Beograd kao centar naučnog sveta: "WORLD MINDS" doveo neke od najvećih SVETSKIH UMOVA
Beograd je danas domaćin simpozijumu "World Minds", na kojem učestvuju neki od najvećih svetskih umova današnjice.
Srbija je tako postala prva zemlja na svetu, posle Švajcarske, u kojoj se održava simpozijum zajednice "World Minds" koja okuplja više od 1.000 pojedinaca koji spadaju u sam svetski vrh stručnjaka i lidera u različitim oblastima kao što su nauka, tehnologija, umetnost, biznis.
Kako ćemo preživeti putovanje na Mars
Sledeći govornik ima plan za narednih 500 godina, rekao je Ralf Dobeli. Kris Mejson, profesor na Well Cornel Medicine, poveo nas je na putovanje do Marsa. Koje će se dogoditi tek 2035, doduše.
On je istraživao kako duzi boravak u svemiru utiče na ljudsko telo. U tome su mu pomogli blizanci astronauti.
Oš Agabi: Zašto ne bismo digitalizovali mirise?
Ralf Dobeli je najavio Oš Agabija kao nekoga ko stavlja mali mozak na čipove i gradi žive mašine.
- Ljudi mogu da razlikuju trilion različitih mirisa. Zašto ih onda nismo digitalizovali? Zašto nismo mirisom otkrili formulu Koka kole, kada svi možemo da prepoznamo omiljena jela koja su spremala naše bake. Zato što primećujemo uglavnom veoma jake mirise. Mi smo u Koniku istraživali kako da razvijemo čipove koji mogu da nam pomognu da eliminišemo neprijatne mirise... I napravili uređaje koji koriste čipove u kojima su i živi elementi... - objasnio je Agabi publici na "Wolrd minds" konferenciji.
Agabi je istakao da su u istraživanju koristili izmedju ostalog neuroelektroniku i naglasio da je budućnost nauke u sintetičkoj biologiji.
3lateral: "Digitalni ljudi, mislite o tome"
Milica Mastilović je sa bratom Vladimirom osnovala 3lateral, srpski startap koji je prošle godine kupila firma Epic games, izdavač planetarne hit igrice Fortnite. Ta investicija se smatra jednom od najvećih do sada u srpske startape.
Na World minds konferenciji, Mastilović je pričala o njihovom poslu.
- Digitalni ljudi, razmislite o tome. Četvrta industrijska revolucija se bliži, a veštačka inteligencija je jedan od najznačajnijih njenih delova. Istraživanja pokazuju da ljudi veoma detaljno zapažaju čak i sitnice na tuđim licima. Čak i veoma male bebe mogu da prepoznaju lica, jer je to jedna od najvećih vizuelnih senzacija koja je u samom DNK ljudi, u našem biću. Kompanija 3lateral razvija softver i hardver sa skeniranje lica. Najpre se skeniraju osnovni izrazi lica, a zatim razvijaju detaljni modeli na kojima se vide čak i najsitniji detalji, tačkice i bore na koži. Tako može da se dođe do modela koji prikazuju kretanje, pomeranje lica. Možda najveću primenu trenutno ima u industriji zabave, ali kad se malo dublje istražuje, videćete da može da se koristi i u medicini, ili u biometriji za kreiranje modela za prepoznavanje - ispričala je ona.
Mastilović je na kraju prikazala kratak klip koji pokazuje kako se menja lice dok govorimo, a koji bi mogao da bude insert iz filma napravljen u 3Lateral laboratoriji.
Marija Mitrović - Dankulov: Inovativno rešenje kako prepoznati falsifikovani lek
Marija Mitrović Dankulov, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku pričala je o njihovom veoma zanimljivom projektu - Teslagram.
