On je stručnjak za bitkoine i otkriva šta zapravo možete kupiti za kriptovalute

Ovih dana mnoge stvari na internetu vrte se upravo oko kriptovaluta, njihove vrednosti i nabavke. Mnogi pokušavaju da razumeju ili nauče sve o tom sistemu. Prva kriptovaluta, bitkoin, nastao je 2009. godine. Od tada je stvoren veliki broj kriptovaluta. Kriptovalute su sve popularnije i u Srbiji, sve je više onih koji pokušavaju da "rudare" bitkoin. O svemu ovome razgovarali smo sa Aleksandrom Matanovićem, jednim od osnivača Bitkoin Asocijacije Srbije.

- Mislim da mu, dugoročno, sudbina nije ugrožena. Smatram da je glavni razlog za ovo što se dešava, za ovako nagli pad vrednosti, upravo nagli rast koji mu je prethodio. Taj rast nije bio, što se kaže – organski, nije bio na zdravim osnovama. Dosta je tog rasta bilo zbog ICO-ova (inicijalna ponuda novčića). Prošle godine su se milijarde dolara slile u kripto svet na taj način, to je jedan prilično neregulisan način i onda je zbog ICO-ova porasla tražnja i za kriptovalutama. Ljudi ulažu u ICO-ove, kupujući kriptovalute. Verujem da su ove reakcije od početka godine, i zakonodavaca i raznih firmi koje su zabranile oglašavanje kriptovaluta, pre svega zbog ICO-ova jer su ljudi tu puno para izgubili. Na te negativne vesti paničari reaguju. Oni sad misle da se ruši svet, a oni koji su duže tu znaju da to nije ništa što već nismo videli.

- Ne bih rekao da je "balon pukao", već pre da se izduvao. Prošle godine je kriptovalutama porasla cena, bitkoinu je 20 puta porasla, nekim drugima 100-200 puta. Ali, nije njemu upotrebna vrednost porasla 20 puta, nije on počeo da se koristi 20 puta više, nego više kao investicija, kao špekulacija. I sad se to smiruje. 2013. godine on sa 12-13 dolara koliko je koštao u januaru porastao na jedno 1.200 dolara u decembru, pa se 2014. "izduvao" na 200-300 dolara. Bio je takav cele godine, pa je onda počeo da raste, zatim je prošle godine porastao naglo na preko 20.000 dolara. Ovo je repriza 2014. godine. Što je u redu, prosto da se infrastruktura malo ojača, da se neke stvari dovedu u red. I zakonodavci su se umešali u celu tu oblast. Nekima se to sviđa, nekima ne, ozbiljni investitori žele regulisano tržište, ne žele "divlji zapad", žele da znaju da su zaštićeni kada investiraju.

- Većina kriptovaluta nema svetlu budućnost, jer u svim oblastima možete da imate samo nekoliko jakih igrača. Tako je i sa kriptovalutama, teško je da se neka probije u prvih 5-6 kad ih ima 1.500. Kako napraviti novi bitkoin, to bi svi voleli da znaju. U praksi je to teško, jer bitkoin ima brend i mnogo korisnika.

- Bitkoin može da se koristi za transakcije, mada se retko koristi za to jer ljudi koji ga imaju veruju da će njegova vrednost rasti i onda ga čuvaju. Sad ga više vidim kao neku rezervu nego kao valutu za svakodnevno trošenje. Što se tiče lajtkoina, glavna njegova vrednost se ogleda u tome što predstavlja platformu za testiranje kako bi bitkoin bio napredniji i bolji. Unapređenja za bitkoin se prvo probaju na lajtkoinu. Etirium je zamišljen da bude platforma za aplikacije, nije zamišljen da bude kriptovaluta. Eter praktično služi da se plaća korišćenje te aplikacije. On je više "gorivo" nego valuta. Eter i bitkoin su dva različita sveta, tako da eter ne može da sruši bitkoin kao što neki pričaju.

- Mislim da države trenutno ne doživljavaju bitkoin kao pretnju, u smislu da može da zameni nacionalne valute, iz prostog razloga što je kapacitet bitkoina trenutno ograničen. Bitkoin mreža trenutno može da obradi oko četiri transakcije u sekundi. Na svetskom nivou, to nije ništa, više se transakcija u dinarima odradi. Nema on kapacitet još uvek da bude svetska valuta, više ga ljudi doživljavaju kao "digitalno zlato". Bitkoin nije nešto što se koristi na dnevnom nivou. Naravno, nikad se ne zna šta nosi sutra. Ali, nekako je logično kada se toliko stvari dešava na internetu, da imamo i valutu baš za internet. Države jednostavno treba to da prihvate.

Glavna razlika je to što koini imaju svoju platformu, svoj blokčejn, dok se tokeni "kaleme" na već postojeću platformu – etirium. Oni su zavisni od etirium mreže, ukoliko bi ona propala, mada ne smatram verovatnim da se to dogodi, svi ti tokeni bi propali, dok je koin svaki za sebe nezavistan.

- Na berzama fali element sigurnosti, da neka osiguravajuća društva stanu iza njih, da nadoknade eventualnu štetu investitora. Treba da ih bude više. Veliki korak za kriptovalute je bio u decembru, kada su se bitkoin fjučrsi pojavili na dve klasične berze. Obe su u Čikagu. Nije se pojavio baš sam bitkoin, ali to može biti naznaka da bi se i to uskoro moglo dogoditi. Za sada su berze slaba karika, ali idu u boljem smeru.

- Što se tiče kripto sveta, teško je reći. To je još uvek mlada oblast. Kao što kada se pojavio internet 90-ih, nismo mogli da zamislimo da će postojati Fejsbuk. Ja kriptovalute vidim kao alternativu običnom novcu tamo gde običnog novca nema, mislim na deo planete koji je izolovan iz tih tokova. To je nekih 40 odsto stanovništva koji nemaju račun u banci, kreditne kartice, pej pal.

- To je velika barijera. Rešenje vidim u tome da oni počnu neke svoje proizvode da naplaćuju u kriptovalutama, da ih na taj način stiču. Ne da ih kupuju, nego da ih zarađuju.

- Praktično bilo koja vrsta robe ili usluga može da se plati bitkoinima, ali ograničen je broj trgovaca koji primaju bitkoine. Možete da platite kuću bitkoinima, ali verovatno ne postoji više od 100-200 kuća u svetu koje možete kupiti na taj način. Isti je slučaj i sa automobilima i drugim stvarima. Verujem da bi neka nova ekonomska kriza mogla ozbiljno da pogura kriptovalute. Neko dešavanje koje bi ljudima zakomplikovalo korišćenje običnog novca. Ako bi se ponovila kriza iz 2008. godine, verujem da bi kriptovalute "eksplodirale".

- Berze su nedovoljno bezbedne i nikom ne bih preporučio da tamo čuva kriptovalute. Treba ih čuvati na bezbedniji način. Najbezbedniji način je da se one skinu s interneta, da se čuvaju oflajn. Postoje dva tipa novčanika tzv. - papirni i hardverski. Tako je nemoguće da ih neko hakuje. Dobra stvar kod kriptovaluta je to što, ako sam ja preduzeo sve što je do mene da ih sačuvam, onda su one bezbedne. Slično kao sa kešom, samo što kriptovalute nisu ograničene lokacijski.