"ЦЕНА INBOX" Ова порука на мрежама искаче из сваког ћошка, а оно што се иза ње крије НЕЋЕ ВАМ СЕ ДОПАСТИ
Будите опрезни
Скоро свака Фејсбук или Инстаграм страница за продају гардеробе, играчака, или било чега другог, затрпана је питањима "цена", на шта власник странице обично одговори "цену смо вам послали у инбокс", што значи да је послата приватна порука. Корисници су се после неког времена и на то навикли, па више не питају "цена", него "цена инбокс".
СРПСКИ ИТ СЕКТОР НИКАД ЈАЧИ: Софтвер доноси ПЕТ ПУТА ВИШЕ пара од малина, имамо ПОЛА ПОСТО светског тржишта
НОВЕ ЦЕНЕ САОБРАЋАЈНИХ ДОКУМЕНАТА: Грађани, спремите се за трошак, ево колико НОВЦА ћете морати да издвојите
Нови ПРАВИЛНИК пун ЗАБРАНА: Куповина козметике у Србији више неће бити иста!
Иза ове веома раширене праксе се, врло једноставно, крије противзаконито пословање. Они који купују робу на овај начин, морају да знају да по свој прилици, купују од некога ко највероватније нема регистровану фирму, а оно што је сигурно јесте - није платио порез на робу коју продаје, нити добит коју остварује.
- Изађе лик на улицу, стави тезгицу, поређа тренерке, мајице, људи пролазе и питају “мајсторе пошто”, он каже 200 динара и кад наиђе полиција он склопи тезгу, запали и то је то... Буквално је ово дигитална верзија таквог бувљака, све друго је исто - пластично је објаснио Исток Павловић, маркетинг консултант и стручњак за интернет трговину, који је куповину преко друштвених мрежа упоредио буквално са "дигиталном верзијом штандова са гардеробом на улици из деведесетих".
Физичка лица која продају робу или услуге преко друштвених мрежа на овај начин избегавају контролу инспекција и плаћање пореза. С друге стране, велике компаније које послују легално користе друштвене мреже и "цену у inbox" за додатну промоцију и привлачење купаца на компанијске сајтове.
- У првом случају, најчешће су у питању нерегистроване компаније, односно физичка лица која на тај начин крију продају “на црно”. Слањем цена производа кроз директне поруке заинтересованима нема доказа, односно не остаје нигде јавно објављено да су они нешто продавали - каже у разговору Иван Танасковић стручњак за електронску трговину.
Држава даје новац за СЕОСКИ ТУРИЗАМ: У Краљеву спремно СЕДАМ МИЛИОНА за грађане!
Он додаје да би, као потенцијалан купац, при таквој реакцији стекао утисак “да продавац нешто крије”, па би у процес куповине ушао само ако наведени производ не може да пронађе на другој продавници.
- Скоро сви који продају мајице онлајн не постоје ни у каквим систему, углавном то није ни сајт, већ профил на Инстаграму или Фејсбуку. Да смо нерегистровани вероватно бисмо имали 2.000 или 3.000 евра више - истиче један интернет продавац.
- Није тајна да се на интернету налази велики број препродаваца, па је важно да обратите пажњу од кога купујете. Потрошачи морају да знају да их Закон штити само уколико су купили од легалних правних лица. С друге стране, уколико купујете од физичких лица, сами ризикујете да изгубите тај вид заштите. На пример, куповина од физичких лица вам не може гарантовати повраћај и замену производа, као и гаранцију која Вам по закону следује - каже Иван Танасковић.
Ова биљка доноси ОДЛИЧАН НОВАЦ, велика шанса за СРПСКУ ПОЉОПРИВРЕДУ! Може да се користи ЗА СВЕ ЖИВО
- Из угла продавца сматрам да је овај начин пословања и комуникације контрапродуктиван и ограничен на кратак временски период, јер терати купце да направе додатни корак неретко даје лоше резултате, а поготово када је реч о позиву да се потенцијални купац јави у inbox. Лично сам имао много боље продајне резултате када истанкем цену - истиче Танасковић и подсећа да се данас ради на томе да се купцима олакша куповина и смањи број потребних корака.
Више од 1,8 милиона људи у Србији куповало је прошле године робу преко интернета, што је 50 одсто више него 2015. године. Сваки други купац на интернету је новац трошио на одећу и спортску опрему. Грађани Србије по томе се разликују од глобалне слике интернет потрошача која показује да највише њих купује књиге, филмове и видео-игре.
Прецизни подаци не постоје, али се процењује да више од десет одсто укупне малопродаје чини електронска трговина. Оно што је познато јесте да су грађани Србије прошле године, купујући на интернету, потрошили 317 америчких долара.
Према подацима Министарства за трговину, на другом месту робе коју грађани Србије купују преко интернета налазе се апарати за домаћинство (21,7 одсто) и електронска опрема (20,1 одсто), док је на трећем месту опрема за информационе технологије (12,4 одсто) и игре (12 одсто).
Посматрајући податке Републичког завода за статистику, могло би се закључити да грађани Србије највише верују домаћим продавцима на интернету, па тако њих више од 80 одсто робу купује и наручује код српских произвођача.
Изузетак су акције које нису приказале цену јер имају за циљ да “намаме” корисника да кликне и посети онлајн продавницу, где ће му транспарентно бити приказана цена производа, евентуалан попуст, као и све информације везано за доставу.
Иван Танасковић каже да Facebook или Инстаграм немају ограничење што се тиче истицања цена на својим сајтовима. Имају одређене услове и правила, али она не утиче на сегмент купопродаје.
- Што се тиче Фејсбука или Инстаграма, сви могу да истакну цену. Не постоји политика која то забрањује. Они на неки начин и стимулишу да вам сваки пост буде као оглас, али сама компанија оглашивач мора да одлучи о садржини огласа, да ли ће да прикаже цену и слично... - наводи Танасковић.
Исто тврди и Ђорђе Марковић, власник једне компаније, која има сајт са видно истакнутим ценама, али и Инстаграм профил на коме су само слике производа.
- Не постоји правило које забрањује истицање цена на Facebooku или Инстаграму. То је просто политика компаније, па се често дешава да друштвене мреже служе за презентацију, односно промоцију, као излог, а да се процес купопродаје обавља на компанијском сајту - објашњава Марковић и додаје да принцип “Цена Inbox” најчешће користе продавци који немају свој сајт, али и наводи да је то углавном карактеристика интернет трговаца у Србији и на Балкану.
Грађани, нови пропис је ВЕОМА СТРОГ! Нема више ношења ВОЋА на путовање: СТРОГА ЗАБРАНА СТУПА НА СНАГУ!
Привреда губи МИЛИОН ЕВРА дневно због албанских такси, а ево зашто Србија није ОДГОВОРИЛА ИСТОМ МЕРОМ
НОВА ПРАВИЛА О БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ: Милионске казне и катанац!
РАМПА И ЗА БРЕСКВЕ! Трамп УНИШТИО један од најмоћнијих ГРЧКИХ ИЗВОЗНИХ СЕКТОРА
