POZNATO JE DA JE RAD U TRAFIKAMA NAPORAN, ali ove užasne detalje sigurno niste znali!

Zaposleni u trafikama imaju očajne uslove za rad. Mokri čvorovi u većini slučajeva ne postoje, pa moraju da se dovijaju na raznorazne načine kako bi obavili nuždu. Najveća muka je kad dođu praznici, a okolni kafići ne rade, pa moraju da ćute i trpe. Tada čak ni vodu ne piju.

Njihovi problemi teško da su vam ikada pali na pamet. A i ko će, posle milion muka koje svako od nas ima, misliti još na radnike iz trafika?! A oni su naše prve komšije i verovatno prve osobe koje vam požele dobro jutro kada dopunite bus-plus ili kupite cigare. Ono što što mi prihvatamo zdravo za gotovo, njima je nedosanjani san – toalet.

RADITE PO 8H DNEVNO, ALI NEMATE DOVOLJNO NOVCA? Ovo su NAČINI da zaradite JOŠ VIŠE!

Žena koja već nekoliko godina radi u trafici u centru Beograda otkrila je kako izgleda biti radnik trafike:

– Kad sam počinjala da radim u trafici, stari radnici, koji su duže zaposleni, su me uputili gde mogu da idem u toalet. Ovde sam već nekoliko godina, pa sam posle i ja novim zaposlenima govorila kojim toaletom u blizini je najbolje da se posluže. To su uglavnom lokali koji se nalaze u blizini trafike, kao recimo market, kafić, butik, auto-škola, solarijum... Dakle, bilo koji lokal koji ima mokri čvor, a nalazi se u blizini trafike – rekla je ona na početku razgovora

.

Vlasnici kioska uglavnom imaju dogovor sa gazdama obližnjih lokala da njihovi radnici mogu da koriste toalete.

– Treba se upoznati sa svim tim ljudima ne bi li te pustili da koristiš WC. Uglavnom ne prave probleme jer znaju da sam iz trafike, pa me puste unutra – kaže ova dama.

Najveći problem jeste kad radnicima „prigusti”, pa moraju da traže toalet po svaku cenu. Najgore od svega je to što se trafika nikada ne zatvara, već se samo zaključaju vrata. Ali i tu nastaje problem – ko će da pričuva kiosk?

– Svaka trafika uglavnom ima stalne mušterije, ljude koji žive u blizini i koji nam dolaze svaki dan. Treba proceniti i kome se trafika može ostaviti na čuvanje pošto se frižideri i pult ne zatvaraju. Oni mušterijama kažu da malo pričekaju i da će se radnik vrlo brzo vratiti – rekla nam je ona.

Mnogima odgovaraju skoro svi uslovi kada je u pitanju rad u trafici, pa čak i plata koja retko kada prelazi 250 evra, ali ne i onaj najbitniji – postojanje mokrog čvora. Zato neki baš iz tog razloga daju otkaz posle samo nekoliko dana. Kad je nedelja, još ako se poklope hladno vreme i vetar, radnici su u velikom problemu pošto napolje ne izlazi skoro niko, pa nemaju kome ni da ostave trafiku na čuvanje.

SVI SE ŽALE NA MALE PLATE: A evo gde je zarada u Srbiji "skočila" za 126 odsto!

– I ako imaš gde da odeš, džabe ti ako nema ko da pripazi na kiosk tih nekoliko minuta. Ja sam već dobro upoznala komšiluk, a neke komšinice su mi čak ostavile brojeve telefona u slučaju da mi nešto zatreba – prepričava plemenite postupke svojih mušterija.

Trafika u kojoj radi ova žena otvorena je non-stop. Srećom, u noćnoj smeni nisu zaposlene devojke. Tokom praznika, međutim, situacija dodatno dobija na dramatičnosti, a frka za pronalaskom toaleta je maksimalna.

– Pretpostavljam da kolega, koji radi treću smenu, izađe napolje i obavi to što ima da obavi. Iskreno, nismo razgovarali na tu temu. A pošto naša trafika radi svakog dana u godini, za praznike se dobijaju duple dnevnice. Ali, nije sve u parama. U blizini ne radi nijedan od lokala u koji inače idemo kada nam je potreban toalet i to je nezgodno. Taj dan bukvalno izbegavamo da pijemo tečnost, a smena nam traje osam sati – šokirala je izjavom.

Prošli posao joj je takođe bio rad u trafici, a odmah pored nje se nalazio još jedan kiosk. Kada bi koleginica ili ona bile prinuđene da posete toalet, jedna od njih dve bi zaključavala svoju trafiku i potom motrila na obe dok se ova druga ne vrati.

Napomenula je da ona ne zna za trafiku koja ima mokri čvor, ali ne može da garantuje da takvih radnjica na trotoarima nema uopšte.

Da li ste ikada bili iznervirani zbog neprijatnog prodavca u trafici? Sigurno je da jeste. Ali, postavite se u njihovu kožu. Plate koje dobijaju za rad su sramne, neretko su manje od 30.000 dinara, a pritom nemaju ni osnovne uslove za rad. Za promenu, sledeći put im se nasmejte i ponudite se da im pričuvate kiosk dok oni ne obave to što moraju. Vaših pet minuta je ništavno naspram njihovih muka koje svakodnevno moraju da trpe.