EVROPA I AMERIKA BIJU BITKU PREKO CRNE GORE: Šta se krije iza otplate "kineskog duga" za auto-put koji ne vodi nigde? (FOTO/VIDEO)
Crnogorski dug Kini pozajmljen za izgradu auto-puta postao poprište borbi za prevlast na Zapadnom Balkanu
Kada je Crna Gora 2014. godine ambiciozno krenula u gradnju auto-puta Bar-Boljare dugog 41 kilometar, ta zemlja je od Kine pozajmila 944 miliona dolara. Sedam godina kasnije, radovi još traju, a troškovi izgradnje skočili su na gotovo 1,5 milijardi dolara, a zbog nemogućnosti otplate duga, Podgorica se našla u problemu. Potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović je zatražio od Evropske komisije pomoć, a spas je posle nekoliko meseci stigla od tri strane banke – i to sa Zapada.
Boka Kotorska nudi samo najbolje: Hotel DELFIN BIJELA 4* od 309€ za 7 polupansiona
CENE DEONICA PADAJU ZBOG DELTA SOJA: Da li će nove varijante korone usporiti oporavak svetske ekonomije?
SREDNJOŠKOLSKE DIPLOME NA CRNOM TRŽIŠTU ZA 5.000 EVRA: Zvanje "ispod žita" najviše se kupuje za deficitarna zanimanja
Crnogorski ministar ekonomije Jakov Milatović je početkom ovog meseca najavio da je Crna Gora nadomak dogovora sa EU i američkim bankama o rešavanju "kineskog" duga. Kako je tom prilikom naglasio, ta država je "na nekoliko nedelja od dogovora" da sa evropskim i američkim bankama zameni ili refinansira skoro milijardu dolara visok dug Kini, te da se nada umanjenju kamatne stope na ispod jedan odsto. Kako je tom prilikom naglasio, kineski kredit ima dva odsto kamate, ali i valutni rizik, jer je pozajmica u dolarima.
Samo nekoliko dana kasnije, crnogorska vlada je objavila da je Crna Gora smanjila kineski dug zahvaljujući aranžmanu sa dve američke i jednom francuskom bankom. Iako odluka ovih banaka nema konkretne veze ni sa evropskim institucijama, ni sa američkom vladom, mnogi ovaj potez smatraju geopolitički važnim, a tako i još jednim činom borbe za dominaciju na Zapadnom Balkanu između Kine i Zapada.
Vlada Crne Gore i kineska EXIM banka potpisale su 2014. godine ugovor o zajmu od 944.000 dolara, uz kamatu od dva odsto za izgradnju deonice od 41 kilometra auto-puta koji gradi kineska kompanija "China Road and Bridge Corporation" (CRBC), na period od 20 godina i dodatno još 90 miliona za dodatne radove na infrastrukturi i pristupnim putevima.
Gradnju prve deonice auto-puta od Podgorice do Kolašina i kredit kod EXIM banke ugovorila je bivša vlada na čelu sa DPS-om. Nakon parlamentarnih izbora u avgustu prošle godine, pregovore sa kineskim partnerima preuzela je vlada premijera Zdravka Krivokapića.
Izgradnja je bila deo projekta "Jedan pojas, jedan put", ali dok su godine prolazile, troškovi su rasli, a sa radovima se nije mnogo napredovalo. Ideja je bila da auto-put bude pušten u saobraćaj, pa da vlada od tog prihoda vraća dug. Međutim, do toga nije došlo.
Crnogorska vlada je, stoga, zvanično ove godine od Evropske unije zatražila pomoć u otplati "kineskog" duga. Otplata je po ugovoru, nakon šestogodišnjeg grejs perioda i uz kamatu od dva odsto, trebalo da počne ovog meseca.
Zvaničnici EU saopštili su da traže načine da pomognu Crnoj Gori u rešavanju problema, strahujući da bi njen dug zemlju mogao da dovede u ekonomsku zavisnost od Pekinga.
