Premijerka najavila novi PROGRAM ZA PREPOROD SELA SRBIJE: Veoma važna tema dolazi na red!
Premijerka i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da će Program za preporod sela Srbije biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze nove Vlade.
Na predstavljanju ovog Programa iza kojeg stoji rad Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ona je istakla da se u Srbiji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljopirivredi i navela više primera među kojima su navodnjavanje, elektrifikacija polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta.
Mozzart stipendira, ti treniraš sa Željkom Rebračom!
POZNATA SRPSKA BANJA NA PRODAJU: Površina od 12,3 hiljade kvadratnih metara nudi se po ceni od 2,3 MILIONA EVRA
Vlada Srbije na inicijativu Ministarstva privrede objaviće još jedan POZIV za razvoj preduzetništva
Ona je naglasila da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega da bi uspostavili poljoprivredu otporniju na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.
Ocenila je da i da ova tema treba da bude još veći prioriet i da treba još brže raditi, jer, kako je rekla, bez sveobuhvatnog rada na ovom polju nema pametnog razvoja Srbije.
Brnabićeva je rekla da Program dolazi u pravom trenutku jer sledi formiranje nove vlade, i dodala da će biti iskorišćen za pisanje novog ekspozea.
Kopredsednik Nacionalnog tima, ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić rekao je da su u timu čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti koje je njihovo delo preporučilo.
Dodao je da je reč preporoditi pretenciozna, a još je teža reč spasiti selo, i ocenio da je u uslovima migracija to sizifov posao ali da je on za to da se taj kamen uporno gura.
Naglasio je da je Tim do Programa stigao kroz otvorenu debatu i da je u radu imao veliki pomoć Vlade i podršku predsednika Srbije.
Dodao je da je dokument snažan poziv na akciju, i da su članovi tima spremni da razmotre valjane alternative, odnosno da je Program otvoren dokument.
Zaključio je da je cilj jednostavan - da se pokuša da se spasu sela Srbije, da bi mladi iako odu, uvek znali da je ovo njihova otadžbina i da ih čeka i da uvek mogu da se vrate.
Danas predstavljeni Program ima celine ekonomski uslovi života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.
Neke od novih predloženih mera su formiranje državnog Fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.
Među predlozima za preporod sela su i dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim I brdsko planinskim područjima.
Nacionalni tim za preporod sela predložio je i osnivanje nacionanog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih cproizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, kao i osnivanje državne Agrarne razvojne banke, i Poljoprivredne komore Srbije.
Glavni urednik Programa, profesor Milovan Mitrović, promociju dokumenta iskoristio je da istakne da je reč o akcionom programa i da i svečano predstavljanje treba da ima radni karakter.
Naglasio je da se popravljanje stanja ne može vezati za jedno ministarstvo, jednu vladu, čak ni za jedan mandate i dodao da ih treba sistemski popravljati.
On se založio za zavičajni patriotizam, odnosno da oni koji su otišli ne gube vezu sa selom, i izneo ideju formiranja malih seoskih opština u brdsko-planinskim područjima.
Mitrović je naglasio važnost podrške države ali i samoorganizovanja i istakao da je bitno da sela predstavljaju ljudi koji neće biti stranački.
Kopredsednik Nacionalnog tima, akademik Dragan Škokrić, naglasio je da SANU ima Akademijski odbor koji se selom bavi već 10 godina I da postoje brojni predlozi.
On je istakao da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problem kako bi se došlo do pozitivnih promena i srpsko selo bilo obnovljeno ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.
Založilo se za povećanje budžetskih ulaganja u nauku za koja smatra da bi morala biti bar dva procenta BDP-a kako bi se preko razvoja nauke znanje prenosilo u sela.
Ocenio je da samo preko poljopriverdnika koji ima najmanje srednju školu može da obnove sela Srbije.
