ЗАШТО СРПСКЕ ФИРМЕ ХРЛЕ У ХОНГ КОНГ: Због чега сви желе да завршавају послове управо овде?
Раније је за српске бизнисмене најпопуларнија дестинација био Кипар, а данас су на врху листе Хонг Конг и Сингапур
Најновији званични подаци показују да је дошло до преокрета када је реч о офшор зонама у којима најчешће послују домаћи привредници, али је интересантно да многи и даље налазе своју рачуницу за оснивање компанија у такозваним пореским оазама или новчаним рајевима. Раније је за српске бизнисмене најпопуларнија дестинација био Кипар, а данас су на врху листе Хонг Конг и Сингапур.
У ових 10 земаља, зубари зарађују ВИШЕ НЕГО ИКО! Када чујете колике су им плате, завртеће вам се у глави!
Незапосленост у еврозони и даље расте: Статистички завод објавио најновије податке
ВЕЛИКИ БРОЈ ПРОЈЕКАТА БИЋЕ ПОНУЂЕН ДФЦ-У: Вашингтонски споразум донеће Србији више радних места
Погодности за офшор пословање су различите, а крећу се од нижих пореза, преко различитих процедура за оснивање компанија и отварање банковних рачуна, па све до исплате дивиденди.
- У свету је све више мултинационалних компанија које су разгранате и имају своја седишта на различитим местима, па су у предности кад планирају трансакције. Ти паметни људи поштују законе, али често у пословном планирању налазе да могу да имају корист од поседовања офшор компанија - каже консултант за страна улагања Милан Ковачевић, правећи увод у причу о директним бенефитима у пословању са пореским рајевима.
А бенефити су бројни и разноврсни, од различитих прописа до нижих пореских стопа.
- Ако имате компанију у некој далекој држави, а та компанија је власница српског предузећа и притом фирма у Србији добро зарађује, онда је значајан бенефит то што је исплата дивиденде другачија, на пример, у Хонгу Конгу и у Србији. Такође, ако се власник одлучи на реорганизацију, па жели да подели или прода фирму која је у власништву офшор компаније, ова процедура се значајно разликује од земље до земље. Адекватан избор начина на који ће реализовати свој план може власнику да донесе одређени плус - истиче Милан Р. Ковачевић.
Наш саговорник додаје да је много лакше и баратање неким стварима у свакодневном пословању, па је тако рецимо једноставније отворити рачун у некој трећој земљи ако имате компанију у офшор зони, него ако послујете у држави која нема овакав статус. Често постоје уштеде и на ПДВ-у, јер се овај порез између неких земаља може "пребијати".
- Свакако треба имати у виду да увек постоје и они са злим намерама, па тако појединци који се баве незаконитим пословима лакше могу да оперу новац преко таквих зона - упозорава Милан Р. Ковачевић.
Ипак, он сматра да је погрешно размишљати о укидању офшор компанија, јер оне ће увек постојати.
- Нека предузећа имају користи од таквог пословања, нека не. Понекад та зарада није толико велика јер вам је за комплетно планирање и организацију бизниса потребно више људи, више књиговођа... С друге стране, државе које се третирају као офшор зоне труде се да понуде повољне услове и тако привуку нове компаније, јер ће и саме имати додатне приходе од њиховог пословања.
Ковачевић указује и на један нови моменат. Како каже, свет постаје све више глобалан и јављају се неке нове трансакције, које раније нису постојале.
- Тако данас највећу бригу, у погледу пореза и офшор компанија, изазива информатичка делатност, где ви нешто направите, погодите цену и онда и производ и новац оду "преко жице" и тешко их је даље пратити - каже Ковачевић.
Најновији подаци НБС о платном промету са иностранством показују да су грађани Србије у периоду од јануара до августа 2020. године извршили плаћања према офшор зонама у вредности од 731,1 милиона евра.
Најзначајније трансакције у првих осам месеци ове године односе се на промет остварен са Хонг Конгом (546,1 милиона евра), Сингапуром (129,2 милиона евра), Британским Девичанским Острвима (19,7 милиона евра), Либаном (9,6 милиона евра) и Лихтенштајном (7,6 милиона евра).
Како наводе из НБС, највећи део плаћања обавила су предузећа која су регистрована за производњу сировог гвожђа, челика и феролегура (23 одсто), експлоатацију руда осталих црних, обојених, племенитих и других метала (16), неспецијализовану трговину на велико (10), трговину на велико електричним апаратима за домаћинство (8 одсто), производњу рачунара и периферне опреме (6) и експлоатацију сирове нафте (4 процента).