Spas je, kako se čini, stigla u poslednjem trenutku jer su Crnu Goru delili dani da zbog duga od skoro milijardu dolara Kini preda deo zemljišta na 99 godina.
Početkom ovog meseca iz Podgorice je stigla vest o finansijskoj transakciji kojom će se smanjiti kamatna stopa na dug prema kineskoj EXIM banci. Ministar finansija Milojko Spajić je tom prilikom naglasio da je poverilac i dalje kineska banka, ali da su dve američke i jedna francuska banka učestvovale u transakciji.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić objašnjava da ovo nema veze sa evropskim institucijama i američkom vladom, te da nije u pitanju klasična zamena, odnosno refinansiranje kredita.
- Dve američke i jedna francuska banka pomažu da se smanji kamata, poverilac i dalje ostaje kineska EXIM banka, ali značajno se smanjuje kamata. Tačni uslovi kredita koji je uzela Crna Gora od Kine ostaju tajni, govorilo se da je kamatna stopa dva odsto godišnje, ali mi to ne znamo jer namamo uvid u sam sadržaj ovog ugovora - navela je ona.
Pozajmica od kineske banke koja je u državnom vlasništvu značila je i da je Peking mogao da kontroliše čak 25 odsto crnogorskog javnog duga. Kina, na primer, kontroliše više od polovine javnog duga Tadžikistana, a to podrazumeva da Narodna Republika Kina ima gotovo apsolutnu kontrolu nad politikama te zemlje. Tadžikistan je stoga dozvolio kineskim trupama da zauzmu položaje na njegovim graničnim prelazima s Avganistanom.
Upravo u tome možda i leži odluka dve američke i jedne evropske banke da pomognu Crnoj Gori, nakon što je Balkan na neki način vraćen u fokus Brisela i Vašingtona.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da Evropa razvija svoj koncept evropske strateške autonomije, a da je u pozadini tog koncepta i mnogo veća ekonomska kontrola Evrope nad regionom.
- Evropa je i inače glavni partner našeg regiona i u pogledu trgovine, i u pogledu investicija i u pogledu pomoći, ali ta konkurencija se ustvari zaoštrava i u oblasti energetike sa Rusijom, a i u oblasti industrije i infrastrukture sa Kinom. Međutim, to ne isključuje i saradnju svih zainteresovanih partnera - napominje ona.
Na pitanje da li se zaista pojačao fokus na Balkan, ona odgovara da bi se na neki način moglo reći da jeste, ali da to nije toliko eksplicitno i vidljivo za javnost.
- Postoji jedna izraženija politika sektorskog uključivanja našeg regiona u evropske politike - dodaje ona.
Suzana Grubješić naglašava da je u interesu i Evropske unije i SAD da smanje uticaj Kine na Zapadnom Balkanu i u tom smislu navodi najavu EU da će realizovati ambiciozni infrastrukturni plan.
- Recimo, Litvanija je napustila inicijativu 'Pojas i put', gde je bilo 17 plus jedna država, od toga 12 članica EU. Litvanija je tu inicijativu napustila, a EU je najavila da će početi sa realizacijom ambicioznog globalnog infrastrukturnog plana upravo zato da bi se smanjio uticaj Kine. SAD to već na neki način rade kroz ovu inicijativu Tri mora u kojoj je takođe 12 država i koja bi trebalo da ih infrastrukturno i na svaki drugi način poveže. Dakle, globalno gledajući, i SAD i EU žele da se smanji kineski uticaj svuda, pa i na Zapadnom Balkanu jer se Kina doživljava kao sistemski rival - napominje ona.
Inače, predstavnici političkih partija zahtevali su potpunu javnost uslova za smanjenje kamate na dug Crne Gore prema Kini. Ipak Ministarstvo finansija zasad neće izlaziti u javnost sa detaljima.
