Србија Данас прошле године указивала на превисоке цене флаширане воде - премијер Вучевић решио да стане на пут онима који зарађују на рачун грађана кроз прекомерне марже

Прошле године, портал Србија Данас је покренуо питање ненормално високих цена флаширане воде, указујући на могућу злоупотребу доминантног положаја на тржишту од стране две мултинационалне компаније. Сада, готово годину дана касније, премијер Србије Милош Вучевић је отворио тему тржишних маржи, што потврђује важност овог питања.

Док су мултинационалне компаније које у свом власништву поседују Aqua Виву и Росу убирале енормне профите од грађана Србије на основу црпљења најосновнијег природног ресурса – воде, Министарство трговине је током нашег истраживања тврдило да постоји више десетина произвођача флаширане воде и да се цена формира слободно на тржишту у складу са понудом и потражњом. Међутим, ми смо поставили питање да ли је могуће формирати цену слободно уколико су два производа апсолутно доминантна на тржишту?

Екипа портала Србија Данас је прошле године обишла више десетина трафика на Новом Београду и у Земуну и дошла до закључка да осим Aqua Виве и Росе, производа других произвођача има тек на по којем продајном месту, скоро у рангу статистичке грешке.

Тачније речено, обишли смо 37 трафика у 25 улица, и осим Aqua Виве и Росе, воде других произвођача пронашли смо на само две локације на Новом Београду и то у једном објекту у Блоку 23 (Јана) и на једној трафици у Јапанској улици (Вода Вода). У једном објекту смо пронашли само Росу, док су на свим осталим продајним местима биле искључиво Aqua Вива и Роса.

Што се тиче Земуна, на свим трафикама је ситуација била иста. Односно, осим Aqua Виве и Росе, воде других произвођача није било ни у траговима.

Сходно стању на терену прошле године, поставили смо питање да ли је створен олигопол и да ли Министарство трговине штити мултинационалне компаније које поседују Aqua Виву и Росу?

Премијер Вучевић о маржама: Очекујемо решење у корист грађана

Председник Владе Србије, Милош Вучевић, на недавном Савету за БДП отворио је тему тржишних маржи и нагласио да Влада Србије, у сарадњи са министарствима и Народном банком Србије, тренутно испитује ко све учествује у ланцу повећања цена. Овај корак нам је изузетно значајан, посебно јер долази након што је Србија Данас прошле године указала на проблем ненормално високих цена флаширане воде што потврђује да смо чинили праву ствар информишући јавност о богаћењу доминантних компанија на рачун грађана.

• Испитујемо ситуацију заједно са осталим министарствима, са Народном банком Србије. Видећемо да укључимо и Безбедносно информативну агенцију. Да испитамо ко све учествује у томе - рекао је Вучевић одговарајући на питање да ли би марже на одређене производе могле да се ограниче.

Премијер Вучевић је такође истакао да је у разговору с пољопривредницима приметио како произвођачи продају сунцокретово семе или уљану репицу по једној цени, онда уљаре купују по другој, а након тога се у продавници купује уље по некој трећој цени.

Верујемо у одлучност и снагу премијера Вучевића, који је до сада својим деловањем показао јасну посвећеност решавању кључних проблема у корист грађана. На основу његових досадашњих резултата, сигурни смо да ће и ова тема добити епилог који ће бити у корист народа.

Ненормалне цене флашираних вода

Цене Росе и Aqua Виве су се прошле године разликовале у различитим трговинама. У супермаркетима су се цене за пола литра ових производа кретале око 53 динара, док су на трафикама ишле и до 80 динара, на пумпама на ауто-путу и до 150, на Ади и до 200, у ресторанима и кафићима и до 250, а на туристичким местима попут Златибора и Копаоника и до 350 динара. Уколико их упоредимо са ценама других произвођача, рецимо воде Премиа у власништву ланца супермаркета Maxi која је коштала 25 динара, остаје нејасно зашто су Aqua Вива и Роса овако скупе.

Грци законом ограничили цене

Грчка која има виши животни стандард од Србије је ограничила законом цену флаширане воде и на тај начин омогућила приступ овом основном ресурсу за све. Грчка влада је 2013. године по први пут увела ограничење цена производа који се продају на уређеним плажама на којима се наплаћује улаз, а у фокусу је била баш флаширана вода. Тако су ограничене цене биле 35 евро центи за флашу воде од 500 мл и 50 центи за флашу воде од 750 мл. Овај ценовник се ревидира сваке године, а надзор врше инспекцијске службе. Ограничења цене не важе само на уређеним плажама, већ обухватају и друга места. Већ је препоручена горња граница цена у ресторанима и баровима на аеродромима, бродовима, стадионима, археолошким налазиштима, биоскопима и у позориштима. Казне за оне који прекрше ова ограничења у Грчкој су веома строге. За непостојање ценовника казна је 1.000 евра, 500 евра је казна за оне који продају наведену робу по вишим ценама. У случају поновног кршења прописа, казне ће бити удвостручене.

На овај начин Грчка, не само да помаже људима који имају проблем са ценом воде, већ и шири свест о значају правичне дистрибуције воде што је кључно како бисмо осигурали достојанствену будућност за све људе и читаво човечанство. 

Цена производње не прелази десет динара

Посебна мистерија настаје када се погледа цена производње. Како смо прошле године сазнали од произвођача вода у Србији, укупна цена за флашицу воде од 0.5 литра не прелази десет динара, а та цена није ни приближна оној по којој се продаје.

Министарство трговине прошле године није видело потребу за интервенцијом

Прошле године смо питали Министарство трговине да ли је могуће ограничити цене флашираних вода и добили следећи одговор:

• Грађани Републике Србије, у 99 одсто општина и градова имају доступну пијаћу воду на чесмама. Флаширана вода је производ чија се цена формира слободно на тржишту у складу са понудом и тражњом. Све и када бисмо претпоставили да је набавна цена иста за све крајње продавце (малопродаја, угоститељство, киоск, биоскоп и сл.) трошкови пословања ових продаваца нису идентични, а они свакако утичу на формирање цене. На тржишту Републике Србије постоји више десетина произвођача флаширане воде и до сада нисмо имали проблема са снабдевеношћу, те самим тим не видимо потребу за интервенцијом - рекли су из Министарства трговине.

Међутим, док Министарство трговине прошле године "није видело потребу за интервенцијом" а две компаније стицали енормне профите, поставили смо питање да ли је Србија у канџама две мултинационалне компаније које злоупотребљавају свој доминантни положај на тржишту? 

Овај проблем сада је препознат и на највишем нивоу, и ми поздрављамо иницијативу премијера Вучевића. На основу његове одлучности и досадашњих резултата, не сумњамо да ће стати на пут оваквом начину диктирања цена и стицању порфита одређених компанија на крајње некоректан начин.