Srbija Danas prošle godine ukazivala na previsoke cene flaširane vode - premijer Vučević rešio da stane na put onima koji zarađuju na račun građana kroz prekomerne marže

Prošle godine, portal Srbija Danas je pokrenuo pitanje nenormalno visokih cena flaširane vode, ukazujući na moguću zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu od strane dve multinacionalne kompanije. Sada, gotovo godinu dana kasnije, premijer Srbije Miloš Vučević je otvorio temu tržišnih marži, što potvrđuje važnost ovog pitanja.

Dok su multinacionalne kompanije koje u svom vlasništvu poseduju Aqua Vivu i Rosu ubirale enormne profite od građana Srbije na osnovu crpljenja najosnovnijeg prirodnog resursa – vode, Ministarstvo trgovine je tokom našeg istraživanja tvrdilo da postoji više desetina proizvođača flaširane vode i da se cena formira slobodno na tržištu u skladu sa ponudom i potražnjom. Međutim, mi smo postavili pitanje da li je moguće formirati cenu slobodno ukoliko su dva proizvoda apsolutno dominantna na tržištu?

Ekipa portala Srbija Danas je prošle godine obišla više desetina trafika na Novom Beogradu i u Zemunu i došla do zaključka da osim Aqua Vive i Rose, proizvoda drugih proizvođača ima tek na po kojem prodajnom mestu, skoro u rangu statističke greške.

Tačnije rečeno, obišli smo 37 trafika u 25 ulica, i osim Aqua Vive i Rose, vode drugih proizvođača pronašli smo na samo dve lokacije na Novom Beogradu i to u jednom objektu u Bloku 23 (Jana) i na jednoj trafici u Japanskoj ulici (Voda Voda). U jednom objektu smo pronašli samo Rosu, dok su na svim ostalim prodajnim mestima bile isključivo Aqua Viva i Rosa.

Što se tiče Zemuna, na svim trafikama je situacija bila ista. Odnosno, osim Aqua Vive i Rose, vode drugih proizvođača nije bilo ni u tragovima.

Shodno stanju na terenu prošle godine, postavili smo pitanje da li je stvoren oligopol i da li Ministarstvo trgovine štiti multinacionalne kompanije koje poseduju Aqua Vivu i Rosu?

Premijer Vučević o maržama: Očekujemo rešenje u korist građana

Predsednik Vlade Srbije, Miloš Vučević, na nedavnom Savetu za BDP otvorio je temu tržišnih marži i naglasio da Vlada Srbije, u saradnji sa ministarstvima i Narodnom bankom Srbije, trenutno ispituje ko sve učestvuje u lancu povećanja cena. Ovaj korak nam je izuzetno značajan, posebno jer dolazi nakon što je Srbija Danas prošle godine ukazala na problem nenormalno visokih cena flaširane vode što potvrđuje da smo činili pravu stvar informišući javnost o bogaćenju dominantnih kompanija na račun građana.

• Ispitujemo situaciju zajedno sa ostalim ministarstvima, sa Narodnom bankom Srbije. Videćemo da uključimo i Bezbednosno informativnu agenciju. Da ispitamo ko sve učestvuje u tome - rekao je Vučević odgovarajući na pitanje da li bi marže na određene proizvode mogle da se ograniče.

Premijer Vučević je takođe istakao da je u razgovoru s poljoprivrednicima primetio kako proizvođači prodaju suncokretovo seme ili uljanu repicu po jednoj ceni, onda uljare kupuju po drugoj, a nakon toga se u prodavnici kupuje ulje po nekoj trećoj ceni.

Verujemo u odlučnost i snagu premijera Vučevića, koji je do sada svojim delovanjem pokazao jasnu posvećenost rešavanju ključnih problema u korist građana. Na osnovu njegovih dosadašnjih rezultata, sigurni smo da će i ova tema dobiti epilog koji će biti u korist naroda.

