ЕБРД - Скраћеница која је од Србије поново учинила лидера на Балкану
ЕБРД је активна у Србији од јануара 2001. године, када је наша земља обновила чланство.
Борба релативно младих ex-Yu економија за конкуретношћу на европским и светским тржиштима не би била могућа без помоћи Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). То је посебно важно када се узме у обзир да су те земље на крају хладног рата и победе неолибералних идеја и економских вредности прошле кроз тежак период дезинтеграције и рата, а потом демократске транзиције и приватизације.
ВУЧИЋ: Од 2007. године имамо најнижу стопу незапослености која је пала испод 16 одсто!
Ни Србије није била имуна на ове догађаје деливши судбину економског распада и рата који је обележио Западни Балкан 90-их година и ушла у 21 век као економски руинирана земља.
Срећом, ЕРБД је управо настала да би помогла развој земаља које су се налазиле "са друге стране Гвоздене завесе" и које су падом комунизма запале у тешку економску кризу или рат. Са фокусом на централну и источну Европу, ЕБРД је радила на унапређењу транзиције ка тржишно оријентисаној економији и унапређењу приватног сектора и предузетничких иницијатива.
Шта то тачно значи?
У суштини, ЕБРД помаже окрњеним предузећима да "процветају". Кроз финансијске инвестиције, пословне услуге и укључивањем у политички дијалог на високом нивоу, банка промовише предузетништво и промене у начину пословања.
МАЛИ: ЕБРД и Београд граде нову аутобуску станицу у блоку 42, вредност радова 20 милиона евра!
Сва решења ЕБРД имају један заједнички циљ, а то је што безболнији и профитабилнији прелаз ка тржишним економијама, док се истовремено промовишу иновације, раст и транспарентност.
За такве реформе банка прво нуди јасне савете, обуку и техничку експертизу, а потом велике инвестиције у приватном и јавном сектору.
Где је ту Србија?
ЕБРД је активна у Србији од јануара 2001. године, када је наша земља обновила чланство. Основна улога банке у Србији односи се на јачање улоге и конкурентности приватног сектора, јачању банкарског сектора, подржавајући процесе приватизације, продубљивање финансијског посредовања и унапређење комуналних предузећа и јачање енергетске ефикасности.
Потписан Меморандум са ЕБРД: Велики значај за управљање приватним и јавним предузећима
Примери добре сарадње Србије и ЕБРД
* Помоћ малим и средњим предузећима у опоравку од тешких поплава које су погодиле Србију 2014. године.
* Помоћ у доношењу законодавних реформи које поспешују инвестициону климу, транспарентност и предвидљиво законодавно окружење.
Фискална консолидација уз структуралне реформе већ даје ране резултате, наводи се у последњем извештају ЕБРД за 2015/16 годину, који предвиђа и ниску инфлацију у наредном периоду.
Када је реч о макроекономским показатељима, забележен је озбиљан опоравак економије у 2015. години, нарочито када се узму у обзир катастрофалне поплаве које су погодиле Србију 2014. године, проузроковши штету од скоро 1,5 милијарди евра, односно 5 одсто БДП-а.
Када је реч о крупним структуралним реформама - приватизација, реструктурирање и ликвидација великог броја предузећа под контролом државе - Србија је на добром путу. Законодавне реформе усвојене још 2014. године су имплементиране, а њихов прави успех у виду смањеном броју незапослених почиње да се види.
Реструктурирање транспортне и енергетске инфраструктуре под државним власништвом је такође започето, а нови енергетски закон омогућио је грађанима и малим предузетницима да бирају добављаче струје и гаса.
Када је реч о општој инвестиционој клими, слика Србија је драстично поправљена, а тешко наплативи кредити које је држава акумулирала током претходних година, почели су да се доводе у ред, пре свега, захваљујући успешним аранжманима са ММФ-ом.
Садашње прогнозе ЕБРД, када је у питању раст БДП Србије за 2016. годину износи 1.8 одсто, док за 2017. предвиђају раст од 2.3 одсто БДП-а. Премијер Србије Александар Вучић најавио је још у јулу да ће, према последњим економским показатељима, Србија у првих шест месеци имати највећу стопу раста БДП у целом региону и биће у прве четири државе у Европи.
Нова посета председника ЕБРД Србији
Председник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Сума Чакрабарти долази у дводневну посету Србији, током које ће се састати са премијером Александром Вучићем.
Чакрабарти ће посетити Србију у оквиру друге рунде шире регионалне турнеје, која ће се завршити у српском парламенту његовим обраћањем о подршци ЕБРД-а регионалном интегрисању држава у којима банка делује и приближавању Западног Балкана Европској унији.
Очекује се да ће Чакрабарти у говору указати да регион Западног Балкана "зна боље од већине других колико је значај сарадње као улагања у будућност" и такође нагласити важност интеграција за привредни раст и конкурентности и разговарати о "интернационалним вредностима које су у жижи ЕБРД-овог мандата".
ЕБРД је један од највећих инвеститора на Западном Балкану, где је банка уложила укупно више од 9,5 милијарди евра, финансирајући широк спектар кључних пројеката у инфраструктурном, енергетском и финансијском сектору, и пружајући подршку након глобалне финансијске кризе и разорних поплава 2014. године.
