ZAŠTO SRPSKE FIRME HRLE U HONG KONG: Zbog čega svi žele da završavaju poslove upravo ovde?
Ranije je za srpske biznismene najpopularnija destinacija bio Kipar, a danas su na vrhu liste Hong Kong i Singapur
Najnoviji zvanični podaci pokazuju da je došlo do preokreta kada je reč o ofšor zonama u kojima najčešće posluju domaći privrednici, ali je interesantno da mnogi i dalje nalaze svoju računicu za osnivanje kompanija u takozvanim poreskim oazama ili novčanim rajevima. Ranije je za srpske biznismene najpopularnija destinacija bio Kipar, a danas su na vrhu liste Hong Kong i Singapur.
U ovih 10 zemalja, zubari zarađuju VIŠE NEGO IKO! Kada čujete kolike su im plate, zavrteće vam se u glavi!
Nezaposlenost u evrozoni i dalje raste: Statistički zavod objavio najnovije podatke
VELIKI BROJ PROJEKATA BIĆE PONUĐEN DFC-U: Vašingtonski sporazum doneće Srbiji više radnih mesta
Pogodnosti za ofšor poslovanje su različite, a kreću se od nižih poreza, preko različitih procedura za osnivanje kompanija i otvaranje bankovnih računa, pa sve do isplate dividendi.
- U svetu je sve više multinacionalnih kompanija koje su razgranate i imaju svoja sedišta na različitim mestima, pa su u prednosti kad planiraju transakcije. Ti pametni ljudi poštuju zakone, ali često u poslovnom planiranju nalaze da mogu da imaju korist od posedovanja ofšor kompanija - kaže konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, praveći uvod u priču o direktnim benefitima u poslovanju sa poreskim rajevima.
A benefiti su brojni i raznovrsni, od različitih propisa do nižih poreskih stopa.
- Ako imate kompaniju u nekoj dalekoj državi, a ta kompanija je vlasnica srpskog preduzeća i pritom firma u Srbiji dobro zarađuje, onda je značajan benefit to što je isplata dividende drugačija, na primer, u Hongu Kongu i u Srbiji. Takođe, ako se vlasnik odluči na reorganizaciju, pa želi da podeli ili proda firmu koja je u vlasništvu ofšor kompanije, ova procedura se značajno razlikuje od zemlje do zemlje. Adekvatan izbor načina na koji će realizovati svoj plan može vlasniku da donese određeni plus - ističe Milan R. Kovačević.
Naš sagovornik dodaje da je mnogo lakše i baratanje nekim stvarima u svakodnevnom poslovanju, pa je tako recimo jednostavnije otvoriti račun u nekoj trećoj zemlji ako imate kompaniju u ofšor zoni, nego ako poslujete u državi koja nema ovakav status. Često postoje uštede i na PDV-u, jer se ovaj porez između nekih zemalja može "prebijati".
- Svakako treba imati u vidu da uvek postoje i oni sa zlim namerama, pa tako pojedinci koji se bave nezakonitim poslovima lakše mogu da operu novac preko takvih zona - upozorava Milan R. Kovačević.
Ipak, on smatra da je pogrešno razmišljati o ukidanju ofšor kompanija, jer one će uvek postojati.
- Neka preduzeća imaju koristi od takvog poslovanja, neka ne. Ponekad ta zarada nije toliko velika jer vam je za kompletno planiranje i organizaciju biznisa potrebno više ljudi, više knjigovođa... S druge strane, države koje se tretiraju kao ofšor zone trude se da ponude povoljne uslove i tako privuku nove kompanije, jer će i same imati dodatne prihode od njihovog poslovanja.
Kovačević ukazuje i na jedan novi momenat. Kako kaže, svet postaje sve više globalan i javljaju se neke nove transakcije, koje ranije nisu postojale.
- Tako danas najveću brigu, u pogledu poreza i ofšor kompanija, izaziva informatička delatnost, gde vi nešto napravite, pogodite cenu i onda i proizvod i novac odu "preko žice" i teško ih je dalje pratiti - kaže Kovačević.
Najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 731,1 miliona evra.
Najznačajnije transakcije u prvih osam meseci ove godine odnose se na promet ostvaren sa Hong Kongom (546,1 miliona evra), Singapurom (129,2 miliona evra), Britanskim Devičanskim Ostrvima (19,7 miliona evra), Libanom (9,6 miliona evra) i Lihtenštajnom (7,6 miliona evra).
Kako navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju sirovog gvožđa, čelika i ferolegura (23 odsto), eksploataciju ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala (16), nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10), trgovinu na veliko električnim aparatima za domaćinstvo (8 odsto), proizvodnju računara i periferne opreme (6) i eksploataciju sirove nafte (4 procenta).
