BOLNICE, ŠKOLE, STADIONI… GRADI SE ŠIROM SRBIJE Ministar Blagojević za SD: Istorijska ulaganja, a rezultati rada Vlade su vidljivi na svakom koraku

Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević je u razgovoru za naš portal izneo rezultate rada svog Ministarstva i predstavio javnosti brojne realizovane projekte u oblasti zdravstva, obrazovanja i sporta, kao i one koji su trenutno u toku. Najvažniji projekti za građane Srbije su, svakako, oni iz oblasti zdravstva, a nove bolnice, ambulante i domovi zdravlja vidljivi su na svakom koraku.

Srbija je napravila i sistem za brzu pomoć građanima tokom elementarnih nepogoda, a poslednje poplave, koje su pogodile Srbiju, jasno stavljaju do znanja da Vlada brine o svakom delu naše zemlje. Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević u razgovoru za portal Srbija Danas posebno ističe uspehe u sferi sportske infrastrukture, kao i u oblasti prosvete i obrazovanja, a naša zemlja, danas, može da se pohvali sa čak 187 obnovljenih škola. 

- Iskren da budem, ne znam tačno koju bih investiciju izdvojio, jer ne znam kako da ih rangiram po značaju. Ulaže se jednako u primarno, sekundarno i tercijarno zdravstvo i ne znam koju bih investiciju izdvojio kao posebnu važnu. Zato što primarno zdravstvo, koje čine ambulante i domovi zdravlja, bez obzira što košta neuporedivo manje kada su radovi na rekonstrukciji i opremanje u pitanju, ne možemo da kažemo da je manje značajno od sekundarnog zdravstva koje čine opšte bolnice ili od tercijarnog gde su klinike i klinički centri. To primarno zdravstvo je svakako prvi, a najčešće i jedini kontakt ljudi u Srbiji sa javnim zdravljem i onda izgled te male seoske ambulante jeste lice zdravstva Srbije. Ne mogu da kažem da je obnoviti Dom zdravlja u selu Veliki Krčimir u Gadžinom Hanu manje bitno, koliko god da je taj objekat mali i da ima malo korisnika, od nekih u novcu neuporedivo većih projekata, poput bolnica u Prokuplju, Leskovcu ili poput projekata kao što je Tiršova 2.

- Tiršova 2 kao, trenutno, najveći projekat u zdravstvu, od značaja je ne samo za Srbiju, već referentna ustanova za zdravstvenu negu dece za čitav region. Dakle, jednako se vodi računa koliko o najmanjem domu zdravlja i seoskoj ambulanti toliko i o većim, u novcu vrednijim, projektima poput pomenute Tiršove 2.

- Radi se puno i po celoj zemlji. Kada uzmemo u obzir sve obnovljene i objekte gde je obnova u toku, govorim ovde o domovima zdravlja i ambulantama, radi se o brojci od 100 objekata. Uz to, radi se i rekonstrukcija opštih bolnica koje su regionalni zdravstveni centri, poput bolnice u Prokuplju, koja je veliki projekat i gde se radi i obnova, dogradnja i povećanje kapaciteta centralnog objekta bolnice. Kada je Prokuplje u pitanju, radi se o objektu čija je gradnja započeta još pre 30 godina, gde je gradilište napušteno nekoliko godina nakon što su radovi započeti i ostalo izloženo vremenskim prilikama, tako da mi sada, završetkom izgradnje tog objekta, zapravo, završavamo jedan posao započet pre 30 godina. To će biti jedan spektakularan objekat površine skoro 36.000 kvadratnih metara u kojima će ljudima koji žive u Topličkom okrugu i ljudima sa severa Kosmeta biti pružena zdravstvena nega po najvišim mogućim standardima, a radovi su uveliko u toku. Isto važi i za bolnice u Leskovcu, Vranju, Kikindi i Novom Pazaru. U Novom Pazaru se radi obnova 17.000 i izgradnja potpuno novih 15.000 kvadratnih metara, čime će se steći uslovi da opšta bolnica u Novom Pazaru dobije status kliničko-bolničkog centra.

