50 првостепених пресуда у корист КЛИЈЕНАТА, а једну у корист банке је ПОНИШТИО Врховни суд

До сада је донето шест правоснажних и око 50 првостепених пресуда у корист клијената, по којима банке морају да врате незаконито наплаћен трошак обраде кредита. Бројне клијенте, међутим охрабрује то што је Врховни касациони суд, недавно поништио правоснажну пресуду која је била донета у корист банке и вратио је на поновно одлучивање.

- Реч је о поступку који је, између осталог вођен и по питању трошкова обраде кредита, а који је у том делу правноснажно окончан у корист банке. Након изјављење ревизије клијента, ВКС је оспорио овакву одлуку нижестепених судова указавши да је сагласно члану 1065 Закона о облигационим односима, камата једина цена коју банка може да наплаћује приликом пуштања и коришћења кредита, те да трошак обраде кредита не представља део цене уговора о кредиту - истиче Бошко Церовић, кооридинатор у Удружењу "Ефектива".

Како наводи Церовић, ова одлука Врховног касационог суда сматра се и коначном одлуком по питању дилеме везане за наплату трошкова обраде кредита, којом се и дефинитивно ставља тачка на питање законитости њене наплате, односно потврђено је да банке нису смеле да наплаћују овај трошак.

"Узми Рачун и победи 2018" : До недеље регистровано више од 3,1 милион коверата

- Банке су у свим споровима имале прилику да докажу постојање трошка обраде кредита и то нису успеле, јер реално такав трошак и немају. Подсећамо да је само у једном случају који имамо у архиви, банка на име трошка обраде кредита наплатила 20.000 евра - истиче Церовић.

Овом пресудом су широм отворена врата корисницима кредита у Србији да тужбом остваре своје право на повраћај ових фамозиних трошкова, уз припис затезне камате, указују у Удружењу "Ефектива". Иначе, до сада је поднето око хиљаду тужби грађана.

С друге стране, прошлог месеца Привредни суд у Нишу донео је пресуду у корист једне банке коју је клијент тужио због наплате накнаде на име обраде кредита.

Суд је, пресудом донетом 1. фебруара ове године, такође обавезао подносиоца тужбеног захтева да банци плати судске трошкове у износу од 13.500 динара, пише у пресуди.

Фијат се вратио на врх листе топ извозника

Корисник кредита је у тужбеном захтеву тражио да се утврди ништавост члана из уговора о кредиту о његовој сагласности да банци плати 0,4 одсто накнаде од номиналног износа кредита, као и да му банка исплати износ наплаћен по том основу увећан за законску затезну камату.

Тужилац је свој став о ништавости те уговорне одредбе засновао искључиво на чињеници да таква могућност није прописана у члану 1065 Закона о облигационим односима, што је, како наводи суд, проистекло "из погрешног закључивања да је забрањено оно што није изричито дозвољено".

- Закон о банкама у члану 43 изричито помиње могућност јединственог начина обрачуна и објављивања трошкова, камата и накнада банкарских услуга, нарочито по основу депозитних и кредитних послова. Из наведене одредбе проистиче да је наплата трошкова и накнада банкарских услуга по основу кредитних послова дозвољена и стандардна пракса у области банкарских услуга по основу кредитних послова - пише у одлуци суда.

Привредни суд у Нишу напомиње у пресуди да је уговарање обавезе корисника кредита да банци надокнади трошкове обраде кредитног захтева и праћења уговора у сагласности са прописима Европске уније, односно с Уредбом Европског парламента и Савета од 23. априла 2008. године о кредитним уговорима са потрошачима.

Најопаснија штеточина стигла у Србију: КАТАСТРОФА У НАЈАВИ

Одбацујући тужбу клијента, суд је навео да је накнада трошкова банци од 0,4 посто одобреног износа кредита знатно испод стандардних банкарских трошкова у региону и државама ЕУ, и да је у поступку утврђено да је банка на јасан и транспарентан начин објавила услове пословања којима се предвиђа и накнада при пуштању кредита.

- Обавеза корисника кредита на плаћање банкарских трошкова је у предметном случају јасно и прецизно унета у садржину уговора о кредиту, те је његовим потписивањем тужилац изразио сагласност с таквом обавезом - закључио је суд, констатујући да је тиме искључена и могућност повреде начела аутономије воље потписника уговора.