitak elana, a smanjeni kontakt između učenika i nastavnika za posledicu ima gubitak povratne informacije.
- To je karika koja nedostaje, da dete pita šta mu nije jasno i da nastavnik ponovo objasni. Ja najbolje mogu da vidim po svom odeljenju šestog razreda kom sam razredni starešina, po njih 14 koji su dolazili u školu pre poslednjih mera, dok su ostali od početka nastavu pratili onlajn - kaže nastavnica Jasmina Mićić Simeonovski.
Ona ističe i da je gubitak radnih navika svaki put dosad naročito bio vidljiv sa potpunim prelaskom na onlajn nastavu.
- Tada dosta dece na platformi "Google Meet" isključi kamere i mikrofone, pa onda ne mogu da odgovaraju jer im kao ne radi kamera, ne radi mikrofon... Možemo da ih opominjemo, upisujemo minuse, ali su nam u principu ruke vezane. Svi mi gledamo da decu što pravednije ocenimo, da ih ne oštetimo. Naravno, ima dece sa divnim radnim navikama koja se sve vreme trude, ali nastava na daljinu nikako ne može biti zamena za neposredan rad nastavnika sa đacima - zaključuje Mićić Simeonovski.
Roditelji starijih osnovaca i srednjoškolaca morali su ove godine da prođu i kroz još jedan model učenja - kombinovanu nastavu, koja je sudeći po komentarima mnogih, apsolutno najkomplikovanija za praćenje i roditeljima, a kamoli deci.
- Deca su doživela da obrazovanje nije nešto što mora da se dešava svakog dana, pa se onaj dan kada imaju onlajn nastavu ponašaju kao da uopšte ne treba ništa da rade za školu. Uči se kampanjski, pred kontrolni, pa sve to ostane površno naučeno. U školi za tih pola sata ništa ne stignu da urade i onda kod kuće sama dorađuju lekcije, onako kako misle da treba. Ono što nastavnici postave onlajn deca samo prepisuju, bez ikakvog razumevanja - kaže majka devojčice šestog razreda Dražana Petković.
Đaci će naredne tri nedelje biti u klupama, a onda im sleduje mini raspust za Uskrs i Prvi maj. Na odmoru će biti od petka, 30. aprila, do nedelje, 9. maja, a narednog dana ponovo bi trebalo da sednu u školske klupe.
Školska godina je zbog pomeranja zimskog raspusta produžena za nekoliko dana. Ona će se za osmake, umesto 4. juna, završiti četiri dana kasnije, dok će učenici od prvog do sedmog razreda u školu ići do 22. juna.
Za maturante gimnazija nastava se umesto 21. maja završava 25. maja, a za učenike trogodišnjih i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola 1. juna, umesto 28. maja. Za sve ostale srednjoškolce drugo polugodište se završava 22. juna. Mala matura biće održana 23, 24. i 25. juna.
Angažovanje privatnog nastavnika ili profesora nije novina i toga je oduvek bilo, naročito kada je u pitanju priprema za upis u srednje škole, odnosno za završni ispit. Roditelji objašnjavaju da čas u proseku košta između 500 i 1.200 dinara, te da vezano idu do dva časa sedmično.
Dušan Jovanović, otac dvoje školaraca, kaže da mesečno plaća 10.000 dinara za privatne časove, nekad i više.
- Za matematiku 800 dinara, za jezike na mesečnom nivou između 2.000 i 3.000, tu sada imamo i biologiju i hemiju, kada sve saberem ne može bez 10.000 dinara. Moja deca su onlajn nastavu dobro prihvatila, ali koliko je to znanje trajno i kvalitetno ne mogu da tvrdim. Svi su tolerantni, ali šta će biti kada se vratimo u normalu i koliko su oni sve ovo dobro savladali, pravo je pitanje - kaže Jovanović.
Đaci od prvog do četvrtog razreda su ove školske godine pretrpeli najmanje promena. Oni su od prvog dana do danas išli redovno u školu, svaki dan, a tako bi trebalo da bude do kraja. Roditelji su, međutim, imali mogućnost da zatraže da njihova deca ipak budu na onlajnu. Dodatni problem je što su sva odeljenja podeljena na po dve grupe sa maksimalno 15 đaka.
Đaci od petog do osmog razreda su trenutno na onlajn nastavi, kod kuće, a tako bi trebalo da bude još nedelju dana. Od ponedeljka, 19. aprila, vratiće se kombinovanom modelu: jedan dan će biti u školi, a jedan na nastavi od kuće, pa sledeće sedmice obrnuto (dan više kod kuće ili u školi).
Stariji osnovci su od 15. marta na onlajnu.
Srednjoškolci su od 8. marta na nastavi od kuće i tako bi trebalo da bude do 19. aprila. Zatim bi trebalo da se vrate kombinovanom modelu: nedelja u školi, nedelja na onlajn nastavi. Neke škole su podelile odeljenja, druga su se odlučila da podela bude po razredima.
