Borovnica može da postane novi srpski brend: Velika ulaganja, ali i veliki prihodi
Mada ulaganja u borovnicu nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana sve više ljudi u Srbiji odlučuje se da zasadi ovo voće jer je ona najisplativija voćka.
Dobar geografski položaj i klima utiču na to da naše borovnice imaju odličan kvalitet.
Svaka bobica jedan evro, kroz šalu komentariše ovogodišnji rod proizvođač borovnice Života Bajkić, iz sela Vlaški do, kod Azanje.
U njegovom domaćinstvu prvi zasad borovnice podigli su pre četiri godine na 83 ara i nisu se pokajali.
- Od kukuruza i pšenice nema ništa i ja sam rešio da posadimo borovnicu. Prvi rod je bio 520 kila, a sad se nadamo da će da bude oko dve tone- kaže Bajkić.
Samo vrhunski kvalitet
U ovom poslu je, navodi, najvažniji vrhunski kvalitet, za koji je potrebno mnogo truda i ulaganja, ali samo tako je plasman zagarantovan.
Prodaju sve što uberu i to po odličnoj ceni.
- Borovnicu što oberem plasiram je u hladnjaču. Ona ide za Holandiju. Cena je šest evra. Gledaju se veličina, kvalitet, da nema manje od 12 milimetara, do 22 milimetra je veličina - kaže Života.
HOTEL NA PLAŽI UZ POPUSTE DO 52% I SMEŠTAJ ZA DVOJE DECE GRATIS JOŠ SAMO DANAS U TRAVELLAND-U!!
BITKOIN nastavlja VRTOGLAVO DA RASTE: Premašio 11.000 dolara!
SRPSKO RUDARSTVO U EKSPANZIJI: Potvrda stigla i od Šveđana
Pogodna klima
Srbija je veoma pogodna za uzgoj borovnice koja može postati i brend ovog područja.
Mile Radisavljević, stručni saradnik za podizanje zasada, kaže da je borovnica voće budućnosti i da može postati srpski brend ako poštujemo tehnologiju.
- To su bitne stvari. Samo ne ići grlom u jagode. Obavezno uraditi adekvatnu pripremu zemljišta, analizu vode, posaditi vrhunski sadni materija...- ističe Radisavljević.
Mislili ste da nema ŠTETE? Kako pametni telefoni menjaju naš mozak i utiču na zdravlje
Pentagon donira milione dolara nemačkim univerzitetima
TURSKA UPOZORAVA EU: BUDITE MUDRI, pravite nam probleme!
U trećoj godini prvi veliki rod
Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj zarađuje. Ako se sve dobro uradi po jednom hektaru može da se dobije u proseku od 15 do 17 tona.
- Ta zarada od oko tri evra po kilogramu je neka normalna, očekivana, pa onda svako može da izvede matematiku i da vidi da to stvarno jeste perspektivna proizvodnja - kaže Radisavljević.
JEZIV PAD: Ekonomija Srbije se tokom devedesetih za samo četiri godine smanjila za 60 ODSTO (VIDEO)
