50 prvostepenih presuda u korist KLIJENATA, a jednu u korist banke je PONIŠTIO Vrhovni sud
Brojne klijente ohrabruje to što je Vrhovni kasacioni sud nedavno poništio pravosnažnu presudu koja je bila doneta u korist banke i vratio je na ponovno odlučivanje
Do sada je doneto šest pravosnažnih i oko 50 prvostepenih presuda u korist klijenata, po kojima banke moraju da vrate nezakonito naplaćen trošak obrade kredita. Brojne klijente, međutim ohrabruje to što je Vrhovni kasacioni sud, nedavno poništio pravosnažnu presudu koja je bila doneta u korist banke i vratio je na ponovno odlučivanje.
Pročitajte i:
- Reč je o postupku koji je, između ostalog vođen i po pitanju troškova obrade kredita, a koji je u tom delu pravnosnažno okončan u korist banke. Nakon izjavljenje revizije klijenta, VKS je osporio ovakvu odluku nižestepenih sudova ukazavši da je saglasno članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima, kamata jedina cena koju banka može da naplaćuje prilikom puštanja i korišćenja kredita, te da trošak obrade kredita ne predstavlja deo cene ugovora o kreditu - ističe Boško Cerović, kooridinator u Udruženju "Efektiva".
Kako navodi Cerović, ova odluka Vrhovnog kasacionog suda smatra se i konačnom odlukom po pitanju dileme vezane za naplatu troškova obrade kredita, kojom se i definitivno stavlja tačka na pitanje zakonitosti njene naplate, odnosno potvrđeno je da banke nisu smele da naplaćuju ovaj trošak.
"Uzmi Račun i pobedi 2018" : Do nedelje registrovano više od 3,1 milion koverata
- Banke su u svim sporovima imale priliku da dokažu postojanje troška obrade kredita i to nisu uspele, jer realno takav trošak i nemaju. Podsećamo da je samo u jednom slučaju koji imamo u arhivi, banka na ime troška obrade kredita naplatila 20.000 evra - ističe Cerović.
Ovom presudom su širom otvorena vrata korisnicima kredita u Srbiji da tužbom ostvare svoje pravo na povraćaj ovih famozinih troškova, uz pripis zatezne kamate, ukazuju u Udruženju "Efektiva". Inače, do sada je podneto oko hiljadu tužbi građana.
S druge strane, prošlog meseca Privredni sud u Nišu doneo je presudu u korist jedne banke koju je klijent tužio zbog naplate naknade na ime obrade kredita.
Sud je, presudom donetom 1. februara ove godine, takođe obavezao podnosioca tužbenog zahteva da banci plati sudske troškove u iznosu od 13.500 dinara, piše u presudi.
Fijat se vratio na vrh liste top izvoznika
Korisnik kredita je u tužbenom zahtevu tražio da se utvrdi ništavost člana iz ugovora o kreditu o njegovoj saglasnosti da banci plati 0,4 odsto naknade od nominalnog iznosa kredita, kao i da mu banka isplati iznos naplaćen po tom osnovu uvećan za zakonsku zateznu kamatu.
Tužilac je svoj stav o ništavosti te ugovorne odredbe zasnovao isključivo na činjenici da takva mogućnost nije propisana u članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima, što je, kako navodi sud, proisteklo "iz pogrešnog zaključivanja da je zabranjeno ono što nije izričito dozvoljeno".
- Zakon o bankama u članu 43 izričito pominje mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Iz navedene odredbe proističe da je naplata troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova dozvoljena i standardna praksa u oblasti bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova - piše u odluci suda.
Privredni sud u Nišu napominje u presudi da je ugovaranje obaveze korisnika kredita da banci nadoknadi troškove obrade kreditnog zahteva i praćenja ugovora u saglasnosti sa propisima Evropske unije, odnosno s Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2008. godine o kreditnim ugovorima sa potrošačima.
Najopasnija štetočina stigla u Srbiju: KATASTROFA U NAJAVI
Odbacujući tužbu klijenta, sud je naveo da je naknada troškova banci od 0,4 posto odobrenog iznosa kredita znatno ispod standardnih bankarskih troškova u regionu i državama EU, i da je u postupku utvrđeno da je banka na jasan i transparentan način objavila uslove poslovanja kojima se predviđa i naknada pri puštanju kredita.
- Obaveza korisnika kredita na plaćanje bankarskih troškova je u predmetnom slučaju jasno i precizno uneta u sadržinu ugovora o kreditu, te je njegovim potpisivanjem tužilac izrazio saglasnost s takvom obavezom - zaključio je sud, konstatujući da je time isključena i mogućnost povrede načela autonomije volje potpisnika ugovora.
