"CENA INBOX" Ova poruka na mrežama iskače iz svakog ćoška, a ono što se iza nje krije NEĆE VAM SE DOPASTI
Budite oprezni
Skoro svaka Fejsbuk ili Instagram stranica za prodaju garderobe, igračaka, ili bilo čega drugog, zatrpana je pitanjima "cena", na šta vlasnik stranice obično odgovori "cenu smo vam poslali u inboks", što znači da je poslata privatna poruka. Korisnici su se posle nekog vremena i na to navikli, pa više ne pitaju "cena", nego "cena inboks".
SRPSKI IT SEKTOR NIKAD JAČI: Softver donosi PET PUTA VIŠE para od malina, imamo POLA POSTO svetskog tržišta
NOVE CENE SAOBRAĆAJNIH DOKUMENATA: Građani, spremite se za trošak, evo koliko NOVCA ćete morati da izdvojite
Novi PRAVILNIK pun ZABRANA: Kupovina kozmetike u Srbiji više neće biti ista!
Iza ove veoma raširene prakse se, vrlo jednostavno, krije protivzakonito poslovanje. Oni koji kupuju robu na ovaj način, moraju da znaju da po svoj prilici, kupuju od nekoga ko najverovatnije nema registrovanu firmu, a ono što je sigurno jeste - nije platio porez na robu koju prodaje, niti dobit koju ostvaruje.
- Izađe lik na ulicu, stavi tezgicu, poređa trenerke, majice, ljudi prolaze i pitaju “majstore pošto”, on kaže 200 dinara i kad naiđe policija on sklopi tezgu, zapali i to je to... Bukvalno je ovo digitalna verzija takvog buvljaka, sve drugo je isto - plastično je objasnio Istok Pavlović, marketing konsultant i stručnjak za internet trgovinu, koji je kupovinu preko društvenih mreža uporedio bukvalno sa "digitalnom verzijom štandova sa garderobom na ulici iz devedesetih".
Fizička lica koja prodaju robu ili usluge preko društvenih mreža na ovaj način izbegavaju kontrolu inspekcija i plaćanje poreza. S druge strane, velike kompanije koje posluju legalno koriste društvene mreže i "cenu u inbox" za dodatnu promociju i privlačenje kupaca na kompanijske sajtove.
- U prvom slučaju, najčešće su u pitanju neregistrovane kompanije, odnosno fizička lica koja na taj način kriju prodaju “na crno”. Slanjem cena proizvoda kroz direktne poruke zainteresovanima nema dokaza, odnosno ne ostaje nigde javno objavljeno da su oni nešto prodavali - kaže u razgovoru Ivan Tanasković stručnjak za elektronsku trgovinu.
Država daje novac za SEOSKI TURIZAM: U Kraljevu spremno SEDAM MILIONA za građane!
On dodaje da bi, kao potencijalan kupac, pri takvoj reakciji stekao utisak “da prodavac nešto krije”, pa bi u proces kupovine ušao samo ako navedeni proizvod ne može da pronađe na drugoj prodavnici.
- Skoro svi koji prodaju majice onlajn ne postoje ni u kakvim sistemu, uglavnom to nije ni sajt, već profil na Instagramu ili Fejsbuku. Da smo neregistrovani verovatno bismo imali 2.000 ili 3.000 evra više - ističe jedan internet prodavac.
- Nije tajna da se na internetu nalazi veliki broj preprodavaca, pa je važno da obratite pažnju od koga kupujete. Potrošači moraju da znaju da ih Zakon štiti samo ukoliko su kupili od legalnih pravnih lica. S druge strane, ukoliko kupujete od fizičkih lica, sami rizikujete da izgubite taj vid zaštite. Na primer, kupovina od fizičkih lica vam ne može garantovati povraćaj i zamenu proizvoda, kao i garanciju koja Vam po zakonu sleduje - kaže Ivan Tanasković.
