Za nekoliko godina vozićete se u DRON-TAKSIJIMA: OVA SRPKINJA će nam to omogućiti

U našu zemlju "budućnost" redovno stiže sa zakašnjenjem, ali naši ljudi su neretko krojači upravo te "budućnosti". Beograđanka Sonja Brajović tako se našla u timu koji će svetu doneti prvi bespilotni taksi-dron kompanije Kiti Hok, revoluciju u transportnom saobraćaju.

Potraga za najboljim obrazovanjem i novim iskustvima je Sonju (27), nakon završene Desete gimnazije, odvela na studije avioinženjeringa na Tehničkom univerzitetu u Delftu, Holandija.

- U trećoj godini ukazala mi se prilika da odem na razmenu studenata u Ostin, Teksas. Studentski grad me je oduševio, te sam rešila da apliciram za master ili PHD studije u Americi. Konkurisala sam na više univerziteta i dobila Stenford, Kalifornija – kaže ova devojka.

Sonja je u Ameriku stigla sa jednim snom – pronašla se u orbitalnoj mehanici i želela je da dizajnira satelite i rakete, radeći u NASA ili Evropskoj svemirskoj agenciji.

- Ubrzo sam saznala da ću svoj plan teško ostvariti, jer sam internacionalni student. NASA, Boing i druge kompanije koje su nudile meni zanimljive poslove imaju ugovore sa Ministarstvom odbrane SAD-a, i jako je teško da stranac bez zelenog kartona prođe njihovu bezbednosnu proveru. Na Stenfordovim sajmovima zapošljavanja uvek sam dobijala isti odgovor:  "Žao nam je, ali teško" – kaže ona.

Shvativši da će planove morati da menja, Sonja je počela da uči da piše softvere.

- Dobra stvar je ovde što možeš da pored obaveznih časova izabereš i one koji su sasvim drugačiji, a moj izbor je pao na časove informatike. Naučila sam kako da koristim različite programske jezike i pišem softvere. Kada sam završila studije počela sam da razgovaram sa Guglom i Eplom, no na kraju se odlučila za mnogo manju firmu, jer sam u Kiti Hok-u našla presek svojih interesovanja - ovde pišem sofvere koji avionima govore gde da lete i istovremeno radim i sa hardverom – kaže ona.

Sonja je deo tima koji dizajnira i pravi električne avione koji imaju samo dva sedišta. - Potpuno su autonomni – sami polete, izaberu putanju i slete i inovacija je u tome što su električni i poleću vertikalno kao helikopteri, te im ne treba pista. Ideja je da sleću na vrhove solitera i tu kupe putnike. Moći će da se pozivaju poput ubera i nadamo se da će oni postati novi vid transporta – sa oduševljenjem priča Sonja.

Sonja kaže da mladi u Srbiji, koji bi želeli da svoje znanje steknu van zemlje, treba da se vode ne našim, već rokovima zemlje u koju žele da odu.

-  U svetu aplikacije za sve studije kreću mnogo ranije. Da bi aplicirao za koledž, testove radiš na početku četvrte godine srednje škole, te već u trećoj moraš da budeš spreman i da znaš šta želiš. Kolege iz Indije su mi rekle da u njihovim školama postoje savetnici koji te spremaju ako hoćeš da ideš u inostranstvo. Mi to u Srbiji nemamo i zato oni koji žele da studiraju vani moraju sami da počnu da se raspituju na vreme – savetuje ona.