Deficit budžeta posledica borbe sa pandemijom: Srbija ipak prva u Evropi po ekonomskim rezultatima
Na sednici skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rečeno je da iako je deficit na prvi pogled veliki, on je manji nego u mnogim razvijenim zemljama.
- Izgradnja i opremanje kovid bolnica, opšta obnova bolnica i domova zdravlja kao i pomoć zdravstvenim radnicima glavni su razlozi što ovogodišni deficit u budžetu iznosi 8,75 odsto umesto 0,5 odsto koliko je bilo planirano - saopšteno je danas iz Ministarstva finansija.
SLEDI NAM POVEĆANJE CENE PUTARINA? Najavljeno poskupljenje, čeka se konačna odluka o iznosu!
Usvojen rebalans za 2020. godinu u načelu: Predviđene subvencije za podršku turističkim agencijama
Zlatar i Uvac mnogima zamenili more: Slede NOVA ULAGANJA u turističku infrastrukturu ovog kraja
Na sednici skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rečeno je da iako je deficit na prvi pogled veliki, on je manji nego u mnogim razvijenim zemljama. Pomenut je deficit u Velikoj Britaniji od 16,5 odsto, te u Francuskoj, Španiji i Italiji, gde je veći od 10 odsto.
- Kod drugih je i rast javnog duga u odnosu na BDP ogroman i kreće se i do 157 odsto u Italiji, Amerika je prešla 100, dok kod nas ne prelazi 60 odsto. Projekcija za 2021. godinu jeste da imamo deficit od tri odsto i da on bude ispod 60 odsto učešća u javnom dugu-rečeno je u Ministarstvu.
Ocenjeno je da je ulaganje ove godine bilo ispravno jer se ulagalo u javne investicije, puteve, bolnice i slično i najavljeno je da će u budžetu za 2021. godinu biti većih javnih investicija.
Država se dobro borila sa pandemijom i već u aprilu je usvojen prvi rebalans budžeta. Kako direktno tako i indirektno je uloženo oko 5,8 milijardi evra ili nesto više od 12 odsto domaćeg bruto proizvoda za pomoć privredi.
To je obezbedilo da nemamo crne scenarije u zemlji kojih je bilo u nekim zemljama.
Pomoć se sastojala od uplata minimalnih zarada za više od milion radnika, odlaganju uplata poreza i doprinosa, moratorijumu na otplatu kredita. Zatim pomoći kroz Fond za razvoj koja je još u toku, kroz garantnu šemu gde je od predviđenih dve milijarde evra utrošeno 1,4 milijarde.
Navedena je projekcija da će rast BDP iznositi minus 1 odsto što je, kako se navodi u saopštenju, najbolji rezultat u Evropi.
Rebalansom ovogodišnjeg budžeta predviđeno je 1.291 milijardi dinara prihoda i 1.774 miljardi rashoda, te će deficit iznositi 483 miliona dinara ili 8,75 odsto.
U Ministarstvu finansija se kaže i da je u situaciji pandemije malo zemalja radilo na poboljšanju standarda građana, a da je kod nas u toj oblasti urađeno dosta. U tom smislu navedeno je povećanje plata zdravstvenim radnicima od proletos, jednokratna pomoć po 10.000 dinara koliko će dobiti do kraja godine, zatim jednokratna pomoć penzionerima i svim građanima.
Rečeno je i da će od 1. januara sledeće godine penzije biti veće za 5,9 odsto a pošto se inflacija kreće između 1,5 odsto i dva odsto, realno povećanje penzija biće oko 4 odsto.
- Cilj nam je da plate iz godine u godinu rastu i to i postižemo. I u januaru naredne godine će biti povećanja plata u javnom sektoru, a tek ćemo da vidimo za koliko - rečeno je u Ministarstvu.
Sadašnji rebalans je prelazni korak ka budžetu za sledeću godinu kada će takođe biti velikih izazova jer je korona i dalje tu i uticaće i na našu i na globalnu ekonomiju.
Najavljeno je da će se i sledeće godine nastaviti sa ulaganjima u kapitalne investicije i istaknuto je da nijedan strani investitor koji je nameravao da dođe ovde nije odustao.
Iz Ministarstva kažu da je ove godine više od 65 odsto direktnih stranih investicija na Zapadni Balkan došlo u Srbiju, što za prvih devet meseci iznosi 1,9 milijardu evra.
Navedeno je da je u rebalasu koji je pred poslanicima za opremanje dve kovid bolnice namenjeno 2,8 milijardi dinara, a za izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu 6,1 milijardi dinara pri čemu će bolnica u Beogradu imati 1.000 novih kreveta a ona u Kruševcu 500.
