EVROPA PADA U DUŽNIČKO ROPSTVO: Nekadašnji ekonomski divovi žive "na crtu", ko će platiti ceh?
Evropske zemlje se ubrzano zadužuju za vreme korone
Javni dug Nemačke prevalio je dva biliona evra, ali stručnjake iz zemalja evrozone najviše zabrinjava Italija. Namera Evropske unije je da se zaduživanjem iščupa iz krize, što će verovatno potrajati i iduće godine.
OD DANAS PONOVO MOŽEMO U GRČKU: Srpski državljani mogu ući samo preko dva prelaza
UČENICI SREDNJIH I OSNOVNIH ŠKOLA OD DANAS U KLUPAMA: Za dva meseca završava školska godina
LETNJA SEZONA PONOVO UGROŽENA? Crne brojke uprkos vakcinaciji, stopirani letovi za pojedine zemlje - ko je na crnoj listi EU
Nemački Bundestag je u četvrtak, 15. aprila, izglasao rebalans budžeta za ovu godinu i time omogućio rekordno zaduživanje od 240 milijardi evra. Time će javni dug zemlje porasti na 2,2 biliona evra, i to je rekord. Nemački dug danas iznosi 80 odsto brito domaćeg proizvoda (BDP), konstatuje radio Dojče vele (DW).
I druge članice EU su zbog krize prisiljene da žive na kredit. Dugovi se gomilaju od Finske do Grčke. Evrostat je objavio da će ukupna zaduženja u državnim budžetima evrozone iznositi skoro sto odsto BPD-a.
Ali, šta je sa Paktom o stabilnosti i rastu evrozone kojim je propisano da javni dug članica ne sme da pređe 60 odsto, a budžetski deficit tri odsto? Ta odredba Pakta je privremeno, do kraja godine, stavljena van snage. Tako će verovatno biti i iduće godine, saznaje se iz krugova bliskih evropskom komesaru za monetarnu politiku Paolu Ðentiloniju.
Dakle, protiv krize će se i dalje boriti ogromnim zaduženjima, ali koliko dugo to može da traje, postavlja pitanje DW.
Koliko god bude potrebno, kaže za nemački radio Guntram Volf, šef trusta mozgova Brugel u Briselu.
- Kako procenjujem, pravila o ograničenju duga neće važiti ni sledeće godine. To ima smisla dok se nalazimo u vanrednoj situaciji što se tiče privrednog rasta - objašnjava on.
Volf smatra da su zaduženja manje problematična nego što je to bio slučaj u finansijskoj krizi pre desetak godina. Jer, danas su kamatne stope na državne obveznice vrlo niske. Volf ne veruje da će doći do rasta kamata sve dok centralne banke poput Evropske centralne banke (ECB), vode agresivnu monetarnu politiku, odnosno štampaju novac i preplavljuju tržište.
Na pitanje ko će na kraju platiti ceh, Volf odgovara:
- Kod visokih zaduženja je uvek odlučujuća stopa privrednog rasta. Ako se postigne veliki rast, onda će se problem zaduženja rešiti sam od sebe. Politika državne štednje kod velikih zaduženja pomaže tek u maloj meri.
To mišljenje deli i Markus Ferber, nemački evroposlanik, stručnjak za finansije Demohrišćana.
- Trenutno nismo zabrinuti za stabilnost evra - kaže on za DW. Ipak, Ferber misli da bi iduće godine trebalo da se vrate ograničenja o zaduživanju u evrozoni. U suprotnom, veruje da preti opasnost da će pojedine članice nastaviti da rešavaju probleme novim zaduženjima umesto reformama.
Ferber ističe da zajedničko zaduženje EU u iznosu od 750 milijardi evra za ublažavanje posledica krize mora da ostane usamljeni presedan.
- Neće uspeti oni koji misle da nacionalne budžete saniraju tako što će dugove da prebace na Evropu. Jer i te dugove moraju da otplate države članice.
To znači, naredne generacije.
Grčka najzaduženija, najveća briga Italija
Grčka se već približila nivou javnog duga od 200 odsto BDP-a. Ipak, sagovornici DW-a ne misle da je to veliki problem jer se Grčka prethodnih godina sanirala.
- Grčka je jedina od 27 članica EU koja je plan obnove nakon korone povezala s agendom reformi. Grčka me brine manje nego neke druge zemlje. Moja najveća briga je Italija - kaže evropski parlamentarac Ferber.
Upozorava da bi kod rasta kamatne stope ili talasa bankrota italijanska država i banke mogle da zapadnu u ozbiljne teškoće. Italijanski javni dug trenutno iznosi 180 odsto BDP-a.
Guntram Volf iz tink-tenka Brugel ističe da Mario Dragi, novi italijanski premijer i bivši šef ECB, vodi jasnu politiku privrednog rasta.
- Ako Italija bude imala samo malo veći rast, onda je finansijska kriza veoma malo verovatna - navodi on.
Centralne banke nude jeftin novac, kamate su niske kao i inflacija. Predsednica ECB Kristin Lagard poziva kolege iz celog sveta da nastave sa takvom monetarnom politikom. Dakle, zaduživanje se nastavlja. A nakon pandemije će se videti kako dalje, zaključuje radio DW.
