OVA VOĆKA JE BUDUĆNOST SRBIJE? Gajenje je isplativo, nije posebno zahtevna, a postoje i subvencije
Čokolade proizvedene u Srbiji mogle bi da sadrže lešnik s naših plantaža
Institut za voćarstvo u Čačku odgajio je na svom imanju kod gradskog parka 50.000 sadnica leske, nikad više otkako se bavi rasadničkom proizvodnjom, s planom da čokolade, kremovi i napolitanke iz naših fabrika budu popunjene lešnikom iz srpskog sela.
- Leska je jedna od najprofitabilnijih vrsta i voćka za kojom postoji konstantan deficit na domaćem tržištu. Naime, oko 95 odsto plodova leske prerađene u Srbiji uvozi se, u godišnjoj vrednosti od oko 10 miliona dolara - kaže Milan Lukić, direktor čačanskog Instituta.
On napominje da u Srbiji postoje veoma povoljni agroekološki uslovi za proizvodnju, imajući u vidu klimatske prilike sa jedne i zemljišne uslove sa druge strane, pri čemu leska nije posebno zahtevna.
Budimka počinje da radi, proizvođači voća iz Požege i okoline jedva čekaju start
Odlične vesti za Kraljevčane: 5.000 ljudi dobija posao!
VOĆKA ČUDNOVATA: Nikola i Đorđe posadili KAJSIJE, a onda su na istom drvetu ugledali nešto POTPUNO DRUGAČIJE
- Zasnivanje zasada leske ne traži naročito angažovanje što je danas veliki problem kod drugih vrsta, a opet je voćka koja u nekom vremenskom periodu obezbeđuje velike prihode. Naime, početni rod leske očekuje se od treće do četvrte godine a onda ozbiljniji, od 10 do 12 kilograma, od sedme ili osme godine pa nadalje. Zanimljivo je da ova vrsta može veoma dugo da plodonosi i rađa. Negde 30 do 50 godina je isplativ eksploatacioni vek leske, uz prosečne prinose od tri tone ploda čistog jezgra - ističe Lukić.
Institut je sklopu svoje proizvodnje sadnog materijala ove godine pripremio 50.000 sadnica (italijanske sorte). To su tonda đentile dele lange (tonda gentile delle langhe), tonda di đifoni (tonda di giffoni) i tonda đentile romana (tonda gentile romana).
- Reč je o izdanačkim sadnicama koje nisu kalemljene. Cena u Institutu je 300 dinara, dok za veće količine odobravamo dodatni rabat. Voćari će od Instituta dobijati kompletnu dokumentaciju kako bi koristili i subvencije, bilo na nivou države tako i od svojih lokalnih samouprava.
- Imajući u vidu da je ovo strateški proizvod za konditorsku industriju, saznanja istraživača koji rade u Institutu dovela su do toga da krenemo u pravcu povećanja količina sadnog materijala i ovoliko sadnica Institut nikada do sada nije imao - dodao je Lukić.
Prema njegovim rečima, ta količina će donekle zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta, a sledeće godine očekuju još veći obim proizvodnje sadnog materijala.
- Sve je odgajeno na imanju Instituta i deo je povađen. Radi se o kvalitetnoj proizvodnji i velikoj količini koja je prošla nadležne kontrole Ministarstva poljoprivrede. Imamo i sopstveni matičnjak za gajenje svih ovih sadnica. Narednih godina nastojaćemo da povećamo asortiman. Pored ove tri, ocenjujemo da postoje još neke sorte interesantne kako za domaće tako i inostrano tržište - kazao je Lukić.
Podaci o trenutnoj srpskoj proizvodnji lešnika, različiti su, zavisno od izvora. Od 2.500 tona, ali i do 5.000 tona (na 1.200 hektara) godišnje. U punom rodu, kažu neki podaci, prinos po stablu je od 8 do 12 kilograma, dok prinos po hektaru ide od 2,2 do 3,6 tona, zavisno od brojnih činilaca. Pre dve godine, cena lešnika u ljusci na svetskoj berzi bila je 2,65 evra, dok se jezgro, na domaćem tržištu, prodavalo od 5 do 8 evra.
Čvarci i slanina nekad su bili sirotinjska hrana, danas su SKUPLJI od francuskog sira!
Država podstiče poljoprivrednu proizvodnju: Na hektar zemljišta porez samo 13 dinara
Srbija ZABRANJUJE PLASTIČNE KESE, a kreću i KAZNE! Zbog kesice platićete 25.000, a šta ako ih nosite ulicom?
Srbi pojedu TREĆINU ONOG ŠTO ZARADE: Najviše novca trošimo na hranu, a evo kakvo je STANJE KOD EVROPLJANA
