ОВА ВОЋКА ЈЕ БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ? Гајење је исплативо, није посебно захтевна, а постоје и субвенције
Чоколаде произведене у Србији могле би да садрже лешник с наших плантажа
Институт за воћарство у Чачку одгајио је на свом имању код градског парка 50.000 садница леске, никад више откако се бави расадничком производњом, с планом да чоколаде, кремови и наполитанке из наших фабрика буду попуњене лешником из српског села.
- Леска је једна од најпрофитабилнијих врста и воћка за којом постоји константан дефицит на домаћем тржишту. Наиме, око 95 одсто плодова леске прерађене у Србији увози се, у годишњој вредности од око 10 милиона долара - каже Милан Лукић, директор чачанског Института.
Он напомиње да у Србији постоје веома повољни агроеколошки услови за производњу, имајући у виду климатске прилике са једне и земљишне услове са друге стране, при чему леска није посебно захтевна.
Будимка почиње да ради, произвођачи воћа из Пожеге и околине једва чекају старт
Одличне вести за Краљевчане: 5.000 људи добија посао!
ВОЋКА ЧУДНОВАТА: Никола и Ђорђе посадили КАЈСИЈЕ, а онда су на истом дрвету угледали нешто ПОТПУНО ДРУГАЧИЈЕ
- Заснивање засада леске не тражи нарочито ангажовање што је данас велики проблем код других врста, а опет је воћка која у неком временском периоду обезбеђује велике приходе. Наиме, почетни род леске очекује се од треће до четврте године а онда озбиљнији, од 10 до 12 килограма, од седме или осме године па надаље. Занимљиво је да ова врста може веома дуго да плодоноси и рађа. Негде 30 до 50 година је исплатив експлоатациони век леске, уз просечне приносе од три тоне плода чистог језгра - истиче Лукић.
Институт је склопу своје производње садног материјала ове године припремио 50.000 садница (италијанске сорте). То су тонда ђентиле деле ланге (тонда гентиле delle langhe), тонда ди ђифони (тонда ди giffoni) и тонда ђентиле романа (тонда гентиле романа).
- Реч је о изданачким садницама које нису калемљене. Цена у Институту је 300 динара, док за веће количине одобравамо додатни рабат. Воћари ће од Института добијати комплетну документацију како би користили и субвенције, било на нивоу државе тако и од својих локалних самоуправа.
- Имајући у виду да је ово стратешки производ за кондиторску индустрију, сазнања истраживача који раде у Институту довела су до тога да кренемо у правцу повећања количина садног материјала и оволико садница Институт никада до сада није имао - додао је Лукић.
Према његовим речима, та количина ће донекле задовољити потребе домаћег тржишта, а следеће године очекују још већи обим производње садног материјала.
- Све је одгајено на имању Института и део је повађен. Ради се о квалитетној производњи и великој количини која је прошла надлежне контроле Министарства пољопривреде. Имамо и сопствени матичњак за гајење свих ових садница. Наредних година настојаћемо да повећамо асортиман. Поред ове три, оцењујемо да постоје још неке сорте интересантне како за домаће тако и инострано тржиште - казао је Лукић.
Подаци о тренутној српској производњи лешника, различити су, зависно од извора. Од 2.500 тона, али и до 5.000 тона (на 1.200 хектара) годишње. У пуном роду, кажу неки подаци, принос по стаблу је од 8 до 12 килограма, док принос по хектару иде од 2,2 до 3,6 тона, зависно од бројних чинилаца. Пре две године, цена лешника у љусци на светској берзи била је 2,65 евра, док се језгро, на домаћем тржишту, продавало од 5 до 8 евра.
Чварци и сланина некад су били сиротињска храна, данас су СКУПЉИ од француског сира!
Држава подстиче пољопривредну производњу: На хектар земљишта порез само 13 динара
Србија ЗАБРАЊУЈЕ ПЛАСТИЧНЕ КЕСЕ, а крећу и КАЗНЕ! Због кесице платићете 25.000, а шта ако их носите улицом?
Срби поједу ТРЕЋИНУ ОНОГ ШТО ЗАРАДЕ: Највише новца трошимо на храну, а ево какво је СТАЊЕ КОД ЕВРОПЉАНА