Nenormalne cene flaširanih voda

Cene Rose i Aqua Vive su se prošle godine razlikovale u različitim trgovinama. U supermarketima su se cene za pola litra ovih proizvoda kretale oko 53 dinara, dok su na trafikama išle i do 80 dinara, na pumpama na auto-putu i do 150, na Adi i do 200, u restoranima i kafićima i do 250, a na turističkim mestima poput Zlatibora i Kopaonika i do 350 dinara. Ukoliko ih uporedimo sa cenama drugih proizvođača, recimo vode Premia u vlasništvu lanca supermarketa Maxi koja je koštala 25 dinara, ostaje nejasno zašto su Aqua Viva i Rosa ovako skupe.

Grci zakonom ograničili cene

Grčka koja ima viši životni standard od Srbije je ograničila zakonom cenu flaširane vode i na taj način omogućila pristup ovom osnovnom resursu za sve. Grčka vlada je 2013. godine po prvi put uvela ograničenje cena proizvoda koji se prodaju na uređenim plažama na kojima se naplaćuje ulaz, a u fokusu je bila baš flaširana voda. Tako su ograničene cene bile 35 evro centi za flašu vode od 500 ml i 50 centi za flašu vode od 750 ml. Ovaj cenovnik se revidira svake godine, a nadzor vrše inspekcijske službe. Ograničenja cene ne važe samo na uređenim plažama, već obuhvataju i druga mesta. Već je preporučena gornja granica cena u restoranima i barovima na aerodromima, brodovima, stadionima, arheološkim nalazištima, bioskopima i u pozorištima. Kazne za one koji prekrše ova ograničenja u Grčkoj su veoma stroge. Za nepostojanje cenovnika kazna je 1.000 evra, 500 evra je kazna za one koji prodaju navedenu robu po višim cenama. U slučaju ponovnog kršenja propisa, kazne će biti udvostručene.

Na ovaj način Grčka, ne samo da pomaže ljudima koji imaju problem sa cenom vode, već i širi svest o značaju pravične distribucije vode što je ključno kako bismo osigurali dostojanstvenu budućnost za sve ljude i čitavo čovečanstvo. 

Cena proizvodnje ne prelazi deset dinara

Posebna misterija nastaje kada se pogleda cena proizvodnje. Kako smo prošle godine saznali od proizvođača voda u Srbiji, ukupna cena za flašicu vode od 0.5 litra ne prelazi deset dinara, a ta cena nije ni približna onoj po kojoj se prodaje.

Ministarstvo trgovine prošle godine nije videlo potrebu za intervencijom

Prošle godine smo pitali Ministarstvo trgovine da li je moguće ograničiti cene flaširanih voda i dobili sledeći odgovor:

• Građani Republike Srbije, u 99 odsto opština i gradova imaju dostupnu pijaću vodu na česmama. Flaširana voda je proizvod čija se cena formira slobodno na tržištu u skladu sa ponudom i tražnjom. Sve i kada bismo pretpostavili da je nabavna cena ista za sve krajnje prodavce (maloprodaja, ugostiteljstvo, kiosk, bioskop i sl.) troškovi poslovanja ovih prodavaca nisu identični, a oni svakako utiču na formiranje cene. Na tržištu Republike Srbije postoji više desetina proizvođača flaširane vode i do sada nismo imali problema sa snabdevenošću, te samim tim ne vidimo potrebu za intervencijom - rekli su iz Ministarstva trgovine.

Međutim, dok Ministarstvo trgovine prošle godine "nije videlo potrebu za intervencijom" a dve kompanije sticali enormne profite, postavili smo pitanje da li je Srbija u kandžama dve multinacionalne kompanije koje zloupotrebljavaju svoj dominantni položaj na tržištu? 

Ovaj problem sada je prepoznat i na najvišem nivou, i mi pozdravljamo inicijativu premijera Vučevića. Na osnovu njegove odlučnosti i dosadašnjih rezultata, ne sumnjamo da će stati na put ovakvom načinu diktiranja cena i sticanju porfita određenih kompanija na krajnje nekorektan način.