- Falsifikovani lekovi mogu da učine više zla vašem detetu nego da ga ne lecite uopšte. Ali kako prepoznati falsifikat? Šta mislite kad biste imali neku malu česticu koju možete da dodate lekovima, kako bi razlikovali original od falsifikata. Mi imamo rešenje za to. Tu su leptiri koji postoje milionima godina, a čija su krila jedinstvena, poput otiska prsta - rekla je Mitrović-Dankulov.
Prednost Teslagram tehnologije je, kako je rekla, njena široka oblast primene.
- Teslagram štiti vaša dokumenta, proizvode, kreditne kartice, umetnička dela, modne brendove, lekove, ili softver. U kombinaciji sa sigurnom bazom podataka, ostvarenom na primer kao blokčejn, Teslagram nudi neprikosnovenu zaštitu predmeta u stvarnom svetu i podataka o predmetima u digitalnom svetu - objasnila je ona.
Teslagram tehnologija, zaštita protiv falsifikovanja koju su razvili na Institutu, zasnovana je na visokoj kompleksnosti bioloških struktura sa krila leptira, a ne na skupim tehnologijama proizvodnje zaštitnih elemenata.
- Priroda stvara strukture čija je kompleksnost daleko van domašaja svih ljudskih tehnologija za nanofabrikaciju. Mi ne proizvodimo sigurnosne elemente, mi ih sakupljamo iz prirode - dodala je ona.
Simona Šurle-Finke: Nano-čestice pomažu u otkrivanju raka
Posle pauze za ručak, simpozijum je nastavljen.
Publici se obratila Simona Šurle-Finke, stručnjak za nano-čestice sa Elektrotehničkog fakulteta u Cirihu.
- Nano-čestice su uvek bile među nama, još od vremena bakterija. Danas ih ima sbuda koriste se u medicini, kao sićušni nano-roboti, i koriste se u dijagnostici raka. To funkcioniše tako što se ubacuje nano-školjka koja se aktivira na mestu tumora, i izvlači nano-senzor koji se istražuje pomoću markera - objasnila je ona.
Dodala je da se "fizika menja" i da je priroda razvila različite sisteme koji mogu da se kreću kroz telo, a nano medicina nam pomaže da otkrijemo pojedine promene i dijagnostikujemo različita stanja.
Domaćin Rolf Dobeli je dodao da je "jako teško komunicirati nano-tehnologiju", na šta je gošća uzvratila da je čak i studentima teško objasniti kako sve to funkcioniše.
Birdli: Letenje je nešto božansko
Sledeći govornik je Maks Rajner iz Birdlija, firme koja vam uz pomoć naprednih tehnologija omogućava da se osećate kao da letite.
- Počeo sam da istražujem kako da ostvarim san da letim kao ptica. Letenje je nešto božanski, kad govorimo o njemu, mislimo na to kako izgleda nebo iznad nas. Da Vinči je jedan od prvih koji je to pokušao, ali nije uspeo. Ljudi su pokušavali i padali, ali sa našim projektom toga nema. Ja želim da letim kao ptica, ne da koristim velike simulatore i mašine. Zato smo se ugledali na ptice. Napravili smo izmene na svom simulatoru i za pet meseci smo od ničega stigli do prvog prototipa. Godine 2015. pokrenuli smo kompaniju Birdli. Radićemo i na simulatorima koji daju osećaj kao da ste pterodaktil ali i da lebdite - objasnio je Rajner.
Rusija
Poslednje pitanje Marka Valdera tokom razgovora sa Šrederom i Vučićem odnosilo se na Rusiju.
- Istorijski postoje veoma pozitivne veze između Srbije i Rusije, ne samo zbog slične religije i jezika. Ako pogledamo SAD, ona ima svoju agendu i ona se trnutno okrenula i Kini. Rusija je svakako dobar partner, kada je reč o gasovodu i svemu ostalom - kaže Šreder.
