ЕВРОПА ПАДА У ДУЖНИЧКО РОПСТВО: Некадашњи економски дивови живе "на црту", ко ће платити цех?
Европске земље се убрзано задужују за време короне
Јавни дуг Немачке превалио је два билиона евра, али стручњаке из земаља еврозоне највише забрињава Италија. Намера Европске уније је да се задуживањем ишчупа из кризе, што ће вероватно потрајати и идуће године.
ОД ДАНАС ПОНОВО МОЖЕМО У ГРЧКУ: Српски држављани могу ући само преко два прелаза
УЧЕНИЦИ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА ОД ДАНАС У КЛУПАМА: За два месеца завршава школска година
ЛЕТЊА СЕЗОНА ПОНОВО УГРОЖЕНА? Црне бројке упркос вакцинацији, стопирани летови за поједине земље - ко је на црној листи ЕУ
Немачки Бундестаг је у четвртак, 15. априла, изгласао ребаланс буџета за ову годину и тиме омогућио рекордно задуживање од 240 милијарди евра. Тиме ће јавни дуг земље порасти на 2,2 билиона евра, и то је рекорд. Немачки дуг данас износи 80 одсто брито домаћег производа (БДП), констатује радио Дојче веле (DW).
И друге чланице ЕУ су због кризе присиљене да живе на кредит. Дугови се гомилају од Финске до Грчке. Евростат је објавио да ће укупна задужења у државним буџетима еврозоне износити скоро сто одсто БПД-а.
Али, шта је са Пактом о стабилности и расту еврозоне којим је прописано да јавни дуг чланица не сме да пређе 60 одсто, а буџетски дефицит три одсто? Та одредба Пакта је привремено, до краја године, стављена ван снаге. Тако ће вероватно бити и идуће године, сазнаје се из кругова блиских европском комесару за монетарну политику Паолу Ђентилонију.
Дакле, против кризе ће се и даље борити огромним задужењима, али колико дуго то може да траје, поставља питање DW.
Колико год буде потребно, каже за немачки радио Гунтрам Волф, шеф труста мозгова Бругел у Бриселу.
- Како процењујем, правила о ограничењу дуга неће важити ни следеће године. То има смисла док се налазимо у ванредној ситуацији што се тиче привредног раста - објашњава он.
Волф сматра да су задужења мање проблематична него што је то био случај у финансијској кризи пре десетак година. Јер, данас су каматне стопе на државне обвезнице врло ниске. Волф не верује да ће доћи до раста камата све док централне банке попут Европске централне банке (ЕЦБ), воде агресивну монетарну политику, односно штампају новац и преплављују тржиште.
На питање ко ће на крају платити цех, Волф одговара:
- Код високих задужења је увек одлучујућа стопа привредног раста. Ако се постигне велики раст, онда ће се проблем задужења решити сам од себе. Политика државне штедње код великих задужења помаже тек у малој мери.
То мишљење дели и Маркус Фербер, немачки европосланик, стручњак за финансије Демохришћана.
- Тренутно нисмо забринути за стабилност евра - каже он за DW. Ипак, Фербер мисли да би идуће године требало да се врате ограничења о задуживању у еврозони. У супротном, верује да прети опасност да ће поједине чланице наставити да решавају проблеме новим задужењима уместо реформама.
Фербер истиче да заједничко задужење ЕУ у износу од 750 милијарди евра за ублажавање последица кризе мора да остане усамљени преседан.
- Неће успети они који мисле да националне буџете санирају тако што ће дугове да пребаце на Европу. Јер и те дугове морају да отплате државе чланице.
То значи, наредне генерације.
Грчка најзадуженија, највећа брига Италија
Грчка се већ приближила нивоу јавног дуга од 200 одсто БДП-а. Ипак, саговорници DW-a не мисле да је то велики проблем јер се Грчка претходних година санирала.
- Грчка је једина од 27 чланица ЕУ која је план обнове након короне повезала с агендом реформи. Грчка ме брине мање него неке друге земље. Моја највећа брига је Италија - каже европски парламентарац Фербер.
Упозорава да би код раста каматне стопе или таласа банкрота италијанска држава и банке могле да западну у озбиљне тешкоће. Италијански јавни дуг тренутно износи 180 одсто БДП-а.
Гунтрам Волф из тинк-тенка Бругел истиче да Марио Драги, нови италијански премијер и бивши шеф ЕЦБ, води јасну политику привредног раста.
- Ако Италија буде имала само мало већи раст, онда је финансијска криза веома мало вероватна - наводи он.
Централне банке нуде јефтин новац, камате су ниске као и инфлација. Председница ЕЦБ Кристин Лагард позива колеге из целог света да наставе са таквом монетарном политиком. Дакле, задуживање се наставља. А након пандемије ће се видети како даље, закључује радио DW.