Ova biljka donosi ODLIČAN NOVAC, velika šansa za SRPSKU POLJOPRIVREDU! Može da se koristi ZA SVE ŽIVO
- Iz ugla prodavca smatram da je ovaj način poslovanja i komunikacije kontraproduktivan i ograničen na kratak vremenski period, jer terati kupce da naprave dodatni korak neretko daje loše rezultate, a pogotovo kada je reč o pozivu da se potencijalni kupac javi u inbox. Lično sam imao mnogo bolje prodajne rezultate kada istankem cenu - ističe Tanasković i podseća da se danas radi na tome da se kupcima olakša kupovina i smanji broj potrebnih koraka.
Više od 1,8 miliona ljudi u Srbiji kupovalo je prošle godine robu preko interneta, što je 50 odsto više nego 2015. godine. Svaki drugi kupac na internetu je novac trošio na odeću i sportsku opremu. Građani Srbije po tome se razlikuju od globalne slike internet potrošača koja pokazuje da najviše njih kupuje knjige, filmove i video-igre.
Precizni podaci ne postoje, ali se procenjuje da više od deset odsto ukupne maloprodaje čini elektronska trgovina. Ono što je poznato jeste da su građani Srbije prošle godine, kupujući na internetu, potrošili 317 američkih dolara.
Prema podacima Ministarstva za trgovinu, na drugom mestu robe koju građani Srbije kupuju preko interneta nalaze se aparati za domaćinstvo (21,7 odsto) i elektronska oprema (20,1 odsto), dok je na trećem mestu oprema za informacione tehnologije (12,4 odsto) i igre (12 odsto).
Posmatrajući podatke Republičkog zavoda za statistiku, moglo bi se zaključiti da građani Srbije najviše veruju domaćim prodavcima na internetu, pa tako njih više od 80 odsto robu kupuje i naručuje kod srpskih proizvođača.
Izuzetak su akcije koje nisu prikazale cenu jer imaju za cilj da “namame” korisnika da klikne i poseti onlajn prodavnicu, gde će mu transparentno biti prikazana cena proizvoda, eventualan popust, kao i sve informacije vezano za dostavu.
Ivan Tanasković kaže da Facebook ili Instagram nemaju ograničenje što se tiče isticanja cena na svojim sajtovima. Imaju određene uslove i pravila, ali ona ne utiče na segment kupoprodaje.
- Što se tiče Fejsbuka ili Instagrama, svi mogu da istaknu cenu. Ne postoji politika koja to zabranjuje. Oni na neki način i stimulišu da vam svaki post bude kao oglas, ali sama kompanija oglašivač mora da odluči o sadržini oglasa, da li će da prikaže cenu i slično... - navodi Tanasković.
Isto tvrdi i Đorđe Marković, vlasnik jedne kompanije, koja ima sajt sa vidno istaknutim cenama, ali i Instagram profil na kome su samo slike proizvoda.
- Ne postoji pravilo koje zabranjuje isticanje cena na Facebooku ili Instagramu. To je prosto politika kompanije, pa se često dešava da društvene mreže služe za prezentaciju, odnosno promociju, kao izlog, a da se proces kupoprodaje obavlja na kompanijskom sajtu - objašnjava Marković i dodaje da princip “Cena Inbox” najčešće koriste prodavci koji nemaju svoj sajt, ali i navodi da je to uglavnom karakteristika internet trgovaca u Srbiji i na Balkanu.
Građani, novi propis je VEOMA STROG! Nema više nošenja VOĆA na putovanje: STROGA ZABRANA STUPA NA SNAGU!
Privreda gubi MILION EVRA dnevno zbog albanskih taksi, a evo zašto Srbija nije ODGOVORILA ISTOM MEROM
NOVA PRAVILA O BEZBEDNOSTI NA RADU: Milionske kazne i katanac!
RAMPA I ZA BRESKVE! Tramp UNIŠTIO jedan od najmoćnijih GRČKIH IZVOZNIH SEKTORA
