МОЖЕ ТО МНОГО БОЉЕ: Хладно пролеће, мразеви и суша десетковали род, невесела година за шљиву
Ових дана берба шљива је у пуном јеку, али принос је око 30 одсто мањи од очекиваног.
Цена на откупу је 30 до 50, а на пијацама у Београду око 100 динара. Пољопривредни стручњак Лука Радоја каже да је заблуда да Србија има пуно шљиве и да ће се проблеми наставити ако се не промени приступ у узгоју.
Лука Радоја каже да је ова година невесела за шљиву, јер је било хладно пролеће, мразеви, а потом и суша, због чега је принос умањен.
- Нисмо се од тога могли одбранити изузев на местима где је било воде, а ми имамо мало воде за наводњавање и мало уређаја за наводњавање - наводи Радоја.
БЕСПЛАТНЕ ОБУКЕ ИЗ ПЧЕЛАРСТВА, ВОЋАРСТВА И ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ: Циљ је стручно оспособљавање пољопривредника у Србији
ШТА ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО ОД ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: Крећу конкурси за замену столарије, познато ко ће имати право на субвенције
Демократија краси дом породице Тошовић! Код њих раде и најмлађи чланови, а осмех је увек на лицу (ВИДЕО)
Истиче да се шљива у Србији још увек не гаји плантажно, већ на малим површинама и да ће се проблеми наставити ако се не промени приступ у узгоју шљиве.
- Министарство пољопривреде је урадило реонизацију узгоја винове лозе. Тако треба да уради и за узгој воћа. Није свуда место шљиви. Имамо Институт за воћарство, имамо факултет и они ће рећи тачно шта све треба знати да би се успешно узгајала шљива - каже Радоја.
Наглашава да за сада нема ни довољно новца да би се шљива плантажно узгајала, уз правилан засад, наводњавање и заштиту од града.
- Морамо мислити о будућности. Неће бити радне снаге да се шљива бере, треба нам механизовани процес узгоја шљиве - сматра Радоја.
Каже да је на лош род ове године највише утицала суша, која је наудила свему што је посађено.
- Тамо где није наводњавано приноси су значајно мањи. То не значи да је лошији квалитет јер је више суве масе и шећера, што је важно - објашњава Радоја.
Лука Радоја истиче да у Србији није правилан ни избор сорте шљиве, јер доминира "стенлеј".
- Професор из Мичигена мени каже да они у Америци ту шљиву зову бљак. Ја га питам одакле им та реч, а он каже да није позајмљена од нас, али да је бљак - прича Радоја.
Наводи да се "стенлеј" највише користи, јер је толерантан на вирус шљиве који је уништио српску пожегачу.
- Прича о "пожегачи" се наставља и наши стручњаци су објаснили како је можемо сачувати. Постоје начини да се сачува. У околини Ваљева је још има, али је страдала и због аљкавог односа према њој. Обраду земљишта су раније радиле свиње ријући земљиште и чешући се о стабла - каже Радоја.
Истиче да неће бити довољно шљиве ни за извоз и да је заблуда да Србија има пуно шљиве.
- Јесте да се она највише сади у Србији, али тек када се покрене извоз, сазнамо да је немамо довољно. Ако је могуће, добро је да се извозе прерађевине - каже Радоја.
Истиче да је Краљевина Србија извозила двоструко више шљива него Србија данас, јер је било више шљива и људи у селима који су је брали.
- Намера је да се шљива прерађује, не само у ракију. Пре Другог светског рата на продуктној берзи у Њујорку све суве шљиве овога света равнале су се према квалитету сува шљива ала Брчко. То је важило за суву шљиву ала Србија. Данас тога мало има - наглашава Радоја.
