Он је стручњак за биткоине и открива шта заправо можете купити за криптовалуте

Ових дана многе ствари на интернету врте се управо око криптовалута, њихове вредности и набавке. Многи покушавају да разумеју или науче све о том систему. Прва криптовалута, биткоин, настао је 2009. године. Од тада је створен велики број криптовалута. Криптовалуте су све популарније и у Србији, све је више оних који покушавају да "рударе" биткоин. О свему овоме разговарали смо са Александром Матановићем, једним од оснивача Биткоин Асоцијације Србије.

- Мислим да му, дугорочно, судбина није угрожена. Сматрам да је главни разлог за ово што се дешава, за овако нагли пад вредности, управо нагли раст који му је претходио. Тај раст није био, што се каже – органски, није био на здравим основама. Доста је тог раста било због ИЦО-ова (иницијална понуда новчића). Прошле године су се милијарде долара слиле у крипто свет на тај начин, то је један прилично нерегулисан начин и онда је због ИЦО-ова порасла тражња и за криптовалутама. Људи улажу у ИЦО-ове, купујући криптовалуте. Верујем да су ове реакције од почетка године, и законодаваца и разних фирми које су забраниле оглашавање криптовалута, пре свега због ИЦО-ова јер су људи ту пуно пара изгубили. На те негативне вести паничари реагују. Они сад мисле да се руши свет, а они који су дуже ту знају да то није ништа што већ нисмо видели.

- Не бих рекао да је "балон пукао", већ пре да се издувао. Прошле године је криптовалутама порасла цена, биткоину је 20 пута порасла, неким другима 100-200 пута. Али, није њему употребна вредност порасла 20 пута, није он почео да се користи 20 пута више, него више као инвестиција, као шпекулација. И сад се то смирује. 2013. године он са 12-13 долара колико је коштао у јануару порастао на једно 1.200 долара у децембру, па се 2014. "издувао" на 200-300 долара. Био је такав целе године, па је онда почео да расте, затим је прошле године порастао нагло на преко 20.000 долара. Ово је реприза 2014. године. Што је у реду, просто да се инфраструктура мало ојача, да се неке ствари доведу у ред. И законодавци су се умешали у целу ту област. Некима се то свиђа, некима не, озбиљни инвеститори желе регулисано тржиште, не желе "дивљи запад", желе да знају да су заштићени када инвестирају.

- Већина криптовалута нема светлу будућност, јер у свим областима можете да имате само неколико јаких играча. Тако је и са криптовалутама, тешко је да се нека пробије у првих 5-6 кад их има 1.500. Како направити нови биткоин, то би сви волели да знају. У пракси је то тешко, јер биткоин има бренд и много корисника.

- Биткоин може да се користи за трансакције, мада се ретко користи за то јер људи који га имају верују да ће његова вредност расти и онда га чувају. Сад га више видим као неку резерву него као валуту за свакодневно трошење. Што се тиче лајткоина, главна његова вредност се огледа у томе што представља платформу за тестирање како би биткоин био напреднији и бољи. Унапређења за биткоин се прво пробају на лајткоину. Етириум је замишљен да буде платформа за апликације, није замишљен да буде криптовалута. Етер практично служи да се плаћа коришћење те апликације. Он је више "гориво" него валута. Етер и биткоин су два различита света, тако да етер не може да сруши биткоин као што неки причају.

- Мислим да државе тренутно не доживљавају биткоин као претњу, у смислу да може да замени националне валуте, из простог разлога што је капацитет биткоина тренутно ограничен. Биткоин мрежа тренутно може да обради око четири трансакције у секунди. На светском нивоу, то није ништа, више се трансакција у динарима одради. Нема он капацитет још увек да буде светска валута, више га људи доживљавају као "дигитално злато". Биткоин није нешто што се користи на дневном нивоу. Наравно, никад се не зна шта носи сутра. Али, некако је логично када се толико ствари дешава на интернету, да имамо и валуту баш за интернет. Државе једноставно треба то да прихвате.

Главна разлика је то што коини имају своју платформу, свој блокчејн, док се токени "калеме" на већ постојећу платформу – етириум. Они су зависни од етириум мреже, уколико би она пропала, мада не сматрам вероватним да се то догоди, сви ти токени би пропали, док је коин сваки за себе независтан.

- На берзама фали елемент сигурности, да нека осигуравајућа друштва стану иза њих, да надокнаде евентуалну штету инвеститора. Треба да их буде више. Велики корак за криптовалуте је био у децембру, када су се биткоин фјучрси појавили на две класичне берзе. Обе су у Чикагу. Није се појавио баш сам биткоин, али то може бити назнака да би се и то ускоро могло догодити. За сада су берзе слаба карика, али иду у бољем смеру.

- Што се тиче крипто света, тешко је рећи. То је још увек млада област. Као што када се појавио интернет 90-их, нисмо могли да замислимо да ће постојати Фејсбук. Ја криптовалуте видим као алтернативу обичном новцу тамо где обичног новца нема, мислим на део планете који је изолован из тих токова. То је неких 40 одсто становништва који немају рачун у банци, кредитне картице, пеј пал.

- То је велика баријера. Решење видим у томе да они почну неке своје производе да наплаћују у криптовалутама, да их на тај начин стичу. Не да их купују, него да их зарађују.

- Практично било која врста робе или услуга може да се плати биткоинима, али ограничен је број трговаца који примају биткоине. Можете да платите кућу биткоинима, али вероватно не постоји више од 100-200 кућа у свету које можете купити на тај начин. Исти је случај и са аутомобилима и другим стварима. Верујем да би нека нова економска криза могла озбиљно да погура криптовалуте. Неко дешавање које би људима закомпликовало коришћење обичног новца. Ако би се поновила криза из 2008. године, верујем да би криптовалуте "експлодирале".

- Берзе су недовољно безбедне и ником не бих препоручио да тамо чува криптовалуте. Треба их чувати на безбеднији начин. Најбезбеднији начин је да се оне скину с интернета, да се чувају офлајн. Постоје два типа новчаника тзв. - папирни и хардверски. Тако је немогуће да их неко хакује. Добра ствар код криптовалута је то што, ако сам ја предузео све што је до мене да их сачувам, онда су оне безбедне. Слично као са кешом, само што криптовалуте нису ограничене локацијски.