- Samo jednom sam posetio Vladimira Putina u njegovoj kući, ali imamo odlične kontakte i dobro sarađujemo. Kada sarađujemo sa Rusijom, naš interes je da imamo gasovod, da imamo dovoljno gasa za naše građane jer kako ćemo drugačije kada se zavrne slavina preko Ukrajine. Vi Nemci ste to rešili bolje, Severnim tokom 2, ali i moramo da se snalazimo. Ako nas ne želite u EU recite nam tako, nemojte da tražite izgovore u našoj saradnji sa Rusijom - nadovezao se Vučić.
Srbija i EU
- Gde vidite sebe u putu Srbije prema pristupanju EU? - pitao je Valder Vučića.
- Niko neće vući Srbiju u EU, da bi tek onda rešavala svoje unutrašnje probleme. Danas je glavni evropski problemizbori za EU parlament. Negde u septembru ću predložiti nova rešenja.... kako da rešimo problem granice, zajedničkog tržišta... Svakako želimo da budemo u odabranom društvu EU - odgovorio je Vučić.
Šreder se na SKUPU GENIJALACA pravdao zbog bombardovanja, a Vučić mu gospodski odgovorio (FOTO)
- Srbija ispunjava većinu ekonomskih uslova za članstvo u EU, ali ostaju pitanja poštovanja prava, usklađivanje zakona i mnoga druga. Ako imate ekonomsku regionalnu saradnju, to je značajno ne samo za region, već i za celu Evropu. Prvo bi trebalo pozabaviti se taksama koje je (tzv.) Kosovo nedavno uvelo Srbiji... - rekao je Šreder.
O ekonomiji
- Kada je reč o ekonomskom delu, Srbija ispunjava sve uslove, neke i iznad zadatih kriterijuma. Recimo, kada je reč od BDP-u - rekao je Šreder, a Aleksandar Vučić se na to nadovezao:
- U prvom krvartalu ove godine imamo 14 odsto više stranih direktnih investicija nego u prvom kvartalu 2018. Četiri godine zaredom imamo suficit, imamo viši nivo investicija od svih zemalja regiona. Sve su ovo rezultati teških reformi koje smo sporoveli proteklih godina. Video sam ankete pre dva dana i sve je to rezultat teškog i napornog rada. To što pokazuje da bi ljudi ponovo glasali za Vučića. Svakako da postoji puno problema, ali... U svakom slučaju, to je samo još tri godine mog mandata i naslednici će dobiti mnogo bolju situaciju koja će ih sačekati. Pitanje je kako će rešiti pitanje Kosova, kakvu odluku će doneti - rekao je on.
Šreder, Vučić i Valder o Srbiji, Evropi, bombardovanju i geopolitici
Počeo je razgovor Gerharda Šredera, Aleksandra Vučića i Marka Valdera. Prvo pitanje za bivšeg nemačkog kancelara bilo je: 20 godina je od NATO bombardovanja, šta vas je navelo na ovu akciju protiv Srbije?
- Prvo je bila odluka povodom Iraka, morali smo da odlučimo da li učestvovati, ili ne. Druga teška odluka je bila to što smo morali da se prihvatimo intervencije u Avganistanu. Zajedno sa NATO partnerima smo morali da odlučimo o napadu na Srbiju. To je bila veoma emotivna odluka, ali morali smo da odlučimo da učestvujemo u bombardovanju nakon razmatranja cele situacije na Kosovu - rekao je Šreder.
Vučić je na pitanje Marka Valdera kakva su njegova sećanja na taj period, odgovorio:
- Bilo bi lako da kritikujem Šredera i da kažem da je to bila loša odluka. Mnogo civila je poginulo u NATO bombardovanju, nedužnih ljudi. Moramo da oprostimo, ne možemo da zaboravimo, ali moramo da nastavimo. Moramo da kreiramo ekonomski uspešnu zemlju. Želimo svi da vidimo napredak, a i vi Mark znate da brojke pokazuju da ekonomski odlično napredujemo - kazao je srpski predsednik.
"Ne treba zaboraviti da je pre 20 godina Srbija bombardovana"
Posle Lee Perier, ponovo se obratio organizator konferencije Rolf Dobeli i objasnio otkud World minds u Beogradu.
