ЕВРОПА И АМЕРИКА БИЈУ БИТКУ ПРЕКО ЦРНЕ ГОРЕ: Шта се крије иза отплате "кинеског дуга" за ауто-пут који не води нигде? (ФОТО/ВИДЕО)
Црногорски дуг Кини позајмљен за изграду ауто-пута постао поприште борби за превласт на Западном Балкану
Када је Црна Гора 2014. године амбициозно кренула у градњу ауто-пута Бар-Бољаре дугог 41 километар, та земља је од Кине позајмила 944 милиона долара. Седам година касније, радови још трају, а трошкови изградње скочили су на готово 1,5 милијарди долара, а због немогућности отплате дуга, Подгорица се нашла у проблему. Потпредседник црногорске владе Дритан Абазовић је затражио од Европске комисије помоћ, а спас је после неколико месеци стигла од три стране банке – и то са Запада.
Бока Которска нуди само најбоље: Хотел ДЕЛФИН БИЈЕЛА 4* од 309€ за 7 полупансиона
ЦЕНЕ ДЕОНИЦА ПАДАЈУ ЗБОГ ДЕЛТА СОЈА: Да ли ће нове варијанте короне успорити опоравак светске економије?
СРЕДЊОШКОЛСКЕ ДИПЛОМЕ НА ЦРНОМ ТРЖИШТУ ЗА 5.000 ЕВРА: Звање "испод жита" највише се купује за дефицитарна занимања
Црногорски министар економије Јаков Милатовић је почетком овог месеца најавио да је Црна Гора надомак договора са ЕУ и америчким банкама о решавању "кинеског" дуга. Како је том приликом нагласио, та држава је "на неколико недеља од договора" да са европским и америчким банкама замени или рефинансира скоро милијарду долара висок дуг Кини, те да се нада умањењу каматне стопе на испод један одсто. Како је том приликом нагласио, кинески кредит има два одсто камате, али и валутни ризик, јер је позајмица у доларима.
Само неколико дана касније, црногорска влада је објавила да је Црна Гора смањила кинески дуг захваљујући аранжману са две америчке и једном француском банком. Иако одлука ових банака нема конкретне везе ни са европским институцијама, ни са америчком владом, многи овај потез сматрају геополитички важним, а тако и још једним чином борбе за доминацију на Западном Балкану између Кине и Запада.
Влада Црне Горе и кинеска EXIM банка потписале су 2014. године уговор о зајму од 944.000 долара, уз камату од два одсто за изградњу деонице од 41 километра ауто-пута који гради кинеска компанија "China Роад анд Бридге Цорпоратион" (ЦРБЦ), на период од 20 година и додатно још 90 милиона за додатне радове на инфраструктури и приступним путевима.
Градњу прве деонице ауто-пута од Подгорице до Колашина и кредит код EXIM банке уговорила је бивша влада на челу са ДПС-ом. Након парламентарних избора у августу прошле године, преговоре са кинеским партнерима преузела је влада премијера Здравка Кривокапића.
Изградња је била део пројекта "Један појас, један пут", али док су године пролазиле, трошкови су расли, а са радовима се није много напредовало. Идеја је била да ауто-пут буде пуштен у саобраћај, па да влада од тог прихода враћа дуг. Међутим, до тога није дошло.
Црногорска влада је, стога, званично ове године од Европске уније затражила помоћ у отплати "кинеског" дуга. Отплата је по уговору, након шестогодишњег грејс периода и уз камату од два одсто, требало да почне овог месеца.
Званичници ЕУ саопштили су да траже начине да помогну Црној Гори у решавању проблема, страхујући да би њен дуг земљу могао да доведе у економску зависност од Пекинга.
Спас је, како се чини, стигла у последњем тренутку јер су Црну Гору делили дани да због дуга од скоро милијарду долара Кини преда део земљишта на 99 година.
Почетком овог месеца из Подгорице је стигла вест о финансијској трансакцији којом ће се смањити каматна стопа на дуг према кинеској EXIM банци. Министар финансија Милојко Спајић је том приликом нагласио да је поверилац и даље кинеска банка, али да су две америчке и једна француска банка учествовале у трансакцији.
Потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић објашњава да ово нема везе са европским институцијама и америчком владом, те да није у питању класична замена, односно рефинансирање кредита.
- Две америчке и једна француска банка помажу да се смањи камата, поверилац и даље остаје кинеска EXIM банка, али значајно се смањује камата. Тачни услови кредита који је узела Црна Гора од Кине остају тајни, говорило се да је каматна стопа два одсто годишње, али ми то не знамо јер намамо увид у сам садржај овог уговора - навела је она.
Позајмица од кинеске банке која је у државном власништву значила је и да је Пекинг могао да контролише чак 25 одсто црногорског јавног дуга. Кина, на пример, контролише више од половине јавног дуга Таџикистана, а то подразумева да Народна Република Кина има готово апсолутну контролу над политикама те земље. Таџикистан је стога дозволио кинеским трупама да заузму положаје на његовим граничним прелазима с Авганистаном.
Управо у томе можда и лежи одлука две америчке и једне европске банке да помогну Црној Гори, након што је Балкан на неки начин враћен у фокус Брисела и Вашингтона.
Председница Европског покрета у Србији Јелица Минић каже да Европа развија свој концепт европске стратешке аутономије, а да је у позадини тог концепта и много већа економска контрола Европе над регионом.
- Европа је и иначе главни партнер нашег региона и у погледу трговине, и у погледу инвестиција и у погледу помоћи, али та конкуренција се уствари заоштрава и у области енергетике са Русијом, а и у области индустрије и инфраструктуре са Кином. Међутим, то не искључује и сарадњу свих заинтересованих партнера - напомиње она.
На питање да ли се заиста појачао фокус на Балкан, она одговара да би се на неки начин могло рећи да јесте, али да то није толико експлицитно и видљиво за јавност.
- Постоји једна израженија политика секторског укључивања нашег региона у европске политике - додаје она.
Сузана Грубјешић наглашава да је у интересу и Европске уније и САД да смање утицај Кине на Западном Балкану и у том смислу наводи најаву ЕУ да ће реализовати амбициозни инфраструктурни план.
- Рецимо, Литванија је напустила иницијативу 'Појас и пут', где је било 17 плус једна држава, од тога 12 чланица ЕУ. Литванија је ту иницијативу напустила, а ЕУ је најавила да ће почети са реализацијом амбициозног глобалног инфраструктурног плана управо зато да би се смањио утицај Кине. САД то већ на неки начин раде кроз ову иницијативу Три мора у којој је такође 12 држава и која би требало да их инфраструктурно и на сваки други начин повеже. Дакле, глобално гледајући, и САД и ЕУ желе да се смањи кинески утицај свуда, па и на Западном Балкану јер се Кина доживљава као системски ривал - напомиње она.
Иначе, представници политичких партија захтевали су потпуну јавност услова за смањење камате на дуг Црне Горе према Кини. Ипак Министарство финансија засад неће излазити у јавност са детаљима.
