ŠTA DONOSI NOVI "MARŠALOV PLAN" CRNE GORE? Minimalac 450 evra, plata 700 - ekonomisti se hvataju za glavu
Jedna od stavki u planu je ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od 1. januara 2022. godine. Svaki građanin Crne Gore istovremeno bi imao pravo na zdravstvenu zaštitu.
Kao "grom iz vedra neba" juče su Crna Gora, ali i ceo region i šire, "primili" vest o novom takozvanom "Marašalovom planu" za ovu susednu zemlju, koju sudeći po najavama zvaničnika čeka ekonomski preokret.
REKTORKA UNIVERZITETA POSLALA PORUKU KRIZNOM ŠTABU: "Prepustite fakultetima..."
UPOZORENJE UDRUŽENJA BANAKA SRBIJE: Imate rok do 31. decembra, odustanite na vreme
PONOVO POPULARNE VIKENDICE! Saznajte u kojim mestima ih je najviše prodato!
Ministar finansija i socijalnog staranja Crne Gore Milojko Spajić predstavio je nove mere, među kojima su povećanje minimalca na 450 evra i povećanje svih zarada u državi za oko 17 odsto, što bi na kraju dovelo i do prosečne neto plate od 700 evra. U prevodu, primanja u Crnoj Gori bila bi drastično povećana, dok bi s druge strane, privreda bila poreski relaksirana. To je mnoge istovremeno navelo i na pitanje - da li je ovakav potez crnogorskih zvaničnika samo hrabar ili možda lud.
- Nema više vremena za čekanje. Hoćemo da obezbedimo dostojanstvo radnika privlačenje novih investicija, i ono što je ključno - da sprečimo odliv mladih ljudi iz zemlje - ocenio je Spajić.
Čitav plan bio bi deo predloga budžeta za narednu godinu, a koji treba da se dostavi skupštini do 15. novembra.
- Ne znam kako Crnogorci misle to da urade. Mediji su do nedavno brujali kako njihova država može da upadne u dužničko ropstvo i sada je sve ovo što najavljuju nejasno. Nisam siguran kako će osigurati pomenuta sredstva - mogu ili da se dalje zadužuju ili da urade rebalans budžeta. Nek im je bog u pomoći, ali ja sam skeptičan - ocenio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.
Minimalac i plate
Ono što je svima prvo upalo u oči, jeste plan za drastično uvećanje primanja radnika. Minimalac koji je sada 250 evra (a do skora je bio i 220) novim planom bi iznosio 450, a prosečna zarada koja je sada 530 evra bila bi 700 evra.
Spajić je povećanja obrazložio, kolektivnim ugovorom kojim bi bilo precizirano da će se postignuta poreska ušteda prebaci na radnike u javnom sektoru.
Na taj način bi se na taj način povećale i sve zarade u državi za preko 17 odsto.
- Očekujemo da će privatni sektor da prati taj korak države, naročito velike firme. Očekujemo od njih da pokažu odgovornost i da prenesu uštede koje će imati na radnike i time im povećaju neto zaradu - naveo je ministar.
Ukidanje doprinosa za zdravstveno
Jedna od stavki u planu je ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje od 1. januara 2022. godine. Svaki građanin Crne Gore istovremeno bi imao pravo na zdravstvenu zaštitu.
Kako je kazao ministar, država će iz drugih prihoda snositi troškove zdravstvenih institucija, i to se više neće finansirati iz doprinosa zaposlenih. Pored toga, on je podsetio i na najavljeno povećanje akciza na proizvode koji štete zdravlju građana.
Neoporezivi deo zarade
Takođe je predloženo i uvođenje neoporezivog dela zarade na 700 evra bruto, što bi kombinovano sa progresivnim oporezivanjem zarada trebalo da svede sivu ekonomiju na tržištu rada na minimum.
Smanjenje poreza na zarade
Kako bi se omogućilo povećane zarada, ministar je naveo da je planom predviđeno smanjenje poreskog opterećenja na zarade sa sadašnjih 39 odsto na 21 odsto. U tom slučaju bi se država odrekla dela svojih prihoda u korist rasta privrede.
Progresivno oporezivanje dobiti preduzeća
Ministar je predočio i povećanje stope poreza na dividendu, kao i poseban porez na podizanje gotovine za preduzeća.
- Biće nekih olakšica za preduzetnike i mikro preduzeća, uvođenje progresivnog oporezivanja dobiti preduzeća, najavio je crnogorski ministar.
Novi izvori prihoda države
Što se tiče novih izvora prihoda države, ministar je istakao usvajanje novog Zakona o igrama na sreću kao i reprogram poreskog duga.
- Sa pomenutim povećanjima doći će do usklađivanja penzija i drugih socijalnih davanja na godišnjem nivou, naveo je Spajić i dodao je da je ovo samo prvi korak usmeren na reformu penzijskog sistema i optimizacije javne uprave.
- Ovo je godina socijalne pravde, istakao je ministar.
Rat rasipništvu
On je najavio i objavu rata rasipništvu. Uprkos rastu i redovnom usklađivanju plata, penzija i socijalnih davanja, Crna Gora je prema rečima minsitra uspela da ostvari uštedu od 10 odsto čitavog budžeta.
- U avgustu imamo suficit od 60 miliona evra, istakao je Spajić.
Taj suficit je prema rečima minsitra, poslužio da se uvede obavezni dečiji dohodak od 30 evra za svu decu do 6 godina, besplatne udžbenike za sve osnovce, povećanje minimalca na 250 evra kao i povećanje staračkih naknada.
Privredni rast 13 odsto
Razlagajući stanje u crnogorskoj ekonomiji Spajić je naveo da se u crnogorskom trezoru trenutno nalazi oko 600 miliona evra.
- Državni dug koji smo zatekli na nivou od 103 odsto BDP projektovan je da se smanji na nivo od 78 odsto - kazao je Spajić i dodao da je deficit od 11 odsto BDP smanjen na 3 odsto, te je podsetio da je u poslednjih 13 godina beležen deficit u budžetu u proseku od 5 odsto godišnje.
Stopa privrednog rasta ove godine, prema projekcijama crnogorskog ministarstva, bi trebala da iznosi 13 odsto, što je više od ranijih projekcija.
- Uz sve redovne otplate starih kredita, otplatićemo prevremeno i dodatnih 50 miliona eura bilateralnog nepovoljnog duga, kazao je on.
Izneo je i podatke o turističkoj sezoni tj. da je prihod od iste ove godine iznosio 700 miliona evra, što je 560 miliona više nego prošle.
Ko je Spajić? Strudirao na najboljem kineskom univerzitetu
Ministar finansija Crne Gore, Milojko Spajić, je rođen pre 32 godine u Pljevljima, gde je kao jedan od najboljih đaka završio gimnaziju.
Zatim je studije Ekonometrike (inženjerski način sagledavanja ekonomije) završio na Osaka Univerzitetu, kao stipendista japanske vlade, a u okviru razmene studirao je i na najboljem kineskom tehničkom univerzitetu Tsinghua.
Zvanje magistra stekao je, takođe kao stipendista, u Francuskoj na HEC Paris. Nakon toga radio je u SAD na Vol Stritu, u Parizu, u Tokiju, a iz Goldman Saksa, globalne bankarske grupacije koja se bavi investicionim bankarstvom.
Pored maternjeg govori i pet svetskih jezika.
On je kao nestranačka ličnost i tokom kampanje je bio član savetničkog tima nosioca izborne liste "Za budućnost Crne Gore" i mandatara za sastav Vlade, Zdravka Krivokapića.
