ЦРНА ГОРА У ПОТПУНОМ РАСУЛУ: Имаће највећи пад БДП-а у региону, туристичка сезона пропала
Црна Гора, када се пореди са осталим земљама у централној и источној Европи, има највећи удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП).
БДП ће, према прогнозама Међународног монетарног фонда (MMF), пасти девет одсто, колико и у Хрватској, што је највећи пад у региону.
Осим тога, број активних Ковид-19 случајева на 100 хиљада становника је највећи у региону, док је неједнакост дохотка у друштву друга највећа.
Ови подаци, како сматра економиста Јаков Милатовић, показују да Црна Гора пролази кроз четири снажне кризе: епидемиолошку, економску, фискалну и социјалну.
ТЕХНОЛОГИЈА УСКОРО ПОТПУНО МЕЊА НАЧИН ПЛАЋАЊА: ЕЦБ размишља о увођењу дигиталног евра
2,5 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ИНВЕСТИЦИОНОГ ПЛАНА БИЋЕ УСМЕРЕНЕ КА СРБИЈИ? Ево на које начине ће Европска унија помоћи Србији
ХРВАТИ ПРОПАЛИ: Објављени резултати Еуростата, комшије на самом дну, док се друге економије опорављају они "грцају"
- Епидемиолошка ситуација је сложена. Број активних Ковид-19 случајева на 100.000 становника прелази 600, што је дупло више у односу на остале земље у региону. Економска криза је снажна. ММФ предвиђа пад БДП-а у овој години за девет одсто, као и у суседној Хрватској, што је највиши пад у региону. Како је ово прогноза из априла, врло је вероватно да ће пад бити двоцифрен због изразито лоше туристичке сезоне. Јавни дуг је веома висок. Пре уласка у кризу износио је око 80 одсто БДП-а, и био је највећи у региону, што је у одређеној мери лимитирало снажнију подршку државе према привреди и становништву. Такође, неједнакост дохотка у друштву је велика, након Бугарске друга највећа у региону. Ово је истовремено показатељ да досадашњи економски раст није био довољно инклузиван - написао је Милатовић на свом фејсбук профилу.
За "Дан" је појаснио да подаци наводе на закључак да ко год да почне у новој влади да решава ситуацију, решавањем једне кризе, може да погорша другу и то је кључан проблем.
- На пример, за одрживост јавног дуга је, између осталог, потребна нека врста фискалне консолидације (тј. уштеде у буџету које се постижу подизањем фискалних прихода или смањењем расхода, или у већини случајева и једним и другим) а онда се опет то може одразити негативно на целокупну економску активност. Другим ријечима, решавање фискалне кризе може лако довести до продубљивања економске кризе - појаснио је Милатовић.
Казао је и да решавање епидемилошке кризе продубљује економску.
- Епидемиолошка криза се може релативно лако решити увођењем стриктних мера забране кретања и осталих активности на један период. Међутим, овакав приступ би додатно продубио социјалну и економску кризу, а овим индиректно и фискалну. Поента је наћи меру и све избалансирати. То је проблем свих проблема и биће јако тешко одмрсити овај Гордијев чвор али не и немогуће - закључио је Милатовић.
На крају јуна дуг 3,66 милијарди
Укупан државни дуг без депозита, на дан 30.6.2020. године износио је 3,664 милијарде евра или 79,54 одсто бруто домаћег производа (БДП), саопштили су из Министарства финансија (МФ). Са депозитима укупан државни дуг је 3,284 милијарде евра или 71,3 одсто БДП-а.
У односу на крај марта државни дуг је увећан за 321 милион евра.
Спољни дуг износио је 3,1 милијарду евра, односно 67,4 одсто БДП-а, док је унутрашњи дуг износио 559,4 милиона евра, односно 12,14 одсто БДП-а. Депозити на крају другог квартала 2020. године износили су 379,62 милиона евра, укључујући 38,477 унци злата (вредност злата износила је 60,49 нилиона еура) или 8,24 одсто БДП-а.
Извештај о јавном дугу објављује се једном годишње, у складу са Законом о буџету и фискалној одговорности, док се извештај о државном дугу објављује квартално. Извештај о државном дугу за други квартал 2020. године биће објављен у наредних неколико дана казали су недавно из Министарства финансија.
