Премијерка најавила нови ПРОГРАМ ЗА ПРЕПОРОД СЕЛА СРБИЈЕ: Веома важна тема долази на ред!
Премијерка и мандатарка за састав нове Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да ће Програм за препород села Србије бити један од докумената који ће имати пред собом када буде писала експозе нове Владе.
На представљању овог Програма иза којег стоји рад Националног тима за препород села Србије она је истакла да се у Србији и до сада свеобухватно радило на подршци селу и пољопиривреди и навела више примера међу којима су наводњавање, електрификација поља, разне субвенције, развој сеоског туризма и довођење интернета.
Mozzart стипендира, ти тренираш са Жељком Ребрачом!
ПОЗНАТА СРПСКА БАЊА НА ПРОДАЈУ: Површина од 12,3 хиљаде квадратних метара нуди се по цени од 2,3 МИЛИОНА ЕВРА
Влада Србије на иницијативу Министарства привреде објавиће још један ПОЗИВ за развој предузетништва
Она је нагласила да су се сва улагања која су била усмерена пре свега да би успоставили пољопривреду отпорнију на климатске промене вратила већ за две године кроз боље резултате.
Оценила је да и да ова тема треба да буде још већи приориет и да треба још брже радити, јер, како је рекла, без свеобухватног рада на овом пољу нема паметног развоја Србије.
Брнабићева је рекла да Програм долази у правом тренутку јер следи формирање нове владе, и додала да ће бити искоришћен за писање новог експозеа.
Копредседник Националног тима, министар у Влади Србије Милан Кркобабић рекао је да су у тиму чији је Програм кључно дело, 78 угледних јавних личности које је њихово дело препоручило.
Додао је да је реч препородити претенциозна, а још је тежа реч спасити село, и оценио да је у условима миграција то сизифов посао али да је он за то да се тај камен упорно гура.
Нагласио је да је Тим до Програма стигао кроз отворену дебату и да је у раду имао велики помоћ Владе и подршку председника Србије.
Додао је да је документ снажан позив на акцију, и да су чланови тима спремни да размотре ваљане алтернативе, односно да је Програм отворен документ.
Закључио је да је циљ једноставан - да се покуша да се спасу села Србије, да би млади иако оду, увек знали да је ово њихова отаџбина и да их чека и да увек могу да се врате.
Данас представљени Програм има целине економски услови живота на селу и рада у пољопривреди, уочава проблеме и наводи предлоге социјалних реформи у селима Србије.
Неке од нових предложених мера су формирање државног Фонда за развој сеоске инфраструктуре, посебни финансијски подстицаји за младе брачне парове, жене и децу који живе на селу, и уступање до 50 хектара земљишта у државном власништву на бесплатно коришћење младим брачним паровима.
Међу предлозима за препород села су и додела кућа под најповољнијим условима онима који желе да дођу да живе на селу и обрађују земљу, смањење стопе пореза на додату вредност за пољопривредне задруге и потпуно ослобађање већине пореза у пограничним И брдско планинским подручјима.
Национални тим за препород села предложио је и оснивање национаног гарантног фонда ради осигурања минималних цпроизводних цена за основне пољопривредне производе, као и оснивање државне Аграрне развојне банке, и Пољопривредне коморе Србије.
Главни уредник Програма, професор Милован Митровић, промоцију документа искористио је да истакне да је реч о акционом програма и да и свечано представљање треба да има радни карактер.
Нагласио је да се поправљање стања не може везати за једно министарство, једну владу, чак ни за један мандате и додао да их треба системски поправљати.
Он се заложио за завичајни патриотизам, односно да они који су отишли не губе везу са селом, и изнео идеју формирања малих сеоских општина у брдско-планинским подручјима.
Митровић је нагласио важност подршке државе али и самоорганизовања и истакао да је битно да села представљају људи који неће бити страначки.
Копредседник Националног тима, академик Драган Шкокрић, нагласио је да САНУ има Академијски одбор који се селом бави већ 10 година И да постоје бројни предлози.
Он је истакао да је жеља да се знањем и науком решавају проблем како би се дошло до позитивних промена и српско село било обновљено равноправно са селима у Западној Европи.
Заложило се за повећање буџетских улагања у науку за која сматра да би морала бити бар два процента БДП-а како би се преко развоја науке знање преносило у села.
Оценио је да само преко пољопривердника који има најмање средњу школу може да обнове села Србије.
