MOŽE TO MNOGO BOLJE: Hladno proleće, mrazevi i suša desetkovali rod, nevesela godina za šljivu
Ovih dana berba šljiva je u punom jeku, ali prinos je oko 30 odsto manji od očekivanog.
Cena na otkupu je 30 do 50, a na pijacama u Beogradu oko 100 dinara. Poljoprivredni stručnjak Luka Radoja kaže da je zabluda da Srbija ima puno šljive i da će se problemi nastaviti ako se ne promeni pristup u uzgoju.
Luka Radoja kaže da je ova godina nevesela za šljivu, jer je bilo hladno proleće, mrazevi, a potom i suša, zbog čega je prinos umanjen.
- Nismo se od toga mogli odbraniti izuzev na mestima gde je bilo vode, a mi imamo malo vode za navodnjavanje i malo uređaja za navodnjavanje - navodi Radoja.
BESPLATNE OBUKE IZ PČELARSTVA, VOĆARSTVA I ORGANSKE PROIZVODNJE: Cilj je stručno osposobljavanje poljoprivrednika u Srbiji
ŠTA JE SVE POTREBNO OD DOKUMENTACIJE: Kreću konkursi za zamenu stolarije, poznato ko će imati pravo na subvencije
Demokratija krasi dom porodice Tošović! Kod njih rade i najmlađi članovi, a osmeh je uvek na licu (VIDEO)
Ističe da se šljiva u Srbiji još uvek ne gaji plantažno, već na malim površinama i da će se problemi nastaviti ako se ne promeni pristup u uzgoju šljive.
- Ministarstvo poljoprivrede je uradilo reonizaciju uzgoja vinove loze. Tako treba da uradi i za uzgoj voća. Nije svuda mesto šljivi. Imamo Institut za voćarstvo, imamo fakultet i oni će reći tačno šta sve treba znati da bi se uspešno uzgajala šljiva - kaže Radoja.
Naglašava da za sada nema ni dovoljno novca da bi se šljiva plantažno uzgajala, uz pravilan zasad, navodnjavanje i zaštitu od grada.
- Moramo misliti o budućnosti. Neće biti radne snage da se šljiva bere, treba nam mehanizovani proces uzgoja šljive - smatra Radoja.
Kaže da je na loš rod ove godine najviše uticala suša, koja je naudila svemu što je posađeno.
- Tamo gde nije navodnjavano prinosi su značajno manji. To ne znači da je lošiji kvalitet jer je više suve mase i šećera, što je važno - objašnjava Radoja.
Luka Radoja ističe da u Srbiji nije pravilan ni izbor sorte šljive, jer dominira "stenlej".
- Profesor iz Mičigena meni kaže da oni u Americi tu šljivu zovu bljak. Ja ga pitam odakle im ta reč, a on kaže da nije pozajmljena od nas, ali da je bljak - priča Radoja.
Navodi da se "stenlej" najviše koristi, jer je tolerantan na virus šljive koji je uništio srpsku požegaču.
- Priča o "požegači" se nastavlja i naši stručnjaci su objasnili kako je možemo sačuvati. Postoje načini da se sačuva. U okolini Valjeva je još ima, ali je stradala i zbog aljkavog odnosa prema njoj. Obradu zemljišta su ranije radile svinje rijući zemljište i češući se o stabla - kaže Radoja.
Ističe da neće biti dovoljno šljive ni za izvoz i da je zabluda da Srbija ima puno šljive.
- Jeste da se ona najviše sadi u Srbiji, ali tek kada se pokrene izvoz, saznamo da je nemamo dovoljno. Ako je moguće, dobro je da se izvoze prerađevine - kaže Radoja.
Ističe da je Kraljevina Srbija izvozila dvostruko više šljiva nego Srbija danas, jer je bilo više šljiva i ljudi u selima koji su je brali.
- Namera je da se šljiva prerađuje, ne samo u rakiju. Pre Drugog svetskog rata na produktnoj berzi u Njujorku sve suve šljive ovoga sveta ravnale su se prema kvalitetu suva šljiva ala Brčko. To je važilo za suvu šljivu ala Srbija. Danas toga malo ima - naglašava Radoja.