EBRD - Skraćenica koja je od Srbije ponovo učinila lidera na Balkanu
EBRD je aktivna u Srbiji od januara 2001. godine, kada je naša zemlja obnovila članstvo.
Borba relativno mladih ex-Yu ekonomija za konkuretnošću na evropskim i svetskim tržištima ne bi bila moguća bez pomoći Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). To je posebno važno kada se uzme u obzir da su te zemlje na kraju hladnog rata i pobede neoliberalnih ideja i ekonomskih vrednosti prošle kroz težak period dezintegracije i rata, a potom demokratske tranzicije i privatizacije.
VUČIĆ: Od 2007. godine imamo najnižu stopu nezaposlenosti koja je pala ispod 16 odsto!
Ni Srbije nije bila imuna na ove događaje delivši sudbinu ekonomskog raspada i rata koji je obeležio Zapadni Balkan 90-ih godina i ušla u 21 vek kao ekonomski ruinirana zemlja.
Srećom, ERBD je upravo nastala da bi pomogla razvoj zemalja koje su se nalazile "sa druge strane Gvozdene zavese" i koje su padom komunizma zapale u tešku ekonomsku krizu ili rat. Sa fokusom na centralnu i istočnu Evropu, EBRD je radila na unapređenju tranzicije ka tržišno orijentisanoj ekonomiji i unapređenju privatnog sektora i preduzetničkih inicijativa.
Šta to tačno znači?
U suštini, EBRD pomaže okrnjenim preduzećima da "procvetaju". Kroz finansijske investicije, poslovne usluge i uključivanjem u politički dijalog na visokom nivou, banka promoviše preduzetništvo i promene u načinu poslovanja.
MALI: EBRD i Beograd grade novu autobusku stanicu u bloku 42, vrednost radova 20 miliona evra!
Sva rešenja EBRD imaju jedan zajednički cilj, a to je što bezbolniji i profitabilniji prelaz ka tržišnim ekonomijama, dok se istovremeno promovišu inovacije, rast i transparentnost.
Za takve reforme banka prvo nudi jasne savete, obuku i tehničku ekspertizu, a potom velike investicije u privatnom i javnom sektoru.
Gde je tu Srbija?
EBRD je aktivna u Srbiji od januara 2001. godine, kada je naša zemlja obnovila članstvo. Osnovna uloga banke u Srbiji odnosi se na jačanje uloge i konkurentnosti privatnog sektora, jačanju bankarskog sektora, podržavajući procese privatizacije, produbljivanje finansijskog posredovanja i unapređenje komunalnih preduzeća i jačanje energetske efikasnosti.
Potpisan Memorandum sa EBRD: Veliki značaj za upravljanje privatnim i javnim preduzećima
Primeri dobre saradnje Srbije i EBRD
* Pomoć malim i srednjim preduzećima u oporavku od teških poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine.
* Pomoć u donošenju zakonodavnih reformi koje pospešuju investicionu klimu, transparentnost i predvidljivo zakonodavno okruženje.
Fiskalna konsolidacija uz strukturalne reforme već daje rane rezultate, navodi se u poslednjem izveštaju EBRD za 2015/16 godinu, koji predviđa i nisku inflaciju u narednom periodu.
Kada je reč o makroekonomskim pokazateljima, zabeležen je ozbiljan oporavak ekonomije u 2015. godini, naročito kada se uzmu u obzir katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju 2014. godine, prouzrokovši štetu od skoro 1,5 milijardi evra, odnosno 5 odsto BDP-a.
Kada je reč o krupnim strukturalnim reformama - privatizacija, restrukturiranje i likvidacija velikog broja preduzeća pod kontrolom države - Srbija je na dobrom putu. Zakonodavne reforme usvojene još 2014. godine su implementirane, a njihov pravi uspeh u vidu smanjenom broju nezaposlenih počinje da se vidi.
Restrukturiranje transportne i energetske infrastrukture pod državnim vlasništvom je takođe započeto, a novi energetski zakon omogućio je građanima i malim preduzetnicima da biraju dobavljače struje i gasa.
Kada je reč o opštoj investicionoj klimi, slika Srbija je drastično popravljena, a teško naplativi krediti koje je država akumulirala tokom prethodnih godina, počeli su da se dovode u red, pre svega, zahvaljujući uspešnim aranžmanima sa MMF-om.
Sadašnje prognoze EBRD, kada je u pitanju rast BDP Srbije za 2016. godinu iznosi 1.8 odsto, dok za 2017. predviđaju rast od 2.3 odsto BDP-a. Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je još u julu da će, prema poslednjim ekonomskim pokazateljima, Srbija u prvih šest meseci imati najveću stopu rasta BDP u celom regionu i biće u prve četiri države u Evropi.
Nova poseta predsednika EBRD Srbiji
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, tokom koje će se sastati sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Čakrabarti će posetiti Srbiju u okviru druge runde šire regionalne turneje, koja će se završiti u srpskom parlamentu njegovim obraćanjem o podršci EBRD-a regionalnom integrisanju država u kojima banka deluje i približavanju Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Očekuje se da će Čakrabarti u govoru ukazati da region Zapadnog Balkana "zna bolje od većine drugih koliko je značaj saradnje kao ulaganja u budućnost" i takođe naglasiti važnost integracija za privredni rast i konkurentnosti i razgovarati o "internacionalnim vrednostima koje su u žiži EBRD-ovog mandata".
EBRD je jedan od najvećih investitora na Zapadnom Balkanu, gde je banka uložila ukupno više od 9,5 milijardi evra, finansirajući širok spektar ključnih projekata u infrastrukturnom, energetskom i finansijskom sektoru, i pružajući podršku nakon globalne finansijske krize i razornih poplava 2014. godine.
