Више од 80 опасних производа повучено са тржишта Србије, у ајвару пронађено "страно тело" - Списак је дугачак: Блендер, обућа, одећа, алати...

Играчке, бела техника, храна, обућа, одећа, опрема, алати, само су део робе која је повучена са српског тржишта. Од бициклистичких кацига које могу да пукну, светлећих балона са прекомерним присуством хемикалија, дечијих тротинета чији управљач може да пукне, пижама за малу децу опасних због могућности да деца прогутају дугмиће, блендера чија посуда може лако да се одвоји, а да сечива повреде корисника, бушилице чије жице су слабе и могу да изазову пожар, лутака које у себи садрже превише алуминијума, ајвара који у себи има "страно тело", списак је дуг. Статистика показује да је од почетка године са тржишта Србије повучено више од 80 неисправних или небезбедних производа.

Реч је о роби која је увезена из иностранства али и о оној која је из домаће производње. Потрошачи се питају да ли су учестала уклањања неисправних производа из продаје плод боље контроле надлежних, која се између осталог спроводи и кроз базу података НЕПРО преко које се грађани могу информисати о тој тематици, или је пак наше тржиште преправљено робом сумњивог квалитета.

Председник Удружења за заштиту потрошача "Ефектива" Дејан Гавриловић за НИН каже да није приметио да је контрола надлежних појачана и наводи да за ту тврдњу постоји више примера.

- Дешава се да потрошачи у Србији сазнају да неки прехрамбени производи не задовољавају потребне стандарде безбедности тек када они као неисправни за употребу буду враћени из извоза. А реч је иначе о прехрамбеним производима који се присутни и на нашем тржишту. Такође, не може се рећи да је контрола надлежних адекватна ако се потрошачи сусрећу са ситуацијом да несавесни произвођачи желе да их насамаре те им примера ради продају грицкалице са мањом грамажом од оне која је написана на амбалажи. Ако инспекције и трговци нису у стању да на време детектују такве врсте ситнијих прекршаја, како пак да верујемо да су у стању да испитају да ли је неки прехрамбени производ исправан за употребу или не - наводи саговорник.

Небезбедни, али и производи који не одговарају намени

Према његовим речима, потрошачи производе за које  утврде да су неисправни могу да пријаве надлежнима како би они били уклоњени са рафова.

- Грађани такве ствари дефинитивно треба да пријављују. Када је пак реч о храни  потрошачи  могу на жалост да утврде да са њом нешто није у реду тек када је конзумирају и осете тегобе. Управо зато би контрола квалитета хране морала да буде знатно ригорознија како би се избегао ризик по здравље грађана - истиче Гавриловић.

Председник Покрета за заштиту потрошача Србије Петар Богосављевић каже за НИН да је разлог због чега се све већи број производа у нашој земљи повлачи са тржишта тај што је све више робе која није само небезбедна, већ је чест случај и да не одговара ономе што пише у спецификацији произвођача.

- Потрошачи се највише жале на неисправност техничке робе попут алата, разне опреме и делова. Произвођачи робу коју продају рекламирају као функционалну да обавља одређене радње. Међутим, често се дешава да потрошачи након што је купе утврде да то ипак није случај. Дакле проблем нису само небезбедни производи већ и они који се брзо кваре или не могу у потпуности да обаве предвиђену функцију - наводи Богосављевић.

Он истиче да не постоји прецизна статистика о томе да ли су небезбедни  и производи без одговарајућег квалитета заступљенији код робе из увоза или оне која је из домаће производње.

- Оно што је чињеница је то да се потрошачи жале и на робу која стиже из иностранства као и на ону из земље. Кривац за ситуацију да је наше тржиште преплављено робом слабог квалитета су надлежни у држави али и трговци. Наиме, и једни и други не спроводе учинковиту контролу која би спречила да се такви производи нађу у продаји, иако је то њихова обавеза - објашњава саговорник.

Контрола боља него раније, али може да се унапреди

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже за НИН да је контрола надлежних органа када је реч о квалитету производа заступљених на нашем тржишту боља него што је била раније и да је то разлог што се све чешће детектује неисправна роба и као таква уклања из продаје. Он ипак истиче да постоји простор да се та контрола унапреди.

- Важну улогу у том процесу би требало да има сарадња потрошачких организација и државе. Сходно томе, ми смо понудили надлежним инспекцијама да удружимо снаге на том пољу. Добијамо мноштво притужби потрошача о неисправној роби које можемо да благовремено прослеђујемо надлежнима како би се производи који не испуњавају прописане стандарде што пре уклонили са тржишта - закључује наш саговорник.

Повлачење производа регулисано је у Србији на основу два закона, један је Закон о безбедности хране, а други Закон о општој безбедности производа. Првим законом предвиђено је да произвођачи или трговци, када се сумња или утврди да нису испоштовани прописани услови за безбедност хране, морају одмах да покрену поступак за њено повлачење и о томе обавесте министарства пољопривреде и здравља.

Закон о општој безбедности производа предвиђа два случаја, опозив и повлачење производа. Опозив значи да се са тржишта повлаче производи који су већ продати или су у продаји, док повлачење подразумева спречавање дистрибуције небезбедног производа.

Законима је предвиђено и да је обавезно информисање потрошача о разлозима за повлачење и опозив производа, а обавеза враћања производа разликује се од уобичајене рекламације у којој потрошачи враћају неки производ јер им не одговара и она је регулисана Законом о заштити потрошача. То значи да потрошачима, за разлику од рекламације, није неопходан фискални рачун, већ је довољно да се производ подудара са подацима о серијском броју којим су означени небезбедни производи. Потрошачи би требало да могу то да учине у било ком малопродајном објекту који иначе продаје тај производ, а новац који им се враћа, будући да цене нису исте у свим продавницама, одговара просечној малопродајној цени производа.

Извор: НИН