CRNA GORA U POTPUNOM RASULU: Imaće najveći pad BDP-a u regionu, turistička sezona propala
Crna Gora, kada se poredi sa ostalim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi, ima najveći udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP).
BDP će, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), pasti devet odsto, koliko i u Hrvatskoj, što je najveći pad u regionu.
Osim toga, broj aktivnih Kovid-19 slučajeva na 100 hiljada stanovnika je najveći u regionu, dok je nejednakost dohotka u društvu druga najveća.
Ovi podaci, kako smatra ekonomista Jakov Milatović, pokazuju da Crna Gora prolazi kroz četiri snažne krize: epidemiološku, ekonomsku, fiskalnu i socijalnu.
TEHNOLOGIJA USKORO POTPUNO MENJA NAČIN PLAĆANJA: ECB razmišlja o uvođenju digitalnog evra
2,5 MILIJARDE EVRA INVESTICIONOG PLANA BIĆE USMERENE KA SRBIJI? Evo na koje načine će Evropska unija pomoći Srbiji
HRVATI PROPALI: Objavljeni rezultati Eurostata, komšije na samom dnu, dok se druge ekonomije oporavljaju oni "grcaju"
- Epidemiološka situacija je složena. Broj aktivnih Kovid-19 slučajeva na 100.000 stanovnika prelazi 600, što je duplo više u odnosu na ostale zemlje u regionu. Ekonomska kriza je snažna. MMF predviđa pad BDP-a u ovoj godini za devet odsto, kao i u susednoj Hrvatskoj, što je najviši pad u regionu. Kako je ovo prognoza iz aprila, vrlo je verovatno da će pad biti dvocifren zbog izrazito loše turističke sezone. Javni dug je veoma visok. Pre ulaska u krizu iznosio je oko 80 odsto BDP-a, i bio je najveći u regionu, što je u određenoj meri limitiralo snažniju podršku države prema privredi i stanovništvu. Takođe, nejednakost dohotka u društvu je velika, nakon Bugarske druga najveća u regionu. Ovo je istovremeno pokazatelj da dosadašnji ekonomski rast nije bio dovoljno inkluzivan - napisao je Milatović na svom fejsbuk profilu.
Za "Dan" je pojasnio da podaci navode na zaključak da ko god da počne u novoj vladi da rešava situaciju, rešavanjem jedne krize, može da pogorša drugu i to je ključan problem.
- Na primer, za održivost javnog duga je, između ostalog, potrebna neka vrsta fiskalne konsolidacije (tj. uštede u budžetu koje se postižu podizanjem fiskalnih prihoda ili smanjenjem rashoda, ili u većini slučajeva i jednim i drugim) a onda se opet to može odraziti negativno na celokupnu ekonomsku aktivnost. Drugim riječima, rešavanje fiskalne krize može lako dovesti do produbljivanja ekonomske krize - pojasnio je Milatović.
Kazao je i da rešavanje epidemiloške krize produbljuje ekonomsku.
- Epidemiološka kriza se može relativno lako rešiti uvođenjem striktnih mera zabrane kretanja i ostalih aktivnosti na jedan period. Međutim, ovakav pristup bi dodatno produbio socijalnu i ekonomsku krizu, a ovim indirektno i fiskalnu. Poenta je naći meru i sve izbalansirati. To je problem svih problema i biće jako teško odmrsiti ovaj Gordijev čvor ali ne i nemoguće - zaključio je Milatović.
Na kraju juna dug 3,66 milijardi
Ukupan državni dug bez depozita, na dan 30.6.2020. godine iznosio je 3,664 milijarde evra ili 79,54 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštili su iz Ministarstva finansija (MF). Sa depozitima ukupan državni dug je 3,284 milijarde evra ili 71,3 odsto BDP-a.
U odnosu na kraj marta državni dug je uvećan za 321 milion evra.
Spoljni dug iznosio je 3,1 milijardu evra, odnosno 67,4 odsto BDP-a, dok je unutrašnji dug iznosio 559,4 miliona evra, odnosno 12,14 odsto BDP-a. Depoziti na kraju drugog kvartala 2020. godine iznosili su 379,62 miliona evra, uključujući 38,477 unci zlata (vrednost zlata iznosila je 60,49 niliona eura) ili 8,24 odsto BDP-a.
Izveštaj o javnom dugu objavljuje se jednom godišnje, u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti, dok se izveštaj o državnom dugu objavljuje kvartalno. Izveštaj o državnom dugu za drugi kvartal 2020. godine biće objavljen u narednih nekoliko dana kazali su nedavno iz Ministarstva finansija.