- Ne treba zaboraviti da je pre 20 godina Beograd i Srbija bombardovani i da je to imalo veliki uticaj na zemlju.Takođe zemlja se nalazi između Istoka i Zapada i zato je jako teško njom upravljati. Ali srpska vlada je stupila u kontakt sa nama i mi smo se zaljubili u Srbiju i Beograd- rekao je Dobeli najavljujući razgovor o geopolitici, uz jedan zabavan klip.
Dobeli je nakon toga pozvao "tri geopolitička mastermajnda" - predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšeg kancelara nemačke gerharda Šredera i direktor Ringiera Marka Valdera da mu se pridruže na sceni.
Pereir: Napravili smo mikro-dronove koji mogu svašta, pa da i "igraju" na Brodveju
Lea Pereir, dizajner opreme za dronove, jedan od govornika na konferenciji, rekla je: "Nove tehnologije su postale bitan deo naših života i tako je i sa dronovima. Napravili smo mikro dronove koji mogu da prave lajtšou i koreografije, ali želeli smo da idsmo dalje i napravili kostime za dronove i oni su se pojavili i na predstavi na Brodveju. Radili smo i na projektu za kinesku kompaniju i naši dronovi su leteli iznad njihovih pevača i plesača."
Brauning: Da biste bili inovatori, morate da rizikujete
Inovator Ričard Brauning pokazao je prisutnima kako je tekao njegov put ka pravljenju mlaznog odela. Počeo je, kaže, sa jednim motorom pa stigao do 4 koje je stavio na ruke i noge, i nakon gomile neuspešnih pokušaja polako uspevao da se sve duže održi u vazduhu.
- Lansirali smo kompaniju Gravity 2017 i od tada sam učestvovao na nekoliko Ted talka i mnogo ludih stvari postigli. Šta radimo sa ovim odelima? Pa trkamo se i evo ovako je juče bilo u Beogradu gde smo leteli iznad vode, kaže on.
- Da biste bili inovatori moraze da naučite da rizikujete - dodao je i pokazao snimke na kojima je doživeo veoma nezgodine padove.
Mark Valder: Srbija ima potencijal da postane ključna tačka regiona
- Pre jedno godinu i po dana u Cirihu sam vodio ovu konferenciju, i pozvao vašeg predsednika i premijerku. Imao sam razgovor sa njima na bini. Toliko im se dopalo da su nakon toga rekli: Hej, hajde da dovedemo ovaj simpozijum u Srbiju. Naravno, sve je ispalo kako treba, i danas je ova fascinantna zajednica ovde u Beogradu: poslovni ljudi, inovatori, naučnici, nobelovci. Ovo je tipično za Srbiju, da svojim šarmom učini da se World Minds ne održava ni u Berlinu, ni u Barseloni, već u Beogradu. Srbija stalno ide napred, Srbija je inovativna, i mislim da je ovo tek početak - rekao je Valder.
I juče je na Adi, kaže, imao manju nezgodu jer mu je saputnik pao.
- To je sve deo procesa, možda je bio neki kvar, a možda nije kliknuo na vreme, u svakom slučaju nije ništa strašno-rekao je Brauning. Njemu se pridružio i osnivač "World minds" Ralf Dobeli koji je najavio da bi sledeći put "Brauning mogao da nakon leta ušeta u restoran u stilu Džejms Bonda".
Prema pravilima WORLD. MINDS, razgovori se vode iza zatvorenih vrata.
Okupljanje više od 400 stručnjaka iz brojnih oblasti omogućava razmenu ideja koje pokreću potpuno drugačije sagledavanje sveta, što je glavni princip rada ove organizacije.
Zajednica "World Minds" je nastala u Švajcarskoj, a Vlada Srbije je pokrenula partnerstvo sa ovom prestižnom organizacijom, pa je tako dogovoreno da se simpozijumi održavaju i u Beogradu.
Ova organizacija redovno organizuje svoje skupove svakog decembra u Cirihu.
