УЧЕНИЦИ У ПАНИЦИ! ЛУДА ШКОЛСКА ГОДИНА БИЋЕ ПО СИСТЕМУ КРЕНИ-СТАНИ: Ђаци поново на распуст, а проблеми се гомилају!
Родитељи старијих основаца и средњошколаца морали су ове године да прођу и кроз још један модел учења - комбиновану наставу
Ако не дође до велеобрта, сви ђаци ће се наредног понедељка вратити у школске клупе, али су пред двомесечни фото-финиш, чини се, у подједнакој паници и ученици и родитељи и наставници!
Какви су нови уџбеници из којих уче српска деца? Родитељи и наставници љути и у шоку
КАКО ЋЕ ШКОЛЕ ФУНКЦИОНИСАТИ ОД 1. СЕПТЕМБРА? Министар ОТКРИО планове и указао на могући ПРОБЛЕМ идуће године
МА МОЖЕ ТО ЈОШ МНОГО БОЉЕ! Повећао се одзив студената за вакцинацију у Србији: То је једини начин да се изборимо!
Након друге туре онлајн наставе (прва је била у новембру и децембру), која ће за старије основце и средњошколце потрајати скоро месец и по дана, те одговарања на даљину или повременог свраћања у школе, следи убрзано оцењивање и поправљање оцена, одрађивање свих заосталих тестова, а на све то треба и савладати градиво које је преостало.
Не треба заборавити да ђацима, практично тек након што се врате у школске клупе, следи нова пауза, односно ускршњи распуст од 30. априла до 9. маја. Дакле, биће по систему крени-стани-крени...
Седмаци и осмаци ће бити у највећем проблему уколико нису у континуитету учили градиво, а матуранте чека и упис у средње школе. Ангажовање приватних наставника постало је нешто што се подразумева, а сада ће бити још чешће, нема сумње. Према процени педагога, то је лош поступак уколико му се приступа по принципу "за сваки случај", а не зарад савладавања одређеног проблема.
Школски педагог Невена Крагуљац тврди да је епидемија корона вируса наметнула нови начин рада и учења, што додатно отежава школској деци и сматра да ће бити проблема приликом оцењивања.
- Дефинитивно ће бити проблема јер су у питању адолесценти. Има примера да су деца недовољно учила, што један број ученика, према неким мојим сазнањима, доста времена проводи на интернету, не само у настави, него играјући се разних игара, а има их и на друштвеним мрежама. Доста су неозбиљно схватили наставу. Говорим о једној повећој групи деце, дакле, не мислим на све, јер има и оне деце која су све време вредна, радна и озбиљна и чији су родитељи вршили контролу - објашњава Крагуљац.
Није тајна да су школе већ дуже време у својеврсном ванредном стању.
- Све то сада тече како треба, али имате један забрињавајући број који није учио, није се спремио и који онлајн наставу није схватио на прави начин. Говорим из искуства, не раде све школе исто, наставници приступају различито, неки су само качили материјал, а деца можда нису то схватала озбиљно. Седми и осми разред, то су адолесценти, ту имамо једно доба које је врло необично иначе, а градиво је озбиљно - додаје Невена Крагуљац.
Оцењивање може бити проблематично не само зато што су имали часове од по 30 уместо 45 минута, па прелазак на онлајн, а уз то немају сви услове за добар рад и учење од куће.
- Не знам колико је реално оцењивање, али могу да кажем да немају сви исте услове за рад, немају сви 100 квадрата да свако ради посебно. Замислите да радите од куће и да имате децу, пети и седми разред који слушају онлајн наставу - објашњава Невенка Крагуљац.
Евидентно је, судећи по коментарима родитеља и наставника, да су деца изгубила радне навике и однос према образовању и да су им рупе у знању - велике. Када је прошле године кренула онлајн настава, деловало је да као земља имамо шансу да унапредимо и модернизујемо наставу, али сада се чини да смо ту прилику пропустили.
- Промена животног ритма ученика и недостатак контакта с вршњацима утицали су на пад мотивације код великог броја деце. Деца раде на брзину, пред школу. Одлагање обавеза доводи до тога да када се оне нагомилају, од њих се лако одустане. Такође, скраћени часови мењају концепт наставе и предавања - објашњава психолог Бранка Тишма.
Психолог још наводи да родитељи, колико могу, деци треба да помогну да изграде нову структуру времена, јер она то често не могу сама. Притом, каже, ни родитељима није лако, јер или раде од куће, па и они треба да се навикну на нову организацију, или долазе са посла с минимумом концентрације да детету објасне оно што му није јасно.
