Carinski šalteri odlaze u zaborav: Novi sistem donosi velike uštede srpskoj privredi!
Kompletan carinski postupak biće kompjuterizovan
Kompletan carinski postupak biće kompjuterizovan. Papirne deklaracije i čekanje na šalterima spremaju se za istoriju. Ovo je jedna od najvažnijih izmena koje predviđa novi Carinski zakon. Nacrt je usvojila Vlada prošlog meseca, a na jesen će biti pred poslanicima.
Pročitajte i:
Tranzit robe u Srbiji je već u potpunosti kompjuterizovan. I to pre dve i po godine. Jednostavniji uvoz i izvoz robe privredi bi trebalo da donese dodatne uštede, ali da bi se iz upotrebe izbacile papirne deklaracije, neophodno je unapređenje informacionog sistema.
- Novi Carinski zakon je većim delom usklađen sa propisom Evropske unije i predviđa komunikaciju između carinske službe i stranaka isključivo elektronskim putem. Da bi papirne deklaracije postale prošlost i da bi se prešlo na elektronsko poslovanje, potrebno je razviti nove i nadograditi postojeće IT sisteme. Taj posao zahteva vreme, pa je u EU planirano da to bude najkasnije do 2020. godine. Plan je da naše poslovanje do 2023. godine bude potpuno kompjuterizovano - objašnjava Veselin Milošević, zamenik direktora Uprave carine.
Kamion robe natovaren u Turskoj, koji je krenuo u Nemačku, sada prati kompjuterska poruka. Ona umesto papira kreće kroz sve zemlje kojima kamion prolazi.
- Takav sistem želimo da uvedemo i kada je reč o izvozu i uvozu robe. Uvodi se i nova podela carinskih postupaka za stavljanje robe u slobodan promet. Novina je i to što će smeštaj robe u slobodne zone postati poseban carinski postupak - postupak slobodne zone.Ustanovljeno je i obavezno obezbeđenje za većinu carinskih postupaka, a ukidaju se carinski postupci prerade pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenjivanje u sistemu povraćaja, koje se može odobriti i bez obaveze da se roba ponovo uveze - pojašnjava Milošević.
Pored toga, odredbama novog Carinskog zakona osnažuje se i institut ovlašćenog privrednog subjekta. Rok u kome roba može da bude privremeno smeštena povećava se sa 20 na 90 dana, dok je ukupan rok u kojem roba može ostati u postupku privremenog uvoza 10 godina.
Uprava carina je ukupnim prihodima državnog budžeta lane učestvovala sa 48 odsto, što praktično znači da je svaki drugi budžetski dinar naplatila ova institucija. Samo u prvih šest meseci 2018. godine uplatili smo oko 250 miliona evra više nego lane. Naša obaveza je da nastavimo tim tempom, što će nam primena novog Carinskog zakona omogućiti - ističe Veselin Milošević.