- Završena je obnova bolnice u Arađelovcu i kompletno opremanje tog objekta. Radi se i obnova Dečje poliklinike Ošte bolnice u Zaječaru gde bi radovi do kraja godine trebalo da budu završeni. Završena je izgradnja hiruško-ginekološkog bloka Opšte bolnice u Loznici, takođe objekat koji je započet pre 30 godina, a gradilište ubrzo napušteno, pa je iza ljudi koji su to tada započeli ostala samo jedna betonska konstrukcija koja je do pre neku godinu stajala izložena vremenskim prilikama. Taj posao je sada završen i za taj objekat je nabavljena oprema najnovije generacije koja uskoro kreće sa isporukom. Kažem, veliki posao širom naše zemlje. Ulaganja u zdravstvo ne znam da li su ikada bila kakva su sada. U dobroj meri se završavaju projekti započeti pre više decenija, pa je tako Klinički centar Srbije započet još sredinom 1970-ih godina, Klinički cnetar Niš koji je završen i pušten u rad 2017. godine takođe objekat započet sredinom 70-ih godina. Objekat Kliničkog centra Vojvodine započet negde sredinom 80-ih godina pa napušten, sada se privodi kraju posle toliko godina. Moram da podsetim i da je Klinički centar Niš bio prvi ikada završen objekat kliničkog centra u Srbiji i to posle 47 godina otkada je gradnja započeta. To jesu sve rezultati koje niko ne može da ospori. Na svakom koraku se vide obnovljeni objekti domova zdravlja i ambulanti, bolnice, klinički centri i oprema. Infektivna klinika koja je bila razvaljena do pre samo neku godinu je sada objekat za primer, nakon što je izvedena kompletna rekonstrukcija tri objekta koji čine kompleks te klinike.  

- “Dedinje 2” je, recimo, objekat koji je izgrađen po najvišim stabndardima kada je tretiranje kardiovaskularnih bolesti u pitanju. Sada je realizovana ideja iz 90-ih godina. Potreba da se radi “Dedinje 2” identifikovali su ljudi i došli na ideju da se to radi još 1994. godine, a taj objekat je tek pre neku godinu počeo da se radi i sada je izgrađen, opremljen i pušten u rad. Na taj način je obezbeđena zdravstvena nega ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima koja može da se meri sa kvalitetom zdravstvene nege tih bolesti bilo gde u svetu. Ranije je celokupni Institut Dedinje imao 9.000 kvadratnih metara, sada sa novih 14.000 ima ukupno 23.000 kvadratnih metara i došla je na red oobnova “Dedinja 1”. Kada bude bio projekat rekonstrukcije završen može i taj deo obnove da počne, ali, oni već sada imaju uslove rada koji mogu da se porede sa uslovima najboljih klinika u svetu.

- Što se tiče Dečje klinike u Zaječaru ona se kompletno rekonstruiše i zida se novi dispanzer gde će konačno moći da budu preseljeni iz jednog potpuno neuslovnog objekta, koji je pravljen tako da je pola potonuo i koji je nebezbedan za korišćenje. Dakle, funkcija dispanzera će biti preseljena u novi objekat koji se radi u sklopu rekonstrulcije Dečje poliklinike zdravstvenog centra u Zaječaru i to je posao koji treba da bude do kraja godine završen.

- Ako se bude nastavilo sa radom ovim tempom i na ovaj način, srpsko zdravstvo u narednih nekoliko godina vidimo na mnogo boljem mestu nego što je ono danas. Svakako, na neuporedivo boljem mestu nego što je ono bilo do pre nekoliko godina.    

- Realizacija “Tiršove 2” je, uslovno rečeno, u toku. Pripremni radovi započeti krajem 2022. godine su završeni. Pritom, vrlo kompleksni pripremni radovi, jer nije nimalo jednostavno iskopati rupu koja je površine jednog i po fudbalskog terena i dubine 23 metra i obezbediti da ona bude sigurna. Ti radovi su završeni i sada treba da počne gradnja. Nabavka je u toku i nadam se da će biti završena do kraja godine kako bi počela gradnja. Radi se o objektu koji je površine 60.000 kvadratnih metara, koji je projektovan po najvišim standardima kada je zdravstvena zaštita dece u pitanju i koji će kada bude bio završen po kvalitetu zdravstvene nege koja će biti pružena deci iz Srbije, ali i iz regiona, moći da stoji rame uz rame sa bilo kojom institucijom te vrste bilo gde u svetu.   

- Sva tri stadiona su završena, Leskovac je već pušten u rad, a tokom novembra će biti pušteni u rad i stadioni u Loznici i Zaječaru, i to je samo deo sveukupnih ulaganja u sportsku infrastrukturu. Sem toga, radi se i Nacionalni trening centar za odbojku. Odbojka je sport koji zaslužuje ovakve investicije. Rezultati koje postižu naše odbojkašice i odbojkaši govore dovoljno u prilog tome u kojoj meri taj sport zaslužuje dodatna ulaganja. Nacionalni trening centar za odbojku će biti spektakularan onog trenutka kada bude bio gotov, a radovi su uveliko u toku i do proleća 2025. godine bi taj objekat trebalo da bude završen. Takođe se radi nova sportska dvorana Sportskog društva Radnički. To je društvo sa velikom tradicijom, velikim brojem sportskih klubova i sportista. Radi se objekat koji se nalazi na mestu starog na Crvenom krstu u Beogradu i u pripremi je izgradnja bokserskog trening centra. I to opet nije sve, jer ovde govorimo samo o vrhunskom sportu, a imamo i školski gde se posvećuje podjednako pažnje.