Prvi beogradski "World Minds" simpozijum najavljen je juče performansom izumitelja Ričarda Brauninga, koji je pokazao publici na Adi Ciganliji kako funkcioniše njegovo "mlazno odelo za letenje".
Ričard Brauning biće i govornik danas u Narodnom pozorištu na kome će predstaviti svoju najnapredniju tehnologiju iz oblasti aeronautike.
Međutim, osim njega će učestvovati i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju Kurt Vitrih (nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju 2002. kao kao vođa istraživačkog tima koji se od 1970-ih proučavao mogućnosti multidimenzionalne spektroskopije nuklearnom magnetnom rezonancijom u proučavanju strukture proteina), zatim tehnološki pionir i jedan od govornika na TED konferencijama Tom Vudžek (stručnjak za 3D dizajn i priznati svetski mislilac u području primene novih tehnologija u dizajnu i rešavanju problema), Milica Mastilović iz novosadske kompanije "3Lateral", koja važi za inovatora u oblasti gejming industrije, Vesna Bengin iz "Biosense Institute", Oš Agabi, stručnjak za neurotehnologiju i izvršni direktor kompanije "Koniku" i mnogi drugi.
Srbiju je prošle godine na ovoj prestižnoj konferenciji koja je održana u Cirihu predstavljalo tridesetak inovatora iz raznih oblasti.
Priliku da budu, među 11 odabranih govornika na prošlogodišnjoj konferenciji u Cirihu, imala su dva naša stručnjaka, prof. Miroslav Đorđević, vodeći svetski rekonstruktivni hirurg i naučnik, profesor urologije i hirurgije na Univerzitetu u Beogradu, osnivač i direktor beogradskog centra za genitalnu rekonstruktivnu hirurgiju i Vladimir Mastilović, osnivač i direktor kompanije 3Lateral, koja razvija napredne tehnologije koje su osnova budućih formi digitalnih medija.
Među učesnicima prošlogodišnje konferencije iz naše zemlje bili su i Marija Mitrović Dankulov, direktor Inovacionog centra Instituta za fiziku, Univerziteta u Beogradu, Mirko Topalski, direktor kompanije Eipix, Miloš Biković, glumac i producent, Vesna Bengin, ko-osnivač i zamenica direktora BioSens Instituta i mnogi drugi.
Srbiju će ove godine predstavljati: Teslagram, tehnologija koja se razvija na Institutu za fiziku i predstavlja najbolji sistem zaštite od falsifikovanja, BioSens Institut, naučno-istraživački institut koji se bavi razvojem, uvođenjem i promocijom naprednih IKT rešenja u poljoprivredi i 3Lateral - vodeći proizvođač digitalne humane tehnologije i kreativnog sadržaja.
Bez digitalizacije, države nemaju šansi u četvrtoj industrijskoj revoluciji, a program digitalizacije Srbije će predstaviti predsednik Vlade Srbije Ana Brnabić.
Beograd će na ovoj prestižnoj konferencija ugostiti i nekadašnje nemačkog kancelara Gerharda Šredera, koji će sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati o geopolitici, a razgovor će moderirati Mark Valder, izvršni direktor kompanije "Ringier AG".
Vučić (koji je tada bio predsednik Vlade Srbije) je u decembru 2016. godine sa tadašnjim predsednikom Švajcarske Johanom Šnajderom-Amanom otvorio simpozijum "Wolrd minds" i poručio da je Srbija na putu ekonomskog oporavka.
"World Minds" zajednicu čini više od 1.000 visokorangiranih pojedinaca, među kojima su nobelovci, državnici, naučnici, profesori univerziteta, ambasadori, pisci, koji su dali značajan doprinos nauci, umetnosti i biznisu.
Tradicija ove konferencije je stara 12 godina, a za sobom ima 150 priznatih govornika, 1.000 članova i čak 3.141 ideju koja je proizašla iz brojnih konferencija.