- Корона није само довела до другачијег односа деце према образовању већ и до смањеног дружења са вршњацима. Социјализација деце трпи, и то највише фали тинејџерима. Деца која пролазе кроз пубертет са групом деле све промене које им се дешавају, заједно се буне, а сада кроз то морају сама. Родитељи њима морају да пруже доста стрпљења и разговора. Да би се све усагласило, потребна је добра и континуирана сарадња школе и породице, стрпљење и рад - закључује психолог.
Евидентан је пад мотивације ученика и губитак елана, а смањени контакт између ученика и наставника за последицу има губитак повратне информације.
- То је карика која недостаје, да дете пита шта му није јасно и да наставник поново објасни. Ја најбоље могу да видим по свом одељењу шестог разреда ком сам разредни старешина, по њих 14 који су долазили у школу пре последњих мера, док су остали од почетка наставу пратили онлајн - каже наставница Јасмина Мићић Симеоновски.
Она истиче и да је губитак радних навика сваки пут досад нарочито био видљив са потпуним преласком на онлајн наставу.
- Тада доста деце на платформи "Гоогле Меет" искључи камере и микрофоне, па онда не могу да одговарају јер им као не ради камера, не ради микрофон... Можемо да их опомињемо, уписујемо минусе, али су нам у принципу руке везане. Сви ми гледамо да децу што праведније оценимо, да их не оштетимо. Наравно, има деце са дивним радним навикама која се све време труде, али настава на даљину никако не може бити замена за непосредан рад наставника са ђацима - закључује Мићић Симеоновски.
Родитељи старијих основаца и средњошколаца морали су ове године да прођу и кроз још један модел учења - комбиновану наставу, која је судећи по коментарима многих, апсолутно најкомпликованија за праћење и родитељима, а камоли деци.
- Деца су доживела да образовање није нешто што мора да се дешава сваког дана, па се онај дан када имају онлајн наставу понашају као да уопште не треба ништа да раде за школу. Учи се кампањски, пред контролни, па све то остане површно научено. У школи за тих пола сата ништа не стигну да ураде и онда код куће сама дорађују лекције, онако како мисле да треба. Оно што наставници поставе онлајн деца само преписују, без икаквог разумевања - каже мајка девојчице шестог разреда Дражана Петковић.
Ђаци ће наредне три недеље бити у клупама, а онда им следује мини распуст за Ускрс и Први мај. На одмору ће бити од петка, 30. априла, до недеље, 9. маја, а наредног дана поново би требало да седну у школске клупе.
Школска година је због померања зимског распуста продужена за неколико дана. Она ће се за осмаке, уместо 4. јуна, завршити четири дана касније, док ће ученици од првог до седмог разреда у школу ићи до 22. јуна.
За матуранте гимназија настава се уместо 21. маја завршава 25. маја, а за ученике трогодишњих и четворогодишњих средњих стручних школа 1. јуна, уместо 28. маја. За све остале средњошколце друго полугодиште се завршава 22. јуна. Мала матура биће одржана 23, 24. и 25. јуна.
Ангажовање приватног наставника или професора није новина и тога је одувек било, нарочито када је у питању припрема за упис у средње школе, односно за завршни испит. Родитељи објашњавају да час у просеку кошта између 500 и 1.200 динара, те да везано иду до два часа седмично.
Душан Јовановић, отац двоје школараца, каже да месечно плаћа 10.000 динара за приватне часове, некад и више.
- За математику 800 динара, за језике на месечном нивоу између 2.000 и 3.000, ту сада имамо и биологију и хемију, када све саберем не може без 10.000 динара. Моја деца су онлајн наставу добро прихватила, али колико је то знање трајно и квалитетно не могу да тврдим. Сви су толерантни, али шта ће бити када се вратимо у нормалу и колико су они све ово добро савладали, право је питање - каже Јовановић.
Ђаци од првог до четвртог разреда су ове школске године претрпели најмање промена. Они су од првог дана до данас ишли редовно у школу, сваки дан, а тако би требало да буде до краја. Родитељи су, међутим, имали могућност да затраже да њихова деца ипак буду на онлајну. Додатни проблем је што су сва одељења подељена на по две групе са максимално 15 ђака.
Ђаци од петог до осмог разреда су тренутно на онлајн настави, код куће, а тако би требало да буде још недељу дана. Од понедељка, 19. априла, вратиће се комбинованом моделу: један дан ће бити у школи, а један на настави од куће, па следеће седмице обрнуто (дан више код куће или у школи).
Старији основци су од 15. марта на онлајну.
Средњошколци су од 8. марта на настави од куће и тако би требало да буде до 19. априла. Затим би требало да се врате комбинованом моделу: недеља у школи, недеља на онлајн настави. Неке школе су поделиле одељења, друга су се одлучила да подела буде по разредима.
