Više od 80 opasnih proizvoda povučeno sa tržišta Srbije, u ajvaru pronađeno "strano telo" - Spisak je dugačak: Blender, obuća, odeća, alati...

Igračke, bela tehnika, hrana, obuća, odeća, oprema, alati, samo su deo robe koja je povučena sa srpskog tržišta. Od biciklističkih kaciga koje mogu da puknu, svetlećih balona sa prekomernim prisustvom hemikalija, dečijih trotineta čiji upravljač može da pukne, pižama za malu decu opasnih zbog mogućnosti da deca progutaju dugmiće, blendera čija posuda može lako da se odvoji, a da sečiva povrede korisnika, bušilice čije žice su slabe i mogu da izazovu požar, lutaka koje u sebi sadrže previše aluminijuma, ajvara koji u sebi ima "strano telo", spisak je dug. Statistika pokazuje da je od početka godine sa tržišta Srbije povučeno više od 80 neispravnih ili nebezbednih proizvoda.

Reč je o robi koja je uvezena iz inostranstva ali i o onoj koja je iz domaće proizvodnje. Potrošači se pitaju da li su učestala uklanjanja neispravnih proizvoda iz prodaje plod bolje kontrole nadležnih, koja se između ostalog sprovodi i kroz bazu podataka NEPRO preko koje se građani mogu informisati o toj tematici, ili je pak naše tržište prepravljeno robom sumnjivog kvaliteta.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović za NIN kaže da nije primetio da je kontrola nadležnih pojačana i navodi da za tu tvrdnju postoji više primera.

- Dešava se da potrošači u Srbiji saznaju da neki prehrambeni proizvodi ne zadovoljavaju potrebne standarde bezbednosti tek kada oni kao neispravni za upotrebu budu vraćeni iz izvoza. A reč je inače o prehrambenim proizvodima koji se prisutni i na našem tržištu. Takođe, ne može se reći da je kontrola nadležnih adekvatna ako se potrošači susreću sa situacijom da nesavesni proizvođači žele da ih nasamare te im primera radi prodaju grickalice sa manjom gramažom od one koja je napisana na ambalaži. Ako inspekcije i trgovci nisu u stanju da na vreme detektuju takve vrste sitnijih prekršaja, kako pak da verujemo da su u stanju da ispitaju da li je neki prehrambeni proizvod ispravan za upotrebu ili ne - navodi sagovornik.

Nebezbedni, ali i proizvodi koji ne odgovaraju nameni

Prema njegovim rečima, potrošači proizvode za koje  utvrde da su neispravni mogu da prijave nadležnima kako bi oni bili uklonjeni sa rafova.

- Građani takve stvari definitivno treba da prijavljuju. Kada je pak reč o hrani  potrošači  mogu na žalost da utvrde da sa njom nešto nije u redu tek kada je konzumiraju i osete tegobe. Upravo zato bi kontrola kvaliteta hrane morala da bude znatno rigoroznija kako bi se izbegao rizik po zdravlje građana - ističe Gavrilović.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za NIN da je razlog zbog čega se sve veći broj proizvoda u našoj zemlji povlači sa tržišta taj što je sve više robe koja nije samo nebezbedna, već je čest slučaj i da ne odgovara onome što piše u specifikaciji proizvođača.

- Potrošači se najviše žale na neispravnost tehničke robe poput alata, razne opreme i delova. Proizvođači robu koju prodaju reklamiraju kao funkcionalnu da obavlja određene radnje. Međutim, često se dešava da potrošači nakon što je kupe utvrde da to ipak nije slučaj. Dakle problem nisu samo nebezbedni proizvodi već i oni koji se brzo kvare ili ne mogu u potpunosti da obave predviđenu funkciju - navodi Bogosavljević.

On ističe da ne postoji precizna statistika o tome da li su nebezbedni  i proizvodi bez odgovarajućeg kvaliteta zastupljeniji kod robe iz uvoza ili one koja je iz domaće proizvodnje.

- Ono što je činjenica je to da se potrošači žale i na robu koja stiže iz inostranstva kao i na onu iz zemlje. Krivac za situaciju da je naše tržište preplavljeno robom slabog kvaliteta su nadležni u državi ali i trgovci. Naime, i jedni i drugi ne sprovode učinkovitu kontrolu koja bi sprečila da se takvi proizvodi nađu u prodaji, iako je to njihova obaveza - objašnjava sagovornik.

Kontrola bolja nego ranije, ali može da se unapredi

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za NIN da je kontrola nadležnih organa kada je reč o kvalitetu proizvoda zastupljenih na našem tržištu bolja nego što je bila ranije i da je to razlog što se sve češće detektuje neispravna roba i kao takva uklanja iz prodaje. On ipak ističe da postoji prostor da se ta kontrola unapredi.

- Važnu ulogu u tom procesu bi trebalo da ima saradnja potrošačkih organizacija i države. Shodno tome, mi smo ponudili nadležnim inspekcijama da udružimo snage na tom polju. Dobijamo mnoštvo pritužbi potrošača o neispravnoj robi koje možemo da blagovremeno prosleđujemo nadležnima kako bi se proizvodi koji ne ispunjavaju propisane standarde što pre uklonili sa tržišta - zaključuje naš sagovornik.

Povlačenje proizvoda regulisano je u Srbiji na osnovu dva zakona, jedan je Zakon o bezbednosti hrane, a drugi Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. Prvim zakonom predviđeno je da proizvođači ili trgovci, kada se sumnja ili utvrdi da nisu ispoštovani propisani uslovi za bezbednost hrane, moraju odmah da pokrenu postupak za njeno povlačenje i o tome obaveste ministarstva poljoprivrede i zdravlja.

Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda predviđa dva slučaja, opoziv i povlačenje proizvoda. Opoziv znači da se sa tržišta povlače proizvodi koji su već prodati ili su u prodaji, dok povlačenje podrazumeva sprečavanje distribucije nebezbednog proizvoda.

Zakonima je predviđeno i da je obavezno informisanje potrošača o razlozima za povlačenje i opoziv proizvoda, a obaveza vraćanja proizvoda razlikuje se od uobičajene reklamacije u kojoj potrošači vraćaju neki proizvod jer im ne odgovara i ona je regulisana Zakonom o zaštiti potrošača. To znači da potrošačima, za razliku od reklamacije, nije neophodan fiskalni račun, već je dovoljno da se proizvod podudara sa podacima o serijskom broju kojim su označeni nebezbedni proizvodi. Potrošači bi trebalo da mogu to da učine u bilo kom maloprodajnom objektu koji inače prodaje taj proizvod, a novac koji im se vraća, budući da cene nisu iste u svim prodavnicama, odgovara prosečnoj maloprodajnoj ceni proizvoda.

Izvor: NIN