- U okviru obnove škola, obnovljene su i kompletno rekonstruisane ili izgrađene fiskulturne sale u više od 100 objekata, a ono što je posebno zanimljvo je da Srbija gradi bazene koje rade u okviru škola i sportske hale u gradovima širom zemlje. S obzirom da su u više od 100 škola završeni sportski objekti, tereni, fiskulturni tereni, bazeni i hale, jasno je da ulaganja u sportsku infrastrukturu ima na svim nivoima, od školskog do profesionalnog, vrhunskog sporta gde možemo da svrstamo npr. odbojku.

- Što se tiče značaja stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru za lokalno stanovništvo, to nisu niti bi trebalo da budu jedino fudbalski stadioni lokalnih klubova. To bi trebalo da budu regionalni sportski centri koji će biti dostupni raznim sportovima, raznim klubovima iz raznih gradova koji gravitiraju gradovima u kojima se pomenuti stadioni nalaze. Dakle, stadion u Zaječaru nije namenjem samo zaječarskom fudbalskom klubu i zaječarskom sportu, nego bi trebalo da bude regionalni sportski centar. Ista stvar je sa stadionima u Leskovcu i Loznici. Tu nema mesta samo za fudbal, ostavljen je prostor, što će biti u domenu budućeg upravljača stadiona, a u saradnji sa lokalnom zajednicom, da se odluči koji će još sportovi da dobiju svoje mesto. Znam da, recimo u Zaječaru, postoji tradicija borilačkih sportova, npr. boksa, i tu ima prostora da se obezbedi mesto za trening boksera i to ne samo iz Zaječara, već iz čitavog regiona. Dakle, smatram da bi to trebalo da budu regionalni sportski centri i iskreno se nadam da će u to prerasti u trenutku kada ožive. Leskovac već jeste, a uskoro će i Loznica i Zaječar. To jesu velika ulaganja, ali smatram da ako govorimo o promociji zdravog životnog stila i normalnih ljudskih vrednosti, to se najbolje može postići kroz promociju sporta, a kako bolje da država radi promociju sporta nego ulaganjem u sportsku infrastrukturu.

- To je sada naraslo na 187 obnovljenih škola i vrtića u 104 lokalne samouprave, plus je u toku rekonstrukcija u još 16 objekata škola. To dovoljno govori u prilog tome kako se ulaganja planiraju. Ona se planiraju isključivo u komunikaciji sa lokalnim saomupravama i one su te koje predlažu objekte za rekonstrukciju i kada su u pitanju domovi zdravlja, ambulante, škole i objekti iz sistema socijalne zaštite. Dakle, isključivo lokalne samouprave imaju pravo izbora objekata koji će da se rade zato što oni mnogo bolje od nas u Republici znaju koji su to objekti gde postoji preča potreba za ulaganje. Imaju smernice, kakvo je stanje objekta, broj korisnika, i na kraju je odluka o tome šta će da se radi odluka lokalne samouprave u kojoj se objekat nalazi. Lokalna samouprava je, na kraju krajeva, odgovorna za pripremu projekta za rekonstrukciju, tako da se i na taj način vrši prioritizacija. Domovi zdravlja i ambulante gde su završeni radovi se nalaze u oko 60 lokalnih samouprava. Isto važi i za objekte socijalne zaštite. Dakle, na puno mesta puno investicija, puno gotovih projekata ili u pripremi gde tek realizacija treba da počne.  

- Kada govorimo o tome koliko objekti gde se rekontrukcija radi utiču na životnu sredinu, gde je grejanje na prvom mestu, jer ono u velikoj meri utiče na životnu sredinu i ukoliko ga posmatramo kao pitanje energetike, a jeste donekle pitanje energetike, je nama vrlo važno. Gde god je ulagano u rekonstrukciju objekta, ulagano je i u zamenu postojećih sistema grejanja i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Na puno mesta su zatečeni ugalj, mazut, grejanje na drva. Neke škole smo imali koje su se grejale na bubnjare i gde god je zatečen takav način grejanja projekat rekonstrukcije je obuhvatao i prelazak na obnovljive izvore energije ili izvore koji imaju najmanji uticaj na životnu sredinu, bilo da je to solar, pelet, drvena sečka. Što opet zavisi, od lokalnih prilika i veličine objekta, jer preko neke veličine pelet nema smisla pa se ide na drvnu sečku.

Urađeno je na puno mesta, ima mesta gde su urađene potpuno nove toplane za čitav kompleks objekata, poput Mionice. Gledamo da što je više moguće ostvarimo pozitivan uticaj na lokalne prilike, da se ostvari jeftiniji izvor grejanja i grejanje koje proizvodi neuporedivo manje ili ne proizvodi zagađenje uopšte. Mionica je tu svetao primer, gde je investicija u potpuno novu toplanu na koju je vezano 18 objekata, između ostalog i škole, vrtići, domovi zdravlja, sportski i kulturni centar. Obezbeđen je energetski izvor koji neuporedivo manje zagađuje životnu sredinu nego što je to bilo ranije. Recimo, propisana maksimalna emisija PM čestica na odžaku je 50 mikrograma po kubnom metru, a prosek u centru Mionice ranije je bio 150, a sada je na odžaku tri puta manje od maksimalno dopuštene emisije. Pritom je i cena grejanja svedena na 40 odsto od stare cene. Dakle, nije smanjena za 40 odsto, smanjena je za 60 odsto u odnosu na to koliko je koštala pre puštanja u rad te male gradske toplane. Takvih primera ima više, na raznim mestima: u Priboju, Vranju, Loznici i dr. mestima gde je ulagano u prelazak sa fosilnih goriva na neuporedivo jeftinije i izvore energije koji imaju neuporedivo manji uticaj na životnu sredinu.

- Što se tiče pomoći nakon poplava to je prva stvar kojom je ova institucija kada je formirana počela da se bavi. Na kraju krajeva, razlog zašto je formirana je obnova nakon poplava iz 2014. godine. Tu smo uspeli za sve ovo vreme, nažalost, i kroz iskustvo, da razvijemo jedan sistem koji je sposoban da jako brzo reaguje kada je u pitanju pomoć građanima nakon elementarnih nepogoda. To ne uključuje samo poplave. I nakon oluja koje su prethodnog leta pogodile našu zemlju jednako smo se uložili kao kada su u pitanju poplave. 2014. godine nismo imali sistem koji je sposoban da na jedan kršten način odgovori na potrebe ljudi čija je imovina pretrpela štetu tokom nepogoda. Mi sada takav sistem imamo. Bilo ga je neophodno formirati za potrebe sanacije poplava 2014. godine, ali i za sve ono što smo shvatili da nas čeka. Suočeni smo sa rizikom od sve većih, intenzivnijih i češćih padavina i vremenom situacija neće postojati bolja. Upravo suprotno, postajaće sve lošija, što nema veze konkretno sa Srbijom, već je to globalni problem. Da bi se taj sistem unapredio i rizik od elementarnih šteta smanjio na jednu razumnu meru, uloženo je mnogo, a istovremeno je čuvan i dalje razvijan sistem za pomoć ljudima nakon takvih događaja. Nakon polava koje su se dogodile krajem juna ove godine posle 15 dana je počela isplata pomoći građanima, što je brže nego ikada do sada. Nažalost smo i kroz praksu razvili veštine brzog reagovanja, što je važno i neophodno kako bi ljudi krenuli što pre sa obnovom svojih kuća. Puno smo radili na tome i mislim da smo tu napravili odličan rezultat. Da ne pominjem da je od poplava 2014. godine više od 20 milijardi dinara uloženo u preventivnu infrastrukturu, odnosno, u objekte za zaštitu da bi se rizik od poplava smanjio. Ne možemo da ih sprečimo, niti možemo da sprečimo kišu koja te poplave proizvodi, ali možemo da sprečimo da takva intenzivna kiša napravi prekomernu štetu i to je ono čime smo se bavili uz sve ostalo u prethodnim godinama otkako je formirana prva Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja. 

- Svakako zdravstvo, tu nema nikakve dileme. U prethodnoj godini je 60 odsto budžeta Ministarstva bilo predviđeno za investicije u zdravstvu, a sada je to i više nego što je bilo prošle godine. Samo u 2023. godini smo budžetom imali opredeljeno oko 100 miliona evra za ulaganje u zdravstvo, a sada je taj iznos za četvrtinu veći, što znači da ćemo moći da uradimo i više. Moći ćemo da privedemo kraju projekte koji su u toku i da započnemo neke nove poput “Tiršove 2” i sasvim je izvesno da će to biti najveći deo onoga čime će se Ministarstvo baviti u narednom